Peking

Peking

Drska savremenost Pekinga (ime u prevodu znaci „severna prestonica“) iznenadjenje je mnogim posetiocima. Ispresecan je auto-putevima (ponosni je vlasnik preko stotinu nadvoznjaka) i ispunjen visespratnicama; ova zivahna metropola je najdinamicniji deo Kine. Poslednjih hiljadu godina, drama kineske imperijalne istorije odigrala se ovde, sa imperatorom na tronu u centru kineskog univerzuma, a, mada je danas grad mnogo drugaciji od nekadasnjeg, on je ostao duhovno i politicko srediste zemlje. Izmedju betona i stakla, pronaci cete neke od najbujnijih hramova i zasigurno najvelicanstvenije ostatke imperijalnog doba. Ono sto je neocekivano je to, da se neka od najprijatnijih mesta nalaze u opsegu dnevnog izleta, a odmah prema severu grada nalazi se najpoznatije mesto u Kini, granicna linija izmedju civilizacija, Veliki Zid.

 
 

Prvi utisci o Pekingu su o skoro neljudskoj velicini, on je ispunjen pojasevima identicnih stambenih zgrada, u kojima je smesten veci deo gradske populacije od 12 miliona, a tu je i autoput sa osam traka, koji ga preseca. To je utisak koji se pojacava blizim upoznavanjem, od Zabranjenog grada, koji predstavlja zapanjujuce bogatstvo blagom, betonska pustinja Tian’anmen trga i ogromnih zgrada moderne gradnje oko njega, pa sve do nizova novih poslovnih kompleksa, koji se nalaze na njegovim mamutskim putevima. Izvan centra, stvari su malo jednostavnije, postoje parkovi, uske ulicice i anticke znamenitosti, kao sto Yonghe Gong, Opservatorija i, najimpresivniji od svega, Nebeski Hram, koji nudi predah od gradske skucene besprekornosti i opsezne rekonstrukcije. Dalje, u predgradjima, dva Letnja Dvorca i Zapadna Brda omiljena su utocista jos od imperijalnih vremena.

 

Peking je grad osvajaca, prestonica ugnjetackih stranih dinastija – Mandzurijaca i Mongola – i dinastije sa stranom ideologijom – komunista. Kao takav, on je upio puno inostranih uticaja i danas je mozda najkosmopolitskiji deo Kine, sa internacionalnom nijansom, koja odrazava njegov polozaj prestonice sa najvecom komercijalnom moci. U borbi sa savremenoscu, grad je „prerovan“ i obnavlja se furioznim tempom – o tome svedoce kranovi koji ispunjavaju nebeski svod, kao i bele oznake chai (za rusenje), koje su iscrtane na starim zgradama. Studenti u slobodno vreme svracaju u Internet kafee, McDonald’s, pank klubove, biznismeni nikud ne idu bez svojih laptop-ova, a skolarci nose mobilne telefone u svojim kutijama za rucak. Oblasti „crvenih fenjera“ i gej-barovi pojavljuju se vremenom, dok grad prolazi kroz sopstvenu seksualnu revoluciju.

Porast prihoda doveo je, ne samo do potrosacko-kapitalistickog drustva, u koje ce se zapadnjaci veoma brzo uklopiti, vec i do ozivljavanja drevne kineske kulture – ponovo se pojavljuju cajdzinice, kao ugladjena mesta za sastanke, kao i interesovanje za imperijalnu kuhinju. Uvece se mogu videti velike grupe pripadnika starijih generacija, kako izvode yangkou (ples odanosti), omiljenu vrstu plesa predsednika Maoa, koji je generalno naucen pre nekoliko decenija, a u hutonzima, gradskim ulicicama od izuvijanog sivog kamena, ljudi sede sa svojim lulama, kao sto su oduvek i cinili.

 
 

Peking je grad u kojem ce skoro svako uzivati. On je dom ogromnoj populaciji iseljenika i vrlo je izvodljivo provesti ovde godine, jeduci zapadnjacku hranu, igrajuci uz zapadnjacku muziku i druzeci se sa slicnim strancima. Peking je, u sustini, privatan grad, kroz ciju je povrsinu tesko prodreti; nekada se cini da ima povrsnost tematskog parka. Postoji nesto mondensko u tome, kako se efikasno unaokolo razvode turisticke grupe, prebacuju od hotela do znamenitih mesta, uz malo kontakta sa svakodnevnom stvarnoscu. Da biste zasli dublje u grad, prodjite onim sto je ostalo od lavirinta hutonga, obidjite male anticke trznice, oblasti za kupovinu u stambenim delovima, manja, zabacenija mesta i parkove, neke od najboljih u Kini, gde cete videti stanovnike Pekinga kako izvode tai ji i gde cete cuti pesmu ptica, preko buke saobracaja. Takodje bi trebalo da iskoristite i priliku za nocni provod i da vidite koliko su Kinezi odmakli od onoga sto se nekad zvalo „duhovna zagadjenost“.

