CITAT (Iceman @ 0:18, 18. February 2008)
Mi nismo branili Srbiju (jer nije bila u ratu), bili smo na tuđoj zemlji!
1. Да тамо није брањена Србија, не би нам дошли у Србију кад су нас тамо поразили!
2. То није била туђа земља, Југославија је била наша земља.
CITAT
A ne "lupam", jer sam imao u komšiluku "izbeglicu" kojima sam na početku davao
stvari za decu, da bi na kraju oni pili isključivo "mineralnu vodu", a moja deca česmovaču. I dok ja još živim u mojoj zemlji i radim za 200 evra, oni imaju kuću u Melburnu i bazen u dvorištu (a nisu hteli da uzmu naše državljanstvo da bi otišli odavde!)
Добро бре, јеси ли им ти куповао искључиво "минералну воду" или су је себи куповали? Зарадили људи па куповали, шта се то тебе тиче? Јеси ли отели од тебе? Требали су да остану сиротиња цео живот да би ти био срећан, да се не боре за себе?
Љубоморан си јер су у Мелбурну? А јел си љубоморан на све који имају кућу у Мелбурну, или само "избеглице" немају то право?
Иначе, због те породице коју познајеш, и којој замераш највише колико видим то што су се у животу снашли боље од тебе, ти ћеш овде да пљујеш по оној огромној већини Босанаца и људи из Крајине који су ратовали? Имаш ли имало поштења?
А то што мрзиш оне који имају више од тебе само говори каква си особа.
CITAT
A KiM (ne Kosovo) smo izgubili "99 kad su ameri ušli tamo, (zbog velikog nalazišta uglja i retkih metala za narednih 150 godina, kao i puta droge za Evropu koji kontroliše Amerika).
Косово је окупирано. Они који су једва чекали нешто овакво да причају како је Косово изгубљено нису никад ни сматрали Косово неким битним питањем.
CITAT
Miloševiću je Amerika još "89 ponudila, ako dozvoli izgradnju njihove baze na KiM, da može da bira granice nove samostalne Srbije. Kao što znamo, on je to odbio, a rezultat toga je ovo što imamo sad.
Причо ти један што је гледо?
CITAT
A ja moju decu sam naučio da ne diraju tuđe, i ne razlikuju ljude po tome koje su boje ili veroispovesti,
Осим ако су избеглице, имају већу плату од тебе, пију минералну воду или имају кућу у Мелбурну?
CITAT
ali i da NE DAJU SVOJE! I da znaju osnovni red kad se obraćaju nekom starijem od sebe!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Ka to NAUČIMO, niko neće upirati prst u NAS kao da smo gubavi, prljavi i nekulturni.
Не знам из какве си породице, али у мене никад нису упирали прсте као да сам губав, прљав и некултуран.
CITAT
Tako što treba rešiti probleme trezveno i hladne glave, a ne pucanjem! A ja nikom ne želim da uzimam ni zavrtanj, a ne sobu, ali isto tako neću dozvoliti nikom da uzima ono što mi je deda i otac ostavio. Tu sam rođen, tu živim, i tu ću umreti, ako Bog da! A da idem da otimam drugom samo zato što nema "ić" u prezimenu, i proterujem ga iz dedovine (to su radili radikali "91), nemam nameru, niti ću dozvoliti svojoj deci da to rade.
А ко ти је то тражио?
http://www.pressonline.co.yu/vest.jsp?id=3... mp;sectionId=62://http://www.pressonline.co.yu/vest.j... mp;sectionId=62://http://www.pressonline.co.yu/vest.j... mp;sectionId=62://http://www.pressonline.co.yu/vest.j... mp;sectionId=62://http://www.pressonline.co.yu/vest.j... mp;sectionId=62KOMENTAR DANA - MILOŠ GARIĆ PROKLETIJESamo najgori kurvari, bednici i hulje danas se u Srbiji ne osećaju užasno loše. Jedino totalne moralne nakaze, oni bez dva prsta obraza i bez ikakvog nacionalnog ponosa nisu besni, osramoćeni i ojađeni, nakon što su Šiptari na Kosovu raširili zastave nezavisnosti, uz blagoslov Amerikanaca, Engleza i Nemaca
Tačno je, znali smo šta će se desiti. Američka vojna sila anektirala je dragoceno parče Srbije još pre devet godina, ali živeli smo nekako sa tom spoznajom. Ophrvani teškim životom i svakodnevnim nedaćama tešili smo se činjenicom da je Kosovo, makar na papiru, i dalje u Srbiji. Ipak, kao i u svakoj dobro režiranoj drami, poslednji čin nije doneo hepiend. Signal sa Zapada je stigao i Tači je pokidao poslednje formalne veze Kosova i ostatka Srbije. Burna istorija ove zemlje ispisala je svoju najžalosniju stranicu. A ne tako davno, nekih šest vekova unazad, istoričari su zabeležili kako su zvona crkve Notr Dam u Parizu čitav dan odjekivala slaveći veličanstvenu pobedu Srba protiv tada nadirućih Osmanlija. Veliko srpsko stradanje na Kosovu, leta 1389, nažalost, na današnje geostrateške odluke svetskih moćnika ima uticaj kao i vlažnost vazduha u Tokiju na cenu paradajza na Kalenić pijaci.
Teško jeste, ali Srbi sada ne treba da plaču. Još manje da se mire sa porazom. Džaba priče o imbecilnosti Miloševića i njegove politike. U nas gledaju Lazar, Karađorđe, Putnik i ostali srpski vitezovi. Hteli - ne hteli, ova i sve buduće generacije Srba moraće da sanjaju povratak u Prizren, Peć i Prištinu. Naša deca moraće da uče da je Kosovo Srbija! Tu dileme ne sme da bude. A, Šiptari? Oni neka upamte da im ovo nikada nećemo oprostiti. U našem sporu ne mogu da važe nikakva demokratska pravila, pacifizam ili evropejstvo. Dobili su bitku, a na nama je da dobijemo rat. Za 10, 50 ili 150 godina. Nije važno.
Samo pod ovim uslovima znaćemo da smo ljudi, Evropa će nas uvažavati, a kosti dedova neće nam uzalud trunuti na Prokletijama.
P. S. Napisah ovo u sećanje na pradedu Velimira Bojčića, srpskog ratnika, koji je pobedio na Ceru i Kolubari, preživeo albansku golgotu i Krf, i preko Soluna vratio se u Srbiju - kao junak.
Zeleni Zub voli sto je normalan!
