Star Wars Battlefront: Renegade Squadron

 

In a galaxy far far away su jedine reči kojima se može početi recenzija bilo koje Star Wars igre, pa makar ona bila ovakva kakva je u ovom slučaju. Da odmah razjasnim stvari, igra nije ispunila ni polovinu mojih očekivanja. Umesto toga, ostavila me razočaranog i ljutog... Toliko toga su najavljivali i prikazivali da sam stvarno mislio da tu ništa ne može poći pogrešnim putem. Svaka im čast, bilo bi lepo da sam ovu igru morao samo gledati. Ali, nažalost, došlo je i vreme da se odigra.

 

Radnja započinje u vreme između trećeg i četvrtog nastavka filma, to jest nakon što je Senat preuzeo vrhvonu vlast i istrebio sve jedije. Kroz jedanaest misija campaign moda posetićemo mnoga poznata mjesta poput Hotha, Yavin 4-a, Endora, koja su međutim već bila u Battlefront serijalu. Priča govori o jedinici imena Renegade Squadron koju je sastavio poznat nam svemirski kauboj Han Solo. Njihov zadatak bio je na bilo koji način oštetie Imperiju i pokušaju sprečiti njegovu vladavinu. To ćete saznati u uvodu, a tokom igre nećete nešto više saznati zato jer je kasnije priča glupo ispričana.

 

Campaign mod se ne isplati igrati. Kratak je, jednostavan, a iako će zadaci biti drukčiji, sve se svodi na istu stvar. Uništi što više neprijatelja kako bi donio svojoj ekipi pobedu. Iako su nas proizvođači pokušali prevariti stavljanjem zadataka u misije, svaka se može završiti na isti način. Makar je zadatk uništiti ovo, spasiti ono, i dalje ćete pobediti ako uništite sva neprijateljska pojačanja. Na pojedinim zadacima pomaga će nam heroji kojih ima mnogo. Većinom su to likovi iz prethodnog dela kao Darth Vader, Han Solo, Luke Skywalker I Obi Wan Kenobi, ali ima i novih likova poput admirala Ackbara i Asaji Ventres. Svaki ima svoje posebne karakteristike koje uvelike pomažu u borbi. Za misiju vam prosečno treba dvadesetak minuta, a ima jedanaest misija koje se ne isplati prolaziti jer sve idu na istu foru. Jedini izuzetak bi bile svemirske borbe koje nude mogućnost borbe u svemirskim brodovima poput x i y-wingova, jedi starfightera i ostalih poznatih brodova, no ni one nisu dobri napravljene zato jer će se retko bitka odvijati u svemiru što zbog nepotrebnosti što zbog nezainteresiranosti drugih igrača.
Osim veoma lošeg campaign moda, tu su i uvek prisutni Instant action i Galactic conquest. Instant action, kao što mu i sam naziv, kaže Vas stavlja u akciju bez puno razmišljanja u kojoj je cilj jednostavan, uništi neprijateljske sile.
E sad, kako je filozofija campaign moda ista, dolazimo do pitanja zašto je uopće uložen trud u stvaranje dva naoko različita moda kada su oni isti? Njima je u interesu da naprave valjani story mode kako bi nas što duže držali prikovanim za ekran, a ne staviti single player koji se može preći u jednom poslepodnevu i nešto što ima različit naziv, ali je zapravo isto to. No, koliko god su ta dva moda loša, toliko je Galactic conquest dobar. Cilj je ovdje potpuno drugačiji. U ovoj igri na poteze cilj Vam je preuzeti vlast nad galaksijom. Na početku imate samo vašu flotu i matičnu planetu. Potom se krečete po Svemiru i osvajate planete, dok Vaš neprijatelj čini isto. Dok raspoređujete jedinice po planetama, možete ih pojačati pojedinim atributima poput većeg zdravlja, jačih metaka, ili im pružiti pojačanje kupovinom jedia odnosno sitha. Ovo je najsvjetliji aspekt igre jer je najzanimljiviji, a za pobjedu je ključno koji će idući korak biti i pametna raspodjela jedinica i pojačanja za iste. Ovo su sve bili single player modovi. Istina, battlefront nikad nije imao dobru singleplayer podršku, no ovo je prvi put da je multiplayer promašen.

