Veliki kineski zid

Veliki kineski zid

Po cemu je Kineski Zid tako poseban?

On je bez premca najveca gradjevina koju su ljudi ikada stvorili. U vreme svog vrhunca, u 16. i 17. veku, on se prostirao na oko 6400km preko severne Kine. Njegove cik-cak krivine i stepenasti grebeni, ispresecani upadljivim osmatracnicama, cine Veliki Kineski Zid jednim od najfotogenicnijih struktura koje je covek izgradio.

Danas je on turisticka ikona Kine i jedna od najpopularnijih putnickih detinacija na svetu.

 

Zasto je izgradjen Veliki Kineski Zid?

Iz vise razloga:
- Da posluzi kao zastita – drevni Kinezi imali su realan strah od invazije nomadskih vojski sa severa.
- Da vojsci obezbedi brz sistem upozorenja – vatreni signali (nocu) i dimni signali (danju) prenoseni su sa jedne osmatracnice ka drugoj. Poruke su mogle da se salju veoma brzo preko velikih razdaljina.
- Da bi se stvorio uzdignut vojni put preko neravnog terena. To je ubrzalo transport vojnika iz jedne oblasti u drugu.
- Da bi se omeli osvajaci – to je delovalo protiv slabijih vojski. Ipak, Veliki Zid sluzio je vise kao psiholoska nego kao fizicka barijera ispred odlucne, mnogoljudne vojne sile. Opasan napadac lako bi mogao da probije manje cuvan deo zida. Ili bi mogao da se probije kroz jednu od praznina izmedju odvojenih delova zida.

 

Kako je nastao Veliki Kineski Zid?

Niko nikada nije rekao: „Hajde da izgradimo Veliki Kineski Zid!“ Nikada nije postojao neki konkretan plan. Mocna regionalna kraljevstva gradila su delove iz sopstvenih odbrambenih vojnih potreba.

Najstariji poznati delovi izgradjeni su u 7. veku pre nove ere.
Gradjevinska aktivnost regionalnih kraljevstava cvetala je u periodu izmedju 5. i 3. veka p.n.e. Tek posto je dinastija Kvin (221-206 p.n.e.) ujedinila Kinu, Zid je postao zajednicki entitet. Kvin dinastija je popravila, obnovila i povezala stare delove i izgradila nove.
Tokom narednih 1700 godina, Zid je uvecan. Veci deo onoga sto turisti danas mogu videti je plod radova iz 16. i 17. veka.

 

Veliki Kineski Zid danas

Mada je danas veci njegov deo zapusten i oronuo, neki delovi Zida u prilicno su dobrom stanju, zahvaljujuci popravkama, renoviranju i programima zastite kineske vlade.
Trenutno postoji nesto vise od 100 poznatih delova, koji variraju od rusevina do vestih restauracija. Jedan deo je otkriven tek pre nekoliko godina. Arheolozi veruju da su neki delovi jos uvek zakopani ispod i cekaju da budu otkriveni.

Razotkrivanje mita o Velikom Zidu

Zapisano je da je Zid tako dugacak, da se moze videti golim okom iz svemirske letelice (neki cak kazu i sa Meseca). To bi bilo nemoguce. Uprkos neverovatnoj duzini Velikog Zida, on je previse uzak da bi se mogao videti iz orbitalne letelice bez teleskopa ili super-dvogleda. Primetiti Veliki Zid sa te visine analogno je mogucnosti da se vidi izduzena nit duga oko 1.6km na zemlji, stojeci na vrhu desetospratnice.

 

Veliki Zid – uvid u gradjevinu

Vekovima je vise od milion ljudi (seljaci, vojnici i zatvorenici) ucestvovalo u izgradnji Zida. Hiljade su izgubile zivot tokom tog procesa.

Dok su delovi Zida u istocnoj Kini napravljeni uglavnom od cigle i klesanog kamena, oni u zapadnom delu Kine napravljeni su od manje trajnih materijala (cesto od gline ili izmrvljene zemlje, pojacane granama drveca.

