Samopoštovanje

Koliko smo iskreni prema sebi

Bas ne razumem sta je postavljac teme hteo da kaze.
Ako je pitanje da li poshtujem sebe, moj odgovor je DA, veoma postujem sebe. I one oko sebe za koje sam procenila da je to prava stvar.

Mislim da nikada nisam odustala od sebe, uvek sebi najvise verujem.
Tako da je moje samopostovanje verovatno veliko, uostalom da nije toga, ne bih postovala ni druge.

covek mora da postuje sebe da bih znao da postuje i druge.
izuzetno se oslanjam na sebe i pre nego sto nesto ucinim i kazem prvo dobro razmislim kako bi se to ja osecala da se meni desi pa tek onda iznosim svoje..
inace iz tog razloga imam svoje samopostovanje prvo sebe a onda i druge...

U podnaslovu ove teme stoji: "Samopostovanje, kada odustanes od sebe, smatras li se tolerantnim ili si ostao bez samo... (poštovanja, verovatno)"

Pala mi je na pamet ona izreka "Pametniji popušta... " sa kojom se sve manje slažem. Što sam starija sve mi je bliža ona druga: "Kada bi uvek popuštali pametniji svetom bi zavladale budale."

Nadasve relativno pitanje. Moja savjet jednostavno želi da vjeruje da sam potpuno iskren prema sebi ali da li je to stvarno tako, ne bih mogao da garantujem.
Veoma je teško tvrditi da ste uvijek iskreni prema sebi.

Takođe vidim da dosta ljudi ovdje ističe svoje samopoštovanje koje ne, barem po mom mišljenju, treba miješati sa samoiskrenošću.

Kako kad... Nekad jesam a nekad kad pokusam da prikrijem pravo stanje pokusavam da ubijedim i sebe u to. Smatram da to nije dobro. Voljela bih da sam vise iskrena prema sebi jer bi mi sigurno lakse bilo. Nakon zavaravanja uvijek slijedi razocarenje... Medjutim to ne znaci da ne posjedujem samopostovanje i slazem se sa dr Milosem da to dvoje ne treba mijesati

prvo volim i postujem sebe najvise pa onda sve ostale...

Samopostovanje je najteže pametnim ljudima. Razmislite...

Zato sto znaju sta ne znaju?