Da je Partija imala bilo kakav uticaj nad tim, Peking bi bez sumnje imao najbolju klimu od svih kineskih gradova; ovako, jedna je od najgorih. Najbolje vreme da ga posetite je jesen, period izmedju septembra i oktobra, kada je suvo i blago vreme. Zimi je veoma hladno, temperatura ide i do -20 stepeni, a zlokobni vetrovi, koji sibaju mongolskim ravnicama, kao da ce Vam zamrznuti usi. Leti (jun-avgust) je sparno i vruce, sa temperaturom do 30 stepeni, a kratko prolece (april-maj) je suvo, ali vetrovito.

 

Dolazak u Peking nije problem. Posto je on centar kineske saobracajne mreze, verovatno cete u nekom trenutku svakako zavrsiti ovde, zeleli to ili ne. U praksi je to dobro mesto za dobijanje vize za ostatak Azije, i za ugovaranje prevoza van zemlje – romanticnim trans-sibirskim ili trans-mongolskim vozom. Peking je zabavno mesto, ali nemojte se zavaravati – on ni u kom slucaju ne odrazava ostatak nacije.

Sta ne treba propustiti

Lusongyuan hotel
Karakterna mesta za smestaj su retka u Kini, ali ova prijatna i pristupacna preuredjena bogataska kuca je izuzetak.

Akrobacija
To je najuzbudljiviji i najpristupacniji oblik tradicionalne kineske zabave, i, mada stil moze biti varijetetski, vestine oduzimaju dah.

Zabranjeni Grad
Imperijalna velicanstvenost najviseg stepena u centru kineskog univerzuma vec sest vekova.

Qianmen oblast
Splet haoticnih ulicica je prizemna soping-zona, jedan od poslednjih ostataka starog grada.

Nebeski Hram
Klasicno zdanje iz vremena dinastije Ming.

Baiyunguan Si
Mada je jos uvek funkcionalan, ovaj taoisticki hram ignorisu turisticke ture, ali on je, na svoj nacin, zanimljiviji od popularnijih religioznih mesta. Morate ga obici oko Nove Godine i danima festivala, kad je pretrpan sledbenicima.

Letnji Dvorac
Pobegnite iz grada u ovaj spokojan i elegantan park, ispunjen imperijalnom arhitekturom.

„Vruc Kotao“
Severno-kineska klasika – paprikas od jagnjetine, tofu, kobacice i sve ostalo sto pozelite, a kljuca direktno na Vasem stolu. Postoji mnogo specijalizovanih restorana, ali Neng Ren Ju je jedan od najboljih.

Veliki Zid
Jedno od najneverovatnijih dostignuca svetske izgradnje, stara granica izmedju civilizacija.

Anticka Opservatorija
Izgubljena medju blokovima visokih zgrada, sadrzi kolekciju lepih i bizarnih astronomskih instrumenata dinastije Ming.

Smestaj

Mogucnosti za pristupacan smestaj u Pekingu znatno su se poboljsale. Sada postoji nekoliko dobro vodjenih, jeftinih hotela i hostela za mlade, na dobrim lokacijama. Oni sa skromnijim budzetom sada mogu da odsednu u centru grada. Najjeftinije mesto je krevet u cistim, ali pretrpanim spavaonicama, a svi njihovi objekti su zajednicki. Duple sobe uvek idu sa zajednickim kupatilom. Na mestima sa tri zvezdice i vise, sobe su prostranije i tamo obicno postoje pogodnosti, kao sto su satelitska TV, bazeni i saune. Skoro svaki hotel ima frizera, restoran i poslovni centar.

 

Mesta van Pekinga su gotovo sva blizu treceg obruca puteva ili na njemu, sto znaci da su u monotonijem podrucju, ali postoje dobre saobracajne veze sa centrom, a takva mesta su obicno i jeftinija. Posto je Peking tako veliki, pribliznost stanici metroa je velika prednost.

Osim na najjeftinijim mestima, uvek bi trebalo uctivo da ce cenjkate za sobu. Cesto mozete dobiti i pristojan popust, ako rezervisete preko Interneta par dana unapred, ili pokusajte na aerodromskim rezervacijama, kada stignete.