Staza se prostire od morske obale na istoku Kine, do Xinjiang-a na severo-zapadu. Izmedju njih, Zid prolazi kroz razlicite vrste terena, ukljucujuci i planine, visoravni i pustinje.

Duzina i visina nekih delova su impresivne. Prosecne dimenzije su oko 6m sirine i 8m visine. Osmatracnice obicno dodaju jos oko 4m visine. Osmatracnice Velikog Zida relativno su blizu, vecim delom Zida. Neke su od nabacanog kamenja.

Vecina kula nije popunjavana vojskom u neko odredjeno vreme. Vojska je redovno prebacivana od jedne kule do druge. Vojni cilj bio je da se neprijatelj spreci da pretpostavi koliko se odbrambenih vojnika nalazi u nekoj od kula.

Vremenske prilike uzrokovale su ogromna ostecenja na Zidu tokom vekova. Drugi „krivci“ bili su zitelji, koji su trazili gradjevinski materijal, turisti zeljni suvenira i nepazljivi pesaci.


 

Cetiri najpoznatija mesta na Kineskom Zidu
Badaling
Ovo je ubedljivo najpopularnije mesto za posetioce, uglavnom zato sto je blizu Pekinga (na manje od dva sata) i na njega je mnogo lakse popeti se, nego na druge delove Zida. Ova oblast izgradjena je pre oko 500 godina i naveliko je renovirana od strane sadasnje kineske vlade, u toku nekoliko decenija. Imajte na umu da je Badaling „zatrpan“ turistickim grupama, pojedinacnim turistima i prodavcima i da je na neki nacin postao izlizan. To bi moglo da pokvari Vase fotografije i secanja na, inace, vizuelno neverovatan deo Kineskog Zida.

Mutianya
Oko sat vremena vise je udaljen od Pekinga, u odnosu na Badaling. To je dobro – duze vreme putovanja znaci i manje turistickih grupa. Ovaj deo Zida je izuzetan. Nagib Zida u Mutianya-i je primetno strmiji nego onaj u Badaling-u. Medjutim, kao i Badaling, Mutianya ima zicaru za one, koji izaberu da se ne penju uz Zid.

Simatai
Morate putovati jos sat duze da biste stigli do ove oblasti i zato cete videti jos manje turista nego u prethodnoj. Neki delovi Zida u ovoj oblasti prianjaju uz litice planinskih grebena. Posto je nagib narocito strm, a nema zicare, ovo mesto nije preporucljivo za one koji nisu u dobroj fizickoj kondiciji.

Shixiaguan
Ova oblast je najbliza Pekingu. Trenutno je pod rekonstrukcijom, ali otvorena je za javnost. Mozete je gledati iz svog vozila, dok vozite ka Badaling-u, ili mozete da se zaustavite i popnete na nju. Ipak, imajte na umu da zidovi Shixiaguan-a takodje imaju strm, dugacak nagib.

 

Najbolje vreme da se poseti Veliki Kineski Zid

Najbolje vreme tokom dana
Idite rano ujutru ili kasno popodne, kada su turisticki autobusi relativno retki. Zraci sunca pod niskim uglom daju odlicne fotografije. Guzva je najveca oko sredine jutra i popodneva.

Najbolje doba godine
Maj – obicno je suncan, mada se moze ocekivati povremena kisa. Divlje cvece je tada u cvatu. Pocela je turisticka sezona odmora, ali ne preterano.
Oktobar – obicno je suncan, cak uz manje sanse za kisu nego u maju. Umerena turisticka guzva. Jesenje temperature su ostre, ali osvezavajuce i prijatne, tako da je to dobro vreme za posetu Kineskom Zidu.
Od juna do septembra – mada je leto kisna, vlazna sezona, a turisticka navala je u punom jeku, bolje je vreme za posetu nego zimi ili nego da uopste ne odete u posetu.

 

Najnepozeljnije vreme za posetu
Od novembra do aprila – delicete Zid sa nekoliko turista. A sezona je susna. Ipak, vreme moze biti prilicno hladno, narocito u januaru i februaru.