Prizren

Neki od nas žive tamo gde su rođeni, neke je život poveo nekim drugim putevima...

Moj rodni grad budi u meni tužna osećenja, ali ne želim da to delimo. Čuvam lepa sećanja i želim da ih podelim sa vama, kao i vi svoja sa mnom.

Moj rodni grad Prizren

Geografija

Prizren je smešten u južnoj Metohiji, u Prizrenskoj kotlini, koja sa Prizrenskim i Ljubiždanskim poljem, čine poseban region šarsko-pindske oblasti. Grad Prizren se nalazi na nadmorskoj visini 412–500 m i na prostoru između brda Cvilen (1381 m) i planina Ošljak (2212 m), Paštrik (1978 m) i Koritnik (2395 m) i planinskog lanca Šar planine. Kroz Prizren protiče reka Prizrenska Bistica koja ga deli na dva dela. Njen tok je promenjen dolaskom Turaka i skrenut desno od poznate crkve Bogorodice Ljeviške. Prizrenska Bistrica izvire na Šar planini i uliva se u Beli Drim. Na reci su se nekada nalazile vodenice i vunovlačare, kojih danas nema više. Prizrenska kotlina nalazi se na veoma trusnom području u kojem je od 1900. do 1936. bilo zabeleženo 125 zemljotresa.

Klima
Ovaj kraj ima umereno kontinentalnu klimu sa primesama submediteranske klime. U višim predelima jače se osećaju uticaji planinske klime masiva Šar planine, dok se u niskim predelima Prizrenskog polja znatniji je uticaj Jadranskog mora, koja prodire dolinom Drima. Usled uticaja vazdušnih masa sa Jadranskog mora zime su manje hladnije i prosečne januarske temperature se kreću od +0, 5°C do -0, 5°C i ima u proseku 15 do 17 ledenih dana. Leta u Prizrenu su vrlo topla a prosečne temperature u najtoplijem mesecu julu kreću se od +21, 5°C do 22, 8°C. Trajanje sunčevog sjaja u Prizrenu je veliko i iznosi oko 2.150 časova godišnje.

plva ptico ako je tvoj grad lep zasto ste ga napustili

Pa i nije ti neko pitanje! Kao da ne znas sta se sve dogadjalo poslednijh toliko godina.
A ti bi, kao, tamo ostao! Sad su, ispadne, izbeglice krive za sve. Neko se nije rodio da ratuje, pa to ti je!
Predlazem da se prethodni post obrise, a i ovaj odgovor. I inace je sve offtopic!
Lepo je devojka zapocela lepu temu i sada nadje neko da je kinji!

Panorama grada, most peko reke Bistrice, danju i noću, Manastir Sv Arhangela na ostacima Dušanovog grada na izlazu iz grada prema kanjonu koji vodi do nebeskih visina Šar planine

Molim vas da ne off- ujete, tema je jasna i ako je iko pretvori u nešto drugo tražiću da je zatvore. Hvala

Istorija
Poznat u antičko vreme kao grad Teranda, Prizren se razvijao između VI i IX veka (tvrđava Kaljaja, podgrađe i manja naseobina oko bazilike na čijim delovima ostataka je kasnije podignuta crkva Bogorodica Ljeviška).

Vizantijski period]
U vreme Vizantije, Prizren je bio značajnije regionalno sedište i u to vreme u njemu su izgrađena utvrđenja Drvengrad i Višegrad, poznat kao prizrenski Gornji grad. U njemu je bilo sedište Vizantijske episkopije. Poveljom cara Vasliija iz 1019. godine, Ohridskoj arhiepiskopiji se poklanja prizrenska episkopija i ovo je prvi pisani dokument u kome se pominje Prizen tada pod imenom Prizdrijana. Za vreme vizantijske vlasti nad Prizrenom, u njemu je podignut ustanak protiv cara Mihaila VII Duke (1071–1078) i na saboru koji je tu organizovan 1072, učesnici ustanka, vlastelini i skopski boljari proglasili su kneza Bodina za vladara i krunisali su ga za bugarskog cara. Ustanak je nedugo zatim bio krvavo ugušen.

