Singapur

Singapur

Povezan izdignutim, kilometrima dugim putem za severnim vrhom Malezije, grad-drzavica Singapur predstavlja jednu vrstu suptilnog prelaza za mnoge koji prvi put posecuju Aziju, jer obezbedjuje zapadnjacke standarde udobnosti i higijene, duz tradicionalnih kineskih, malajskih i indijskih enklava. Njegove centralne oblasti ispunjene su visespratnicama koje paraju nebo i blestavim trznim centrima, pa opet, ostrvo je zadrzalo obilje prirodnih rezervi i bujnog tropskog zelenila.

 

Singapurska nacija je bogata, u poredjenju sa ostatkom Jugoistocne Azije, sa prosecnim prihodom od preko 15 000 americkih dolara po glavi stanovnika. U sredistu njegovog uspeha nalazi se nepisana pogodba izmedju singapurske paternalisticke vlade i pristanka nacije, kojom se dogovara gubitak odredjene kolicine slobode, u zamenu za bogatstvo i komfor, koji bi se cinili nezamislivim sezdesetih godina. Istina je da se neki od propisa mogu ciniti preteranim: nepovlacenje vode u javnim toaletima, prelazenje ulice na zabranjenom mestu, zvakanje zvakace gume i jedenje u metrou – sve to povlaci visoke kazne. Ipak, rezultat je takav, da je Singapur cisto, sigurno mesto za posetu, a njegova javna mesta su higijenska i bez dima. Od vece vaznosti milionima posetilaca koji dolaze u Singapur svake godine jeste cinjenica da su poboljsanja zivotnih uslova u senci postepenog gubitka drzavnog nasledja, mada, zahvaljujuci tome, istorijske zgrade i ulice vise se ne prekopavaju buldozerima, da bi se napravilo mesto za trzne centre.

Singapuru, bez sumnje, nedostaje osobenost nekih gradova Jugoistocne Azije, ali je njegova reputacija sterilnosti i dezinfekcije neporeciva. Dobar deo fascinantnosti Singapura potice od njegovih stanovnika: od ukupno 3.3 miliona, 77% su Kinezi, 14% su Malajci, a 8% su Indijci; ostatak predstavlja druge etnicke grupe.

 

Cela zemlja je dovoljno kompaktna, da moze detaljno da se obidje za samo par dana. Jezgro centralnog dela Singapura je Kolonijalni Okrug, pored cijih zgrada i uzvisene katedrale su nekada setali pripadnici britanskog dela stanovnistva. Svaka od okolnih enklava ima svoju sopstvenu karakteristiku, od aromaticnih prodavnica zacina Male Indije, preko trosnih staza Kineske Cetvrti, gde je jos uvek moguce pronaci kaligrafe i proricace sudbine, ili do Arapske Cetvrti, cije razbacane prodavnice nude dobre stofove i svilu.

Izvan grada nalaze se Bukit Timah prirodni rezervat, sjajne singapurske Zooloske baste, zajedno sa nocnim safari turama, kao i atrakcije orijentalnog Disneyworld-a. U blizini obale nalazi se Sentosa, ostrvska zabavna arkada, koja je povezana sa juznom obalom kratkim putem i zicarom, kao i Pulau Ubin, gde stanovnici i dalje zive tradicionalnim kampung (seoskim) nacinom zivota.

Singapur je samo 136km severno od Ekvatora, sto znaci da bi trebalo da se pripremite za vruce i sparno vreme, kada god da idete; temperatura se vrti oko 30.-og stepena tokom cele godine. Novembar, decembar i januar obicno su najhladniji i najvlazniji meseci, ali kisa moze padati tokom cele godine. U julu su obicno najslabije padavine.

 

Sta ne treba propustiti

Kineska Cetvrt
Terase tradicionalnih prodavnica, impresivna Hokkien arhitektura, vatreno crveni hramovi i dostojanstveni restorani.

Mala Indija
Kitnjasti hramovi, manicne trznice i dobri restorani karakterisu oblast u Singapuru sa najboljom atmosferom.

Bukit Timah prirodni rezervat
Samo dva grada na svetu imaju zatvorenu oblast prvobitnih kisnih suma, a ovo iskustvo je i besplatno.

