O štetnosti igara

Sta mislite, da li su igre toliko stetne koliko se prica i koliko ih napadaju po raznoraznim medijima? Ima li nesto dobro u tim igrama ili bi to sve trebalo jednostavno ukinuti?

Sta mislite o tome?

evo teksta sa mog bloga koji izrazava:

Da li su igre stetne?

Od kad su video igre pocele masovno da se koriste kao sredstvo zabave javlja se pitanje da li su, i koliko stetne?
Verovatno ste culi gomile oprecnih misljenja, analiza poznatih "psihologa", lokalnih dusebriznika, zena u crnom i samoproklamovanih zastitnika dece i malogradjanskog morala koji grde, psuju i sa fanaticnom mrznjom govore o igrama. Kao kvare decu, teraju ih da se biju, da kradu i lazu i idu u zatvor.
Ma daj!!!Ako neko to radi to su roditelji koji lose vaspitaju svoju decu i ne brinu za njih i ostavljaju ih ulici da ih podize. Tesko cete naci neko
dete iz dobre i stabilne porodice da je posle igranja Postal-a izaslo na ulicu i krenulo da ubija sve redom. Ne moze njega igra naterati da uradi nesto pogresno ako
dete vec nema tu klicu negde u sebi koju nosi iz svoje porodice.
Prema tome odbacujem sve optuzbe na racun igara. Naravno, ne treba sa njima preterivati. To je jedina losa
stvar kod igara sto umeju da uvuku u svoje svetove i da covek zaboravi na radosti pravog zivota
i krene da zivi virtuelni. To sebi ne smete dopustiti. Napolju postoji mnogo bolji svet, prepun ljudi, zena i dogadjaja.
iskreno, i ja sam se bio navukao na warcraft i znam kako je. Ali sam uspeo da se izvucem i da se vratim single
playeru.
Elem, da ne skrecem sa teme. Smatram da su igre odlican nacin da mladi izbiju svoju agresivnost kao prvo.
Da umesto da se tuku po ulici svoj visak energije i zelje za unistavanjem(koju svaki mlad covek ili zena ima) ispucavaju u nekoj igri. Tako se
zadovoljavaju nasi praiskonski zivotinjski nagoni i svi su srecni. Zatim, kroz igre se dete uci da razlikuje dobro i zlo jer je 90%
svih igara borba dobra i zla gde je dobro uvek glavni junak i cije avanture igrac prati. Cak i onih 10 % igara gde je glavni junak zlica
i tu je to prikazano na neki umanjen nacin, kroz neku pricu o nepravdi koja je nekog naterala da bude zao itd.
Treca stvar je razvijanje refleksa i moci za brzo razmisljanje i multitasking. Kad bi dusebriznici znali kako je tesko
igrati Suden Strike ili slican rts i koliko tu stvari treba da se istovremeno prati i razmislja o njima ne bi tako
pricali. Dokazano je da igraci imaju mnogo brze reflekse i mnogo se lakse snalaze kad se nadju pred
vise izazova u stvarnom zivotu nego neigraci.

Ima naravno jos gomila dobrih stvari kod igara ali sam siguran da vi to vec i sami znate. Naravno, ima i losih ali mnogo manje nego dobrih.

Jos jednom ponavljam:Ma koliko su igre dobre ne treba preterivati. Sat-dva dnevno je sasvim dovoljno za svakoga!

Gledala sam na televizoru da na "ludom zapadu" postoje posebni psihijatri koju služe za pomoć roditeljima čija su deca zavisna od video igrica.
Lično smatram da ne može da pkodi ako je umereno

Svako preterivanje je stetno. Da li roditelj koji preteruje u odsustvovanju od kuce (i preterano pushi i pije) ima pravo da kaze da je stetno sto njegovo dete provodi dan i noc pored racunara?

Sve je to pitanje koordinatnog sistema. A na Zapadu ima i lekara koji se bave zavisnoscu od Interneta. Kazu, Internet je stetan zbog sekti, pornografije i kojecega... vazi, ali je i koristan zbog nepreglednog obilja informacija, pa sta ko trazi, to nadje.

Iskreno, ubila sam tastaturu od igrica, za vreme bombardovanja. Ne smatram to igranje stetnim, naprotiv.

Svako zna svoju meru, za sve. Stetno je kad se predje ta crta, bilo da je u pitanju spavanje, igranje, lencarenje...