Srednjovekovni srpski period
Od 1275. godine pripada srpskoj srednjovekovnoj državi i postaje privredno i duhovno središte. U doba kralja Milutina (1282–1321), Prizren je postao najznačajnije trgovačko mesto u Srbiji. Grad na Bistrici ekonomski jača naročito u vreme kralja Milutina, cara Dušana i cara Uroša. U to vreme Prizren kuje i svoj novac. Iz tog perioda su najznačajniji istorijski spomenice srpske srednjovekovne baštine crkva Bogorodica Ljeviška i manastirski kompleks Sveti Arhanđeli zadužbina cara Dušana.

Povremeno je Prizren bio i prestonica careva Dušana i Uroša. Na dvorcu ovih careva izdate su i sačuvane njihove povelje u Prizrene i na Ribniku koje predstavljaju svedočanstvo o boravku srpskih vladara u XIV veku. U to vreme u Prizrenu se naseljavaju trgovci iz Dubrovnika i Kotora i tu se počinju organizovati poznati sajmovi (panađuri), u dane velikih verskih praznika.

Prizrenskim gradom upravljao je kefaliija koji je uvek bio Srbin, dok je trgom upravljao knez koji je po pravilu bio iz primorskih gradova Dubrovnika i Kotora. Srednjovekovno prizrensko stanovništvo bilo je raznorodno i većinu su u to vreme činili Srbi ali je bilo i Dubrovčana, Korčulana, Splićana, Zadrana, Vlaha, Mlečana, Grka, Sasa i Arbanasa. Oni su obično živeli u kolonijama. Najveću koloniju su sačinjavali Dubrovčani. Putopisci toga vremena Prizren nazivaju „carski grad“ i „carska prestonica“, a u narodnim epskim pesmama navodi se kao „srpski Carigrad“.

Posle smrti cara Uroša Prizrenom je ovladao kralj Vukašin i držao ga od 1362. do 1371. godine. Kralj Marko vlada Prizrenom do 1372, a Balšići od 1372. do 1376. godine i već od tada počinje opadanje Prizrena i pominje se 1433. među napuštenim trgovačkim mestima.

Turski period
O tome kada su Turci osvojili Prizren istoričari se nisu usaglasili. Po nekim istoričarima (Jastrebov i Hasan Kaleši) tvrdi se da je Prizren pao pod tursku vlast 21. juna 1455. godine. Na osnovu turskih izvora, pretpostavlja se da je Prizren pao pod tursku vlast tek 1459. godine.

Sinan pašina džamijaU periodu turske vlasti grad na obali Bistrice dobija novu urbanu strukturu formiranjem čaršija i mahala i izgradnjom monumentalnih islamskih građavina (Sinan pašina džamija, Mehmed pašina džamija, Amam, Sahat kula, Kameni most i dr). Ovaj period odlikuje i uništavanje srpskih srednjovekovnih crkava i njihovog pretvaranja u džamije. Tako je crkva Bogorodice Ljeviške pretvorena u džamiju a na delovima ruševina manastira Svetih Arhanđela sagrađena je Sinan pašina džamija. Godine 1878. na skupu muslimana sa Kosova i Metohije i delova Albanije u Bajrakli džamiji osnovana Prizrenska liga, sa ciljem sprečavanja ostvarenja odluka Berlinskog kongresa i onemogućavanja pripajanja teritorija koje su pripale Crnoj Gori i Srbiji, kao i postavljanja pitanja albanske autonomije u okviru Turske.

Balkanski ratovi i Prvi svetski rat
Posle balkanskih ratova Prizren ponovo ulazi u sastav Srbije.

U jesen 1915. pri povlačenju srpske vojske u Prizrenu kralj Petar po poslednji put prima članove srpske vlade u zemlji i tu se donosi odluka o povlačenju srpske vojske preko Albanije. Prizren i njegova okolina bili su pod bugarskom okupacijom sve do oslobađanja 1918. godine.

Između dva svetska rata
Po oslobađanju 1918. Prizren postaje sedište okruga i njemu se obrazuju Okružni sud. U ovom periodu u Prizrenu se otvaraju prve fabrike, osnivaju prva sportska društva, grade putevi i dr.

Posle Drugog svetsktog rata
Posle aprilskog sloma Kraljevine Jugoslavije 1941. godine i okupacije, Prizren ulazi u sastav takozvane Velike Albanije. U toku ove okupacije dolazi do iseljavanja srpskog življa.

