Magija

Trenutno, više verujem u vudu i sl. nego u mogućnost da pronadjem posao. Mora da mi je neko... nešto... a?
Nego šta je bilo i sa kittyqueen i njenom pričom?
Možda je već... završila knjigu na kojoj je radila zimus?

Dali je Akupunktura magija ? Dali je bioenergija magija ? Dali u ljudskom organizmu i umu kruzi energija ? Dali toj energiji moze da se promeni ili obrne tok, pa organizam u odredjenom stanju luci pogresne hormone, pa onda dolazi do poremecaja svesti, kao sto je depresija ili paranoja involutiva ili razne fobije a onda se coveku cini da je pod uticajem neke magije i trazi pomoc svuda i na sve strane od lekara do vracara. Ljudi se u nevolji hvataju za slamku ma kakva god ona bila, pa onda veruju i u magiju.

slazem se sa tvojim izlaganjem ali ja ipak ne verujem u te stvari... . mislim, moja svest mi to ne dozvoljava... ne znam..

Harizma je, Vladice vrsta magije, kad covek moze da te obrlati svojim govorom i svojom pojavom i svojim ponasanjem i kada te ubedi u nesto u sta ni sam vise nisi siguran. Za Vas, Vladice, mozda su svo ovo poznate cinjenice, ali za nemacki narod 1939 je Hitler bio covek koji se bavio magijom i koji je bio u stanju da zavede onolike mase i povede ih u pohode smrti. Ili kada tvoja svest ne dozvoljava da cinis neka dela ali pod necijim uticajem, bez obzira na svesnost o svojoj svesti, ucinis neko delo, makar i najsitnije, zbog koga se kasnije kajes i pitas se kako sam mogao da padnem pod uticaj i ucinim to sto sam ucinio, i to je neka vrsta magije, kojoj se Vi slatko nasmejete Vladice, ali Vam je u dusi ipak ostala jedna sveca da gori.

... ."Magijski element vjesticje religije mnoge uznemiruje. Veci
dio ove knjige bavi se istrazivanjem istinskoga znacenja magije,
no rekla bih nesto o strahu da vjesticarstvo i okultizam imaju
fasisticke tendencije ili da su vezani s nacizmom. Postoje neki
dokazi da su Hitler i drugi nacisti bili okultisti – tj. mozda su
prakticirali neke tehnike kao i drugi koji su zeljeli prosiriti obzore
uma. Magija je, poput kemije, skup tehnika koje mogu sluziti
svakoj filozofiji. Uspon III. Reicha iskoristio je razocaranje
civiliziranih Nijemaca s racionalizmom i dodirnuo duboku ceznju
za obnavljanjem nekih iskustava zapadne kulture koja su dugo
zanemarena. Kao da smo od djetinjstva nauceni ne koristiti lijevu
ruku: misici su djelomicno atrofirali, no zele biti upotrijebljeni.
No Hitler je izopacio tu ceznju i pretvorio je u okrutnost i stravu.
Nacisti nisu stovali Boginju; oni su obescjenjivali zenu, svodeci
je na ulogu rasplodne zenke koja mora stvarati arijske ratnike. To
je bio savrseni patrijarhat, krajnji ratnicki kult – a ne sluzenje
zivotnoj sili. U vjesticarstvu nema ideala »natcovjeka« naustrb
inferiornih rasa; svi su ljudi manifestirani bogovi, a klasne, rasne
i obicajne razlike dobrodosle su kao znakovi obilja Boginjine
ljepote. Izjednaciti vjestice s nacistima jer nisu Judeokrscanke i
dijele neke magijske elemente isto je kao reci da su labudovi
skorpioni jer nisu konji i imaju repove.
Vjesticja religija nije masovna; struktura je stanicna,
temelji se na kovenima, malim skupinama od trinaest clanova/
ica koje omogucuju zajednistvo i individualnost. »Osamljenice«,
vjestice koje vise vole stovati same, iznimka su. Koveni su
autonomni, slobodni upotrijebiti rituale, pjesme i zazive prema
ukusu. Nema zadane knjige molitvi niti liturgije. "... .

po meni je harizma pozitivna strana koju covek nosi sa sobom... e sada, ako je neko zlouptrebljava, mislim da to nije magija vec losa karakterna osobina...
i jos nesto... ja nikada nisam pao ni pod cijim uticajem da nesto uradim zbog cega bih se kasnije kajao..
to je moje skromno misljenje, koje je suprotno VASEM, no tu smo da ih razmenjujemo, zar ne?
pozz

Ako je negativna harizma losa karakterna osobina kako je moguce da onoliki milioni nemaca prenebregnu Hitlerovu losu karakternu osobinu,
i slede tu losu karakternu osobinu i krenu u smrt ?

