Astma kod dece, simptomi, lečenje, kako pomoći detetu...

Astma kod dece

Sta je astma?

Astma otezava Vasem detetu da dise. To moze da se desava samo povremeno, a u ozbiljnijim slucajevima svaki dan. Astma moze takodje pratiti Vase dete kroz ceo zivot (hronicno oboljenje), ali mozete je kontrolisati terapijama sa lekovima.

 

Astma otezava disanje zato sto moze izazvati upalu bronhijalnih cevi, koje prenose vazduh do pluca. Upala obicno pocinje sporo, ali tokom vremena moze da izazove zatezanje misica koji oblazu bronhijalne cevi (bronhospazam). Ovo moze izazvati blokiranje ili suzavanje disajnih puteva, sto otezava disanje. To je poznato kao epizoda akutne astme (takodje i napad).

Epizoda akutne astme moze da se desava cesto ili redje i da bude blaga ili ozbiljna. Najcesce mozete tretirati simptome kod kuce, koristeci plan u slucaju astme, koji Vam govori koje lekove treba da uzmete, kao i kada bi trebalo da zatrazite profesionalnu pomoc. Ako imate ozbiljan akutni napad, mozda Vam je potrebna hitna intervencija. Akutni napadi astme mogu cak izazvati smrt, ali to je retko.

Cak i ako je Vase dete imalo samo nekoliko akutnih napada astme, ono ce i dalje imati i upalu disajnih puteva, koja zahteve terapiju. Ako upala nije pod kontrolom, astma moze dovesti do trajnih promena u bronhijalnim cevima, ostetiti pluca deteta i povecati njegov rizik od komplikacija, kao sto su bronhitis ili upala pluca.

Sta izaziva astmu?

Ne zna se sta je izaziva. Medjutim, evo nekoliko stvari koje mogu izazvati upalu disajnih puteve, koja moze dovesti do astme i astmaticnih napada:

- Astma moze biti nasledna
- Kod neke dece, celije imunog sistema ispustaju hemikalije koje izazivaju upalu, kao odgovor na neke supstance (alergene), koje izazivaju alergijske reakcije. Istrazivanja pokazuju da je izlozenost alergenima, kao sto su grinje, bubasvabe i slicno moze da utice na razvoj astme. Astma je mnogo cesca kod ljudi sa alergijama, mada nemaju astmu svi koji imaju alergije.
- Neki strucnjaci veruju da ima vise slucajeva astme zbog zagadjenja i manje izlozenosti odredjenim tipovima bakterija ili infekcija. Kao rezultat toga, imuni sistem dece moze da se razvija na nacin koji olaksava razvoj astme i alergija.

 

Koji su simptomi astme?

Mogu biti blagi ili ozbiljni. Vase dete i ne mora da ima simptome, ili da ima ozbiljne dnevne simptome, ili nesto izmedju ta dva. Takodje moze da se menja i ucestalost simptoma. Simptomi astme mogu biti sledeci:

- Sistanje, koje je glasno, ili slabiji zvuk poput zvizdanja, koji se javljaju kada dodje do suzavanja bronhijalnih cevi
- Kasljanje
- Zatezanje u grudima
- Nedostatak daha, odmnosno ubrzano, plitko disanje ili tesko disanje
- Problemi sa spavanjem
- Brzo umaranje tokom vezbanja.

Vecina dece sa astmom ima simptome koji se pogorsavaju nocu (nocna astma).

Ako Vase dete ima samo jedan ili dva od ovih simptoma, to ne znaci obavezno da ono ima astmu. Sto vise simptoma dete ima, veca je mogucnost da ima i astmu.

Kako se dijagnostikuje astma?

Ne postoji jedinstvena analiza koja moze da dijagnostikuje astmu. Vas lekar ce to uciniti pomocu spirometrije, kao i medicinske istorije Vaseg deteta, fizickog pregleda i laboratorijskih testova.

Za decu od pet i vise godina, test spirometrije je najprecizniji nacin za postavljanje dijagnoze i odredjivanje ozbiljnosti astme. On meri kojom brzinom dete moze da pokrece vazduh u i van pluca, kao i koliko vazduha je pokrenuto. Ovaj test moze da pomogne lekaru da odredi da li astma izaziva smanjivanje protoka vazduha i u kojoj meri. On takodje moze da pokaze koliko dobro rade pluca Vaseg deteta kada ono nema simptome astme, i moze da izmeri koliko detetova pluca odgovaraju na terapiju lekovima. Spirometrija se ne koristi kod beba i male dece. Umesto toga, lekar ce poslusati sistanje i pitace da li Vase dete sisti ili kaslje konstantno.

Lekar ce Vas takodje pitati i kada se pojavljuju simptomi kod deteta, kao i to, da li se oni javljaju kada dete ima virusnu infekciju gornjeg dela disajnih puteva (kao sto je prehlada) ili kada je u kontaktu sa hemikalijama, kucnim ljubimcima, duvanskim dimom ili drugim supstancama. Lekar ce poslusati sistanje, koje ukazuje na blokiranost disajnih puteva, i potrazice znake sinusnih problema ili alergija. U svakom slucaju, fizicki pregled nece naci znake astme ako dete nema simptome.

 

Moze da se uradi rentgenski snimak pluca, da bi se utvrdilo da li neka druga bolest izaziva simptome. Analize krvi mogu da nadju dokaz za alergije, koje mogu izazvati akutne napade astