Preminula Mira Alečković

Jedna od najplodnijih i najaktivnijih književnica srpske i šire južnoslovenske literature, posebno dečje, Mira Alečković preminula je u 84. godini.

Autor preko 50 knjiga za mlade, urednica dečjih i omladinskih listova i časopisa Zmaj, Mladost, Pionir, Poletarac, rođena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu.
Alečkovićeva je završila u Beogradu studije svetske književosti i lingvistike, a zatim Fušeovu školu u Parizu.
Sa Desankom Maksimović i Brankom Ćopićem, jedan je od osnivača časopisa za decu "Zmaj".
Alečkovićeva je bila dugogodišnja predsednica Društva Jugoslavija-Francuska, kao i Udruženja književnika Srbije.
Autor je više knjiga za decu i odrasle koje su prevedene na mnoge svetske jezike.
Njena poezija ušla je u antologiju srpske poezije prevedene u Rusiji. U sećanju će ostati pesma "Jugoslavijo", na muziku Nikole Hercigonje, koja je bila poznata kao "Svečana pesma".
Alečkovićeva je, kao bolničarka, bila učesnik Narodno-oslobodilačke borbe. Nosilac je mnogih odlikovanja među kojima dve Legije časti, ruske otadžbinske medalje i ordena "Car Dušan", koje su joj dodedili Srbi s Kosova i Metohije.
Izvor: 24sata

Još jedna "legenda" je otišla u legendu...

Kao mala sam čitala neke njene knjige za decu, a sada iste čitam svome detetu.
Stvarno mi je žao...
Bila je zaista legenda.

Mira Alečković je srpska pesnikinja, (2. februara 1924. Novi Sad- 26. februar 2008. godine).

Život
Kao gimnazijalka, 1939. godine postala je članica SKOJ-a, a 1941. godine, od prvog dana narodnooslobodilačke borbe, i članica partizanske ilegale u Beogradu. Bila je jedna od najboljih učenica Desanke Maksimović i njena bliska prijateljica. Po završetku gimnazije studirala je opštu književnost i slavistiku u Beogradu kao i višu Fušeovu školu pri Sorboni.

Uredila je prvi broj časopisa Pionir, koji je u toku rata izdavan ilegalno. Posle rata pesnikinja nastavlja sa društvenim i književnim radom. Uređivala je prve posleratne časopise i listove za mlade: Omladina, Mladost, Poletarac, i Zmaj. Više od dvadeset godina je bila glavni i odgovorni urednik Zmaja. Bila je sekretar, potpredsednik i predsednik Udruženja književnika Srbije i predsednik Saveza književnika Jugoslavije.

Pesničko stvaralaštvo Mire Alečković se poavljuje neposredno pred početak Drugog svetskog rata, a svoju prvu zbirku pesama Zvezdane balade izdaje po završetku rata, 1946. godine. Objavila je još dvadesetak knjiga za decu i dvadesetak dela poezije i proze za odrasle. I njena poezija i njena proza prevođene su na ruski, bugarski, rumunski, mađarski, poljski, češki, italijanski i na sve jezike naroda bivše Jugoslavije.

Pesnička dela Mire Alečković pripadaju tradicionalnom toku poezije koja se vezuje za Jovana Jovanovića Zmaja, Gvida Tartalju, Desanku Maksimović i Branka Ćopića. Njena lirika se zasniva na jednostavnosti i iskrenosti, pisana je jednostavnim jezikom bliskim deci. Putem nje u mališanima budi plemenitost, uči ih da se bore protiv egoizma i rasne diskriminacije. Posebnu pažnju posvećuje ljubavi između roditelja i dece uporedo se boreći za poštovanje dečje ličnosti. Ipak, najviše je rodoljubivih motiva a najbolja ilustracija ove tvrdnje je zbirka Zvezdane balade. Autor je teksta pesme Druže, Tito mi ti se kunemo.

O svom radu Mira Alečković kaže: Stvaranje za decu meni znači vraćanje samoj sebi, svetu detinjstva, čistijem od sveta odraslih. To je večito traženje lepote, dobrote i ljubavi, potraga za utočištem kad izneveri svet odraslih.

Zbirke pesama

1946. Zvezdane balade
1955. Pionirsko proleće
1956. Prijatelji
1957. Lastavica
1963. Srebrni voz
1970. Sunčani soliteri
1972. Da život bude ljubav
1975. Sanjalica
1980. Ne mogu bez snova
1982. Staza srebrom izvezena

Romani
1953. Srebrna Kosa
1960. Zbogom velika tajno
Zašto grdiš reku?
Jutro

Nagrade
1950. Republička nagrada za zbirku poezije Tri proleća
1953. Nagrada "Dečja knjiga" za roman Srebrna kosa
1964. Nagrada "Kurirček" za najbolju pesmu za decu
1965. Zlatna medalja za poeziju na međunarodnom poetskom konkursu u Pistoji
1966. Prva nagrada sovjetskog dečjeg časopisa "Pionir" za Zvezdanu bajku o Vjazmi

Priznanja
"Legija časti" za dugogodišnju kulturnu saradnju sa Francuskom
"Partizanski kurir" za tridesetogodišnji rad u oblasti literature za decu sa tematikom iz narodnooslobodilačke borbe

Preuzeto: http://sr.wikipedia.org