 

Multiplayer za do 16 igrača preko infrastructurea zvučao je sjajno, no kao i ostatak igre, realizacija baš i nije. Nije stvar u lagu, njega gotovo da i nema, niti u slabijoj grafici o kojoj ćemo nešto više kasnije, ni u communityu koji je velik, već u kontrolama. Dok u single playeru nije uočljivo koliko su igru uništili s kontrolama, u multiplayeru je. Ponudili su dve opcije. Jedna, po meni bolja, je ona u kojoj ciljate s kvadratom, trouglom, x-om i krugom. Veliki nedostatak ove šeme je u tom što nema kotrljanja. Ovo je loše zbog stvari koja je uništila igru, a to je auto ciljanje ili ti ga lock on druge kontrolne šeme. 95 posto igrača koristi tu opciju, i svi trčkaraju po nivou držeći lock on- misleći da su sjajni igrači. Ti ljudi, njih 95 posto jel, su naprosto oduševljeni igrom zbog toga što im tako super ide, ali kome ne bi dobro išla igra u kojoj je onaj tko brže stiske pobednik? Bez te kontrolne opcije ne možete igrati igru jer ćete sigurno biti ubijeni koliko god dobri bili. Ili igrajte s lock-onom, ili nemojte igrati igru kao ni ja. Mapa ima podosta, većina iz ranijih nastavaka, no ima i par novih koje nisu loše. Vozila i heroji su dostupni i u multiplayeru, donekle povećava faktor zabave. Osim standardnog Conquest moda u kojem vam je cilj uspostaviti prevlast na bojištu preuzevši stanice i Capture the flag, tu je i Hero capture the flag. U njemu je zadatak isti kao u Capture the flag samo što ovde zastavu čuva heroj, i na njemu je zadatak da je ne izgubi. Šteta je vidjeti da multiplayer s takvim potencijalom propadne.


 

Renegade Squadron je po prvi put u Battlefront serijalu doneo kreiranje vašeg lika za razliku od dosadašnjih klasa koje su bile iste i po izgledu i po oružju na raspolaganju. Dobićete sto creditsa koje morate potrošiti na oružje ili atribute vašeg lika. Možete menjati baš sve; od fizičkog izgleda, karakteristika, pa do oružja koje ćete nositi. U igri bi to izgledalo ovako; pobunjenik s glavom wookiea, telom čoveka, koji ima sačmaricu i tri puta veću brzinu. Tu ima svakakvih kombinacija koje mogu dati dobre rezultate. Pri stvaranju lika treba razmišljati i o vašem stilu igranja. Sumnjam da ćete ukoliko volite rešavati stvari tiho i iz daljine snabdeti vaš lik sa sačmaricom i jet packom. Ovo je dobrodošao novitet koji bi se i u budućim Battlefront igrama trebao primenjivati.

 

Još bi samo par reči posvetio zvuku i grafici koje sam tokom teksta zanemario. Igra se nažalost ne može pohvaliti grafičkom stranom. Slika je maglovita, okolina je osrednje napravljena a sve to začinjava i popriličan broj bugova. Iako grafički prikaz nije najvažniji, ovde je još dodatno pokvario sveukupan utisak. Jedino što je za pohvalu su stripovske animacije koje su dobro napravljene. Muzika i zvuk su zadovoljavajući, zvukovi oružja i eksplozija takođe. Voice over je isto tako kvalitetno napravljen.

Zaključak: Star Wars Battlefront: Renegade Squadron je savršen primer kako igra koja ima poznatu licencu, online multiplayer, nove mape i likove ne mora biti dobra, čak naprotiv, ovo je loša igra. Stvarno je žalosno vidjeti da igra koja je imala toliki potencijal nije ispunila ni pola svojih očekivanja. Rekao bih idući put bi trebali promeniti ili poboljšati, ali neću zato jer Battlefront očigledno nije vrsta igre za prenosnu konzolu, barem ne u ovakvom obliku. Ovo je mogla biti možda i najbolja igra za PSP, ali ključni elementi koji su potpuno pogrešno izvedeni čine je tek prosečnom igrom.
Šteta, stvarno šteta...