Za vreme okupacije 1941-1944. po oslobađanju Prizrena 17. novembra 1944. godine, on postaje središte autonomne oblasti Kosovo i Metohija, koje će kasnije biti premešteno u Prištinu.

Posle Drugog svetskog rata dolazi do svestranog razvoja Prizrena. Razvijaju se privreda, prosveta, kultura, zdravstvo, saobraćajnice, a to je praćeno velikim porastom broja stanovnika, velikim priraštajem i doseljavanjem u korist Albanaca. U ovom periodu dešavaju se i velika iseljavanja Srba i Turaka.

Sukobi na Kosmetu 17. marta 2004.
Posle bombardovanja Jugoslavije i ulaska NATO snaga na Kosovo i Metohiju dolazi do velikog proterivanja nealbanskog stanovništva, uglavnom, Srba i Roma kao i rušenja i paljenja njihovih kuća, verskih objekata i sakralnih spomenika. U neredima koji su izbili tokom marta 2004. godine dolazi do uništavanja crkava važnih istorijskih spomenika srpske pravoslavne baštine od strane Albanaca. U tim neredima stradli su manastirski kompleks Sveti Arhanđeli, saborna crkva u Prizrenu kao i crkva Bogorodice Ljeviške.
Izvor Vikipedija



Post izmenjen - Plava Ptica @ 17:26, 22. February 2009

Svi imamo svoj rodni grad a zivot, kao zivot, odveo nas je na razne strane, sto ne umanjuje ljubav prema rodnom gradu, zar ne? Tema je edukativna, ima prostora za sve. Ko ne zeli ne mora pisati u njoj, zasto je spamovati?

Srpska Vojska u Prizrenu I svetski rat

"O lepoti Prizrena pisali su mnogi. Ta lepota ocarava. Na visini je grad, jos iz rimskog doba i sa toga grada
je izgled jedinstven. Na visini je srpski kraj, a Bistrica tece upravo sredinom tog neobicno zivopisnog
mesta. Pola sata od grada, na Bistrici, na brdu, vide se razvaline Dusanovog grada. Brdo je puno pestera,
u jednoj je bila i crkva. Bio sam u dve znamenite dzamije. Tamo gde je glavna turska dzamija, stajao je
nekad dvor cara Dusana. Turci su porusili dvor, i razorili crkvu, koja je stajala pod dvorem, te je preneli
kamen po kamen i nazidali od nje dzamiju." Jasa Tomic.

Onamo namo

Onamo, onamo... za brda ona,
govore da je razoren dvor
mojega cara; onamo vele,
bio je negda junaèki zbor.

Onamo, onamo... da viðu Prizren!
Ta to je moje - doma æu doæ!
Starina mila tamo me zove,
tu moram jednom oružan poæ!

Onamo, onamo... sa razvalina
dvorova carskih vragu æu reæ:
"S ognjišta milog bježi mi, kugo,
zajam ti moram vraæati veæ!"

Onamo, onamo... za brda ona,
gdje nebo plavo savija svod;
na srpska polja bojna,
onamo, braæo, spremajmo hod!

Onamo, onamo... za brda ona
pogažen konjima klikuje Jug:
"U pomoæ, djeco, u pomoæ, sinci,
svetit me starca - svet vam je dug!"

Onamo, onamo... sablji za stara
njegova rebra da tupim rez
po turskim rebrima; da bjednoj raji
njom istom s ruku rasjecam vez!

Onamo, onamo... za brda ona
Milošev, kažu, prebiva grob!
Onamo pokoj dobiæu duši,
kad Srbin više ne bude rob!