Ishrana

Nigde na kineskoj obali ne postoji bogatstvo kulinarstva kao u Pekingu, gde se moze naci svaka vrsta kineske hrane, azijske i drugih svetskih kuhinja. Pored svega toga, ponekad nije tesko zaboraviti da Peking ima sopstvenu kulinarsku tradiciju – izmedju ostalog, tu je cuvena pekinska patka (Beijing kaoya) i mongolski vruc lonac. Pekinska patka moze se naci u kineskim restoranima sirom sveta i sastoji se od malih delova mesa, koji se umacu u sos od sljiva, a zatim uvijaju sa seckanim lukom u palacinku. Veoma je izdasna i uveliko podize holesterol. Mongolski lonac je zdraviji, to je veliki kljucali lonac, koji se obicno zagreva ispod stola, a u koji se ubacuju reznjevi ovcetine, kupus i rezanci, a zatim se, ako zaista zelite, popije ostatak supe.

Postoji puno mogucnosti da pojedete zapadnjacku hranu u Pekingu, mada ona generalno kosta malo vise od kineske. Francuska hrana je u modi, ali je prilicno osrednja. Izuzetak je odlican lanac DeliFrance, koji ima dobre jeftine kolace. Nemacka i italijanska hrana je bolja, ali opet skupa, sa velikim brojem lokala u ekskluzivnijim delovima grada. Mozete pokusati na internacionalnim mestima, kao sto je Hard Rock Cafe. Japanska i koreanska kuhinja je uglavnom prisutna u restoranima boljih hotela, mada je moguce probati obe, a da ne spiskate svoj budzet - zaista ih vredi probati.

 

Brza hrana postoji u dva oblika: kineska verzija, sa stilom posluzivanja kantine, koja se obicno sastoji od rezanaca u polistirenskim pakovanjima, koje mozete naci u robnim kucama ili kupiti na ulicnim tezgama; druga verzija je zapadna – Pizza Hut, McDonald’s, KFC, koji su izvrsili veliki uticaj i cesto su imitirani. Cene su nize u odnosu na zapad, ali vise po kineskim standardima. Ulicna hrana, koja se uglavnom sastoji od rezanaca, moze se naci svugde, osim u centru, odakle prodavce tera policija; najbolji izbor mogao bi da bude na jednoj od nocnih pijaca. Izbegavajte prodavce sladoleda koji se nalaze u okolini parkova, posto je njihova domaca roba cesto napravljena po sumnjivim standardima.

Prestonica je dobro opremljena supermarketima. Wellcome Supermarket, deo lanca iz Hongkonga – u donjem nivou Svetskog Trgovackog Centra, je najimpresivniji, mada je sve skuplje za oko 50% nego u Hongkongu. Supermarket na prvom spratu Friendship prodavnice nije ni priblizno tako dobar, ali u njemu se prodaju maslac, sir i zapadna piva, kao sto je slucaj i kod supermarketa u donjem nivou Parkson prodavnice i SCITECH soping-centra.

Nocni zivot i zabava

Pekinski nocni zivot i zabavna scena oporavili su se od moralnih restrikcija koje su pratile komunizam, kada su „burzujski“ barovi i cajdzinice nestajale i zamenjivane vestackim naglasavanjem tradicionalne kineske kulture, do tacke monotonije. U danasnje vreme niko preterano nije zainteresovan za ovu vrstu zanimacije, a savremeni stanovnici Pekinga, kojima se iznenada ukazao raspoloziv prihod, zive u liberalnom vremenu i zele da se zabavljaju.

Peking nudi mnogo vise od karaoke i uctivih hotelskih barova, koji se mogu naci u mnogim drugim kineskim gradovima. Trend ogromnih diskoteka preplavio je grad osamdesetih godina, a oni su jos uvek popularni, svake noci ispunjeni mladim, imucnim Kinezima. Obrazac je uvek isti: nekoliko sati tehno muzike, posle kojih sledi pola sata u kojima na scenu dolazi pevac, a plesaci se razdvajaju, a zatim ide poslednjih sat-dva, kada ostaju samo ozbiljni ljubitelji klubova, a atmosfera je mnogo slobodnija. Nedavno su se otvorili prefinjeniji nocni klubovi u zapadnjackom stilu.

 

Postoji puno barova, a stalno se otvaraju i novi – ako jednom ide dobro, uskoro ce se otvoriti jos cetiri u njegovoj blizini, sa gotovo identicnim imenom. Originalno su bili upereni u inostranu gardsku populaciju, ali sada ih drze vecinom lokalni stanovnici. U Haidian-u, oblasti u blizini univerziteta, gde preovladjuje studentska klijentela, cene su nize, a atmosfera je opustenija.

Takodje mozete posetiti i Operu i pogledati odlicne kineske akrobate, koji deluju kao da su izvan vremena. Savremena pozorisna scena se stalno menja. Odnedavno je popularno kinesko prevodjenje zapadnih komada, ili je tu eksperimentisanje domacih dramaturga, u stranim formama. U bioskopima se zadovoljava neutaziv apetit za kung-fu filmovima, mada postoji puno prilika da se uhvate ozbiljni i kontroverzni filmovi, koje stvara novi talas mladjih autora.