Singapurske Zooloske baste
Ovde se nalazi vise od dve hiljade zivotinja, u ljudskom okruzenju, i u njima su preporucljivi rovovi oko kaveza.

Sentosa
Tematski park-ostrvo, gde postoje i plaze i istorijska tvrdjava.

Centri ulicne prodaje
Ubedljivo najjeftinije i najbolje mesto za isprobavanje jela ostrvske multietnicke kuhinje.

Kupovina
Blestavi trzni centri Orchard Road-a su glavna teritorija za zadovoljavanje nacionalnih opsesija.

Istorija

Ono malo sto je poznato o antickoj istoriji Singapura oslanja se uglavnom na legende i pretpostavke. Krajem 13. veka, Marko Polo je izjavio da je video mesto koje se zove Chiamassie, koje je moglo da bude Singapur: do tada je ostrvo lokalno bilo poznato pod imenom Temasek – „Morski Grad“ – i ono je bilo manja trgovacka predstraza za Srivijaya carstvo Sumatre. Sadasnje ime ostrva (Singapura) potice iz Sanskrita i znaci „Lavlji Grad“ i prvi put je zabelezeno u 16. veku.

 
 

Tokom 14. veka, Singapura je bila pod pritiskom, dok su se imperije Ayutthaya i Majapahit (sa Tajlanda i Jave) borile za kontrolu nad Malajskim poluostrvom. Oko 1390.-e, sumatranski princ Paramesvara odbacio je svoju naklonost imperiji Majaphit sa Jave i u Singapuru ubio svog domacina, te vladao ostrvom sve dok ga javanski napadi nisu primorali da pobegne na sever poluostrva, gde je sa svojim sinom kasnije osnovao Melaka sultanat.

Sa njegovim razvojem, Singapur je evoluirao u ribarsko naselje; nesto vise od veka kasnije, dolazak Portugalaca u Sultanat primorao je malajske lidere da pobegnu prema jugu, u sadasnji Johor Bahru. Postoje izvestaji iz 1613. godine, koji opisuju sravnjivanje sa zemljom neimenovane malajske predstraze, na ulazu u Sungei Johor, sto je dogadjaj koji je oznacio pocetak dvovekovnog istorijskog zaborava Singapura.

Ishrana, pice, nocni zivot i zabava

Ishrana je najdublje zadovoljstvo koje Singapur nudi svojim posetiocima. Postoji veliki broj lokala koja sluze kinesku hranu, sto odrazava cinjenicu da se kineski stanovnici racunaju kao vise od tri cetvrtine populacije. Kuhinja severne i juzne Indije takodje je zastupljena, kao i restorani koji sluze malajsku, indonezansku, korejsku, japansku i vijetnamsku hranu. Najbliza domacoj kuhinji je Nonya, mesana kineska i malajska hrana, razvijena u zajednici Peranakan, koja je nastala mesovitim brakovima kineskih imigranata i malajskih zena u 19. veku. Voda iz slavine moze da se pije sirom Singapura.

   

U Singapuru postoji mnogo mesta za pice, od Kolonijalnog Okruga, Boat Quay-a i Orchard Road-a, koji imaju narocito dobar potencijal, kada su u pitanju pabovi. Zbog velike konkurencije, sve vise barova okrece se zivoj muzici, koju uglavnom izvode lokalni bendovi. Klubovi su takodje popularni; sjajni, ali nepretenciozni, u njima se moze cuti strani rok, pop i muzika za ples, ali ne ocekujte da cujete rejv – ekstazi nije u recniku Singapura.

Religija

 

Budizam je glavna religija u Singapuru, mada mnogi njegovi stanovnici sebe smatraju taoistima ili konfucionistima. Takodje postoji i manje, ali znacajno prisustvo hinduizma, kao i islama, koji zajedno prozimaju svakodnevan zivot populacije. Doduse, neki religiozni festivali, kao sto su muslimanski Hari Raya ili hinduski Thaipusam, uzdignuti su do tog stepena, da se nalaze medju najvaznijim kulturnim dogadjajima u zemlji.