Obnova manastira Svetih Arhangela

http://www.svetispas.org/indexfla.htm

Manastir Svetih Arhangela (Prizren)
Vikipedija

Manastir Svetih Arhangela je zadužbina srpskog cara Dušana Silnog (kralj 1331—1346, car 1346—1355), koji se nalazi u kanjonu reke Bistrice nedaleko od grada Prizrena u Metohiji i pripada raško-prizrenskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve.
Građen je u periodu od 1343. do 1352. godine, na mestu starije crkve u sklopu tvrđave Višegrad kao grobna crkva cara Dušana i smatra se da je predstavljao vrhunac srpskog sakralnog graditeljstva koji je presudno uticao na nastanak i razvoj Moravskog stila.
Unutar kompleksa se nalaze dve crkve posvećene svetim Arhangelima (koja je bila Dušanova grobna crkva) i svetom Nikoli, koje su građene u raškom stilu, iako, poput Dečana, po vremenu gradnje i nekim elementima pripadaju Vardarskom stilu.
Manastir je nakon dolaska Osmanlija 1455.godine, opljačkan i zarušen, da bi 1615.godine bio do temelja porušen, a njegov materijal je iskorišćen za gradnju Sinan-pašine džamije u Prizrenu. Kompleks je arheološki istražen 1927.godine, njegovi ostaci su konzervirani nakon Drugog svetskog rata, a tokom `90 godina XX veka su nastavljeni radovi na njemu i on 1998.godine ponovo postaje aktivan muški manastir.
Posle okončanja NATO agresije na SRJ i povlačenja jugoslovenskih snaga bezbednosti, obnovljene objekte su albanski teroristi, nakon dolaska KFORa, spalili i opljačkali u junu 1999.godine, što se ponovilo i tokom martovskog pogroma nad Srbima 2004.godine. Ceo manastirski kompleks se nalazi pod zaštitom Republike Srbije kao spomenik kulture od izuzetnog značaja i u njemu danas živi osmočlano manastirsko bratstvo koje se nalazi pod direktnom zaštitom nemačkih pripadnika KFORa.

Slažem se sa prof. Cobrom
Prizren je zaista lep grad, prolazila sam kroz njega u neka srećnija vremena.

Hvala Sneška
26. јул 2008. 22:55

Прослављена храмовна слава Светих Архангела

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Више од седамстотина верника из целе Србије, али и гости из Русије, Француске, Италије прославили су данас храмовну славу манастира Свети Архангели код Призрена.

Литургију у Светим Архангелима служили су епископ рашко-призренски Артемије уз саслуживање викарног епископа хвостанског Атанасија Раките и свештенства и монаштва наше епархије.

На литургији је у чин јеромонаха рукоположен јерођакон Јован.

Владика Артемије рекао је да ће Срби и поред свега опстати и истрајати на Косову и Метохији.

"Нећемо да одемо одавде, већ ћемо остати и истрајати са надом у помоћ и милост Божју. Ако ми останемо овде, онда нам нико Косово и Метохију неће узети, без обзира на проглашење независности и ставове из белог света", истакао је владика Артемије у беседи.

Епископ Атанасије пренео је благослов Његове светости патријарха српског господина Павла. Он је казао да су људи који живе на Косову и Метохији, основа опстанка на простору покрајине и да се увек треба сећати бола који доживљавамо, "јер неко покушава да нам отме Косово и Метохију".

"Покушавају да отклоне бол од ране која нам је нанета, тиме што је рањено Косово и Метохија и Србија. Не смемо дозволити да нам рана буде затворена. Неизлечена, а затворена. Отворимо је, немојмо је превијати. Нека стоји отворена и нека боли. Треба да боли. Све док боли у мери у којој нас боли, знаћемо шта нам је рањено", рекао је епископ Атанасије.

Удружење пријатеља манастира Свети Архангели, са седиштем у Младеновцу, организовало је бесплатан превоз за 50 верника. Неки од њих су данас посетили цркву Богородица Љевишка у Призрену.

Највећа жеља верника је, веле, да у Свете Архангеле и остале светиње мирно и безбедно долазе.

Овогодишња прослава у Архангелима протекла је без инцидената, а околину манастира обезбеђивале су јаке снаге немачког Кфора.

Nikada nisam bio u Prizrenu, ali sam u osnovnoj skoli imao drugara koji je negde u drugom ili trecem razredu morao sa porodicom da napusti Prizren i preseli se u Beograd jer je tamo vec bilo nemoguce normalno ziveti od Siptara.
On je mnogo dobar decko koji kada je dosao kod nas u razred nije znao srpski normalno da govori tj. mi ga nista nismo razumeli a to samo govori o tome pod kolikim uticajem Albanaca su oni tamo bili. Albanski su imali normalno u skoli i on je znao odlicno da ga govori.