I sve se zvršava samo na tome da je neko nešto čuo od nekog, a taj opet od nekog ko se kune da se to nešto strašno, desilo nekom prijatelju njegovog prijatelja... Loše stvari se dešavaju ljudima koji strahuju, jer se "magija" strahom hrani... Treba se okrenuti pozitivnim stvarima u životu, baviti se ljubavlju, davanjem, deljenjem...

MAGIJA

Većina ljudi smatra da posedovanje pentiuma IV osim informatičkog ima i zaštitno dejstvo, pa na njega gledaju kao na neku vrstu tehnološkog belog luka koji će iz njihovog života oterati sve ale i bauke zla. Kao da samim njegovim posedovanjem nista ružno, ništa zlo što nema širinu, visinu i dužinu, ništa što se ne može videti, čuti, omirisati ili razbiti čekicem, ne može prodreti u njihov mali svet. Može i te kako.

Ako vam je izraz "crna magija" previše staromodan, onda zovite "to" kako god hoćete, pretražite u svom sećanju sve čudne i neobjašnjive slučajeve koji su se dogodili vama ili vašim poznanicima, i ime će samo od sebe izroniti. Prepoznat ćete ga.

Zamislite nasmejanu, zdravu, radosnu osobu, koja pred sobom ima pregršt planova. Situirana je, visokoobrazovana, emotivno možda ne potpuno ispunjena (ali ko jeste), savremena, očarana neponovljivom misterijom svakodnevnog rađanja sunca. I onda se igrom slučaja nađe u prisustvu neke druge osobe - na možda ne duže od minut, i odjednom poludi. Poludi - ne u smislu da je morate skidati sa vrha najvećeg drveta gradskog parka, već u smislu da izgubi kontakt i svest o samoj sebi, te da uopšte ne shvata šta se to dešava sa njom.
Poludi tako, da sve njene voljne i misaone funkcije budu potisnute i skoro ugašene. Poseduje telo, emocije, još nešto malo polusvesti i to je otprilike sve. Oseća da se sa njom nešto dešava, nesto ružno, nešto što dolazi spolja, izvan nje, ali ne zna šta.
Možda će je zadnje iskre svesti navesti da pomisli na magiju, ali... "ne, nije to", odmahnuće tromo glavom, gledajući svoj pentium IV. Magija ne postoji.

Kako god - postoji ili ne postoji, njoj je sve lošije. Oseća kako deo po deo njenog bića odumire i povlači se, uplašen pred nečim što zasenjuje njenu svest i kao da neko ili nešto, lagano i oprezno čupa iz korena srž onoga što je čini ljudskim bićem. I to boli jako, sve jače i vremenom postaje neizdrzivo, pa zato paničnim pogledom traga za nečim što će ugasiti bol.
I kao odgovor na njenu molitvu, kao razrešenje bola, prijatne slike iznenada preplavljuju njen um, dajući joj nadu će sve uskoro biti gotovo.

Mozda će to biti letenje.
Osetiće da ima telo ptice i da je ptica oduvek bila, osetiće krila i snagu sapetu u njima, osetiće rep, svako pero ponaosob, osetice miris vetra koji je mami da zaplovi njime. Kratak zalet i već jedri vazduhom ostavljajući za sobom bol, patnju, opiranje, borbu i dok joj u susret zemlja hrli neverovatnom brzinom, čitavo njeno biće zadovoljno pulsira dugo iščekivanim mirom.

Ovo može, ali i ne mora biti kratak opis dejstva magije. Nisu sva samoubistva uzrokovana njome, sva ne, ali mnoga jesu.




Duševni poremećaji
Iako širok pojam, duševni poremećaji i bolesti obuhvataju promenu psihe osobe, gde ona gubi sposobnost realnog opažanja i doživljaja sebe i sveta, pri čemu njena inteligencija najčešće ostaje očuvana.
Kao uzrok bolesti najčešće se pojavljuju genetska predodređenost, organske promene na mozgu, emocionalno stresne životne situacije, a značajan faktor imaju i godine - sa naglaskom na starije doba. Iako spektar duševnih bolesti može biti dosta širok, najčešće se ispoljavaju razni psihopatski poremećaji, šizofrenija i manijačno- depresivna stanja.
Lakši oblici duševnih bolesti mogu dugo vremena biti uspavani, da bi ih tek određena životna situacija pobudila na dejstvo.
Teži oblici se suzbijaju lekovima, a trajna izlečenja su neizvesna i retka.



Simptomi magijskog dejstva
Simptomi koji se javljaju usled magijskog dejstva, dosta su slični simptomima duševnih bolesti.
Magičar svojim dejstvom nasilno probija auričnu opnu žrtve, čime direktno utiče na njeno zdravstveno stanje, ponašanje, razmišljanje i opažanje sveta. Suštinski gledano, on se priključuje na žrtvin energetski sistem i potiskujući njenu volju i svest, preuzima upravljanje njime. Nasilni upad uvek dovodi do oštećenja aurične ili zaštitne opne na čakrama (u zavisnosti od vrste i mesta prodora), pa stoga u njenu svest - osim naredbi magičara, prodiru i nasumične vibracije drugih ljudi u vidu glasova, misli, vizija, koje ona ne može da zaustavi i "istera".



Osnovni užas koji dominira njome, jeste upravo ta potpuna bespomoćnost i odsustvo kontrole sadržaja sopstvene svesti. Žrtva je protiv svoje volje potpuno opsednuta magicarem i prisiljena da razmišlja o njemu "24 sata dnevno", te ovo može trajati mesecima, pa i godinama, što je degradira na nivo mentalne lutke - bića bez volje i samosvesti.
Ona često puta navodi da joj glasovi koje čuje u glavi naređuju i navode je da čini određena dela - uglavnom ubistva (ili samoubistvo) i najčešće posle izvršenja tih zlocina oni prestaju da joj se javljaju, te tada ponovo stiče izgubljeni mir (!).

Svaka pojedinačna misao ili emocija, koje neprestano proizvodimo i automatski odasiljemo, širi se poput mehura, sve više i više, dodirujuci pri tome aure svih ljudi na planeti, te brzinom misli stiže do "kraja" univerzuma.
Zamislite sebe uronjenog u okean misli i emocija koje svakodnevno proivodi 6.5 milijardi ljudi! Bez zdrave i neprobojne aurične opne, jednostavno bi poludeli, smoždeni kakofonijom tog mnoštva.



Magija na delu
Magičar svoje delo uglavnom izvodi na dva načina:

- vizuelnim zamišljanjem žrtve, koristeći pri tome ritual predvidjen za tu svrhu, pri čemu energiju - prizvanu vizualizacijom i ritualom, usmerava i skuplja u zamišljenu sliku koju programira u skladu sa njenim ciljem - za privlačenje ili "vezivanje" te osobe, izazivanje bolesti, smrti... i šalje je žrtvi. Kontakt sa žrtvom može biti uspostavljen neposredno ili preko nečeg opipljivog što je povezano sa njom: slikom, odećom, krvlju, seksualnim sekretima, kosom, noktima...
Bez obzira na fizičku udaljenost, ova magija može biti izuzetno rušilačka i smrtonosna.

- projekcijom svoje svesti u neposrednu blizinu žrtve i uranjanjem u njenu auru, magicar potiskuje njenu, a nameće joj svoju svest, pa ona svoja razmišljanja i ponašanje prilagođava tome. Magičar obično žrtvi projektuje film koji je mnogo puta već korišten od strane mnogih generacija ranijih praktičara, zbog čega sadrži jak energetski naboj, koji već sam po sebi automatski utiče na žrtvu.
Film se projektuje tek onda kada je žrtva dovoljno izmučena i na ivici snaga, te stoga za nju on predstavlja toliko potrebnu fazu nalaženja mira.

Jedan od scenarija je:
"Nekada davno, u davna vremena, živehu dva plemena jedno pored drugog i kao što se ponekad dešava, i oni ratovahu izmedju sebe. I pored mrznje - ili baš zbog nje, mladić i devojka iz sukobljenih plemena se zagledaše jedno u drugo, te izmedju njih procveta ljubav.
Na ničijoj zemlji, na jednom proplanku beše mala javorova šumica u kojoj se sastajahu potajno. Jednom dok behu zajedno, iznenada na konju ujaha devojčin otac i videvši ih, poteže koplje na svoju kcer. U želji da je spasi, mladić grudima svojim primi koplje i pade na tlo umirući. Držeći nežno njegovo lepo lice u krilu svom, ona ga upita za poslednju želju.
Umirući, on zamoli boga da ga pretvori u cvet, kao poslednji poklon svojoj dragoj. I od tih vremena, ruža postade večni simbol ljubavi muškarca prema ženi."

Svaka zdravo-razumna osoba, na ovaj scenario-film dostojan najbanalnijih ljubića, samo bi se slatko nasmejala. Medjutim, žrtva nije zdravo-razumna, jer je njen razum skoro potpuno potisnut i zamenjen scenarijom/filmom/stvarnošću koju joj magičar projektuje.
Ovaj film će se ponavljati sve dotle, dok žrtva u stvarnosti ne ispuni ono sto je samim scenarijem i predvidjeno, u ovom primeru, u stvarnosti on joj poklanja ružu, tj. sebe.

Jedan najnormalniji gest pažnje u ovom slučaju je iskorišten kao okidač koji je magičaru neophodan, kako bi mu žrtva svoje-voljno pre-dala sebe, tj. svoju životnu energiju - koja je u ovom slučaju i bila osnovni cilj napada. Takođe je značajna i "molitva bogu", jer na taj način žrtva i od viših sila zahteva da joj one "pomognu" da sebe pretvori u biljku-cvet, i pokloni svojoj dragoj.
Paradoksalno, ali s obzirom da je ovo za žrtvu faza prestanka bola i borbe, ona je dozivljava kao pozitivnu i oslobadjajuću.



Ovde je prikazan samo jedan od scenarija, pri čemu svaki od njih može biti zamišljen u skladu sa željenim ciljem. Kao što smo to ranije i napomenuli, ogromna većina scenarija predstavljaju zaostavštinu raznih magijskih grupa, pa je stoga njihova primena - za one koji su obučeni magijskom delovanju, relativno jednostavna.
Nemojte da vas zavara njihov često puta banalan sadržaj, jer je on namerno zamišljen takav da bi se svideo vasoj podsvesti, zato jer bi ga vaša - od strane magičara ionako potisnuta svest, automatski odbacila kao glupost.

Ovaj tekst opisuje samo mali deo tradicija magije i nadamo se da vi sami necete biti izloženi njenom dejstvu. Iz njega možete zaključiti da magija nisu samo priče o ružnim vešticama i pilećim kostima, već je to veština nanošenja zla drugoj osobi, na jedan lukav i promišljen način.
Ako se nekada nađete u društvu osobe koja priča "nebuloze", isključite na minut vaš pentium IV, i saslušajte njenu priču.

Magija postoji.

Volela bih da nije tako, ali izgleda da magija zaista postoji. Moju drugaricu je od malena cuvala baba, pricala mi je da se njena baba bavi crnom magijom, neke situacije je opisivala do detalja, strasno! Inace, jako je zanimljivo to sto nikada nisu komsije ili bilo kakvi prijatelji dolazili kod njih, tek ponekada, pojave se neke nepoznate zene. Bila mi je najbolja drugarica, a u kuci sam joj bila svega 3-4 puta i posle toga bi je baba tukla jer nije smela da dovodi drugarice, a njeni su se razveli dok je bila jos jako mala, svako je krenuo na svoju stranu a ona ostala sa babom, zatim je njena mama obolela od raka i umrla, strasno i tuzno.