Prag

Prag

Prag je veoma lep grad. Sa nekih 600 godina arhitekture, prakticno netaknute prirodnim katastrofama i ratom, malo drugih gradova, bilo gde u Evropi, izgleda tako dobro. Opkoracujuci krivudavu reku Vltavu, sa strmim sumovitim brdom na jednoj strani, grad je zadrzao puno od svog srednjevekovnog izgleda, a ulicne fasade i dalje su prekrivene raskosnom mantijom baroka, rokokoa i art-nove, koji su izbegli sujete i neumerenost posleratne obnove. Naravno, dok je jos postojala „gvozdena zavesa“, Prag su retko posecivali ljudi sa zapada – ipak, od 1990.-e sve se promenilo. Prag je danas jedan od najpopularnijih gradova za posecivanje u Evropi. On uziva u ekonomskom procvatu, koji nije vidjen jos od 20.-ih godina. Isticanje Praga, kao jednog od vodecih evropskih gradova, prestonice drzave koja je pogodna za pridruzivanje EU, iznenadjenje je za mnoge, ali ne i za Cehe. Najzad, Prag je bio u prvim redovima evropske avangarde veci deo poslednjeg veka, isticuci se kubistickim pokretom, odmah iza Pariza, a izmedju ratova - modernistickom arhitekturom, koja moze da se poredi sa bauhaus-om. Sa piscem pozorisnih komada i borcem za ljudska prava kao presednikom, Cesi su lako dospeli na naslovne strane 90.-ih. Cak i danas, drzavni sportisti i modeli imaju veoma visok ugled, a pisci, umetnici i reziseri nastavljaju da vrse dubok uticaj na evropsku kulturu.

 

Naravno, nisu svi zadovoljni promenama. Kao i vecina Evropljana iz centralne Evrope, Cesi vole da se zale, posebno uz casu ili dve piva. Cene su drasticno porasle u poslednjih deset godina, lokalne zitelje napadni zakupci istiskuju iz centra, a sve skuplji restorani cine stari grad oblascu u koju ne treba da idete, ako ste prosecan Prazanin. Neki tvrde da su previse revnosni restorani pretvorili centar Praga u tematski park, da je dolazak pripadnika raznih nacionalnosti Prag nacinio gradom poput svakog drugog grada u Evropi, a doterivanje gradskog centra – mestom koje izgleda upravo kao Bec (grad koji Prazani generalno ne vole). Prazani su dezorijentisani brzinom promena, razocarani savremenom politikom i prvim ukusima zapadnjackih poroka u prestonici. Uobicajeni ambis izmedju pripadnika partije i onih koji to nisu zamenjen je zapadnjackom nelagodnoscu bogatstva i siromastva. U tome nema niceg novog, ali moze posluziti kao otreznjujuca fusnota blestavog imidza grada na zapadu.

 

Sta ne treba propustiti

Sa samo milion i cetvrt stanovnika, Prag je relativno mala prestonica. On se u pocetku razvijao kao cetiri odvojena grada i jevrejski geto, ciji su individualni identiteti i planovi srednjevekovnih ulica ocuvani manje-vise netaknuti, sve do danasnjih dana. Gotovo sve od ikakvog istorijskog znacaja nalazi se u okviru ovih kompaktnih centralnih distrikta, vecina kojih se moze lako obici i peske. Tek u poslednjih sto godina Prag je prevazisao anticke okvire, pa se sada njegova predgradja prostiru miljama preko brda, sa svih strana. Postoji jeftin i efikasan sistem prevoza – pristojna mapa je sve sto Vam je potrebno da se snadjete.

 

Prag je podeljen na dva nejednaka dela rekom Vltavom. Strmom levom obalom dominira oblast tvrdjave Hradcany, u kojoj se nalaze najocigledniji prizori grada: Praski dvorac, u kome je gradska katedrala, stara kraljevska palata i vrtovi, kao i muzeji i galerije. Izmedju brda sa tvrdjavom i reke nalaze se zivopisne barokne palate i cetvrt Mala Strana – splet vijugavih kaldrmisanih ulica i basti sa tajnim zidovima – tu se nalazi ceska skupstina i vecina gradskih ambasada, kao i zelena kupola i toranj crkve Sv. Mikulasa. Na juznom kraju Male Strane, zicana zeleznica vozi Vas iz skucenih ulica na vrh brda Petrin, najzivopisnijeg centralnog gradskog pejsaza, sa predivnim pogledom preko reke.

 

Stari grad nalazi se na desnoj obali reke Vltave. Karlov most je glavna veza sa suprotnom obalom i to je najpopularniji gradski spomenik i najbolje mesto sa kojeg se moze videti praski dvorac. Stare Mesto je drugi vazan deo glavnog trga. Tu su i Staromestske namesti (trg), gde mozete videti najpoznatiji praski astronomski casovnik, kao i stara jevrejska cetvrt ili Josefov. Zidovi geta su odavno nestali i cela oblast je preuredjena, ali sest sinagoga, srednjevekovno groblje i gradska skupstina preziveli su, kao mocan podsetnik na zajednicu koja je tu postojala preko jednog milenijuma.


   

Jugo-istocno od starog grada je Nove Mesto, koje sadrzi glavne trgovacke i poslovne centre. U njemu je i Vaclavski trg, centar politickog preokreta savremene republike. Dalje odatle su razna predgradja, od kojih se vecina razvila tek u poslednjih sto godina. Jedini izuzetak je Vysehrad (Visegrad), jedna od originalnih tvrdjava novopristiglih Slovena u poslednjem milenijumu, a sada poslednje pocivaliste vodecih ceskih umetnika modernog doba, ukljucujuci kompozitore Smetanu i Dvorzaka. Rezidencijalno predgradje Vinohrady ispunjeno je parkovima i trgovima, a Zizkov je jedna od najsiromasnijih gradskih oblasti, ciji su zastitni znaci Zizkov spomenik i futuristicki TV toranj, i koji se vide kilometrima daleko. U oblasti Holesovice nalazi se muzej savremene umetnosti – Veletrzni palac. Iza parka Stromovka nalazi se zooloski vrt. Dalje ka zapadu, predgradja, kao sto su Dejvice i Stresovice, ispunjena su modernistickim porodicnim vilama i ona daju potpuno drugaciji pogled na Prag.

   

Ostala praska predgradja, u kojima zivi i najveci deo stanovnistva, vise su tipicna za istocnu Evropu: naizgled poluizgradjene visoke gradjevine, poznete lokalno pod imenom panelaky, koje plivaju u moru blata. Ipak, kada jednom odmaknete od gradskih granica, tradicionalni, provincijski osecaj ceskog odmah se moze osetiti. Mnogi Prazani poseduju seoske kuce, negde u ovoj ruralnoj ucmalosti, a svakog vikenda putevi su zaguseni automobilima koji se upucuju u brda.

Najpopularnije destinacije za posetioce su dvorci Karlstejn i Konopiste, okruzeni divnom sumskom prirodom. Mozete krenuti i ka severu, u vinski grad Melnik, koji se nalazi visoko iznad sastava reka Vltave i Labe. Jos dalje ka severu je grad Terezin, jevrejski geto u vreme rata, koji je zivi svedok holokausta. Jedan od najpopularnijih dnevnih izleta je do srednjevekovnog rudarskog grada Kutna Hora, u kojem je slavna gotska katedrala i jeziva urna sa kostima.

   

Smestaj

U Pragu postoji hronican nedostatak pristojnog, a ne previse skupog smestaja. Ima puno hotela, ali broj privatnih soba smanjio se posle ranih 90.-ih. Prag je prilicno pretrpan tokom veceg dela godine, tako da, ako zelite da ga posetite u vreme izmedju Uskrsa i septembra ili preko Bozica i Nove Godine, bilo bi dobro rezervisati smestaj, direktno u hotelima ili posredstvom agencija. Cene su najvise tokom drzavnih praznika, ali padaju kada nije sezona (od novembra do marta, osim Nove Godine), a ponekad i u julu i avgustu.


 
Ishrana i pice

Mozete jesti i piti za male pare u Pragu: hrana je puna nadeva, a pivo je bozanstveno. Medjutim, najlepse sto mozete reci za cesku hranu je to, da je ona dobra. Cetrdeset godina kulinarske izolacije i centralizacije pod vlascu komunista, donelo je malo inovacija u cesku kuhinju, sa svojom naklonoscu prema svinjetini, sosovima, knedlama i kiselom kupusu. Sveze povrce, osim krompira, retko se nalazi u jelovnicima, a salate jos uvek cekaju da dodje njihov trenutak.

Broj mesta na kojima mozete da jedete u Pragu znatno se povecao poslednjih godina. Cesi veoma vole picu, tako da postoje neke zaista dobre picerije u gradu, cak je tu i nekoliko autenticnih etnickih restorana, ukljucujuci japanski, libanski, balkanski i francuski. Uz to, postoji i citav niz novijih, skupljih restorana, koji su namenjeni prvenstveno turistima.

Zabava

Vecina Prazana leze veoma rano, medjutim, jedan deo ostaje budan do sitnih sati. Za takve, Prag pruza dobar izbor kafica i klubova. Mnogi klubovi imaju i zivu muziku. Zbog strogih zakona o muzickim licencama, klubovi u rezidencijalnim oblastima su pod stalnom pretnjom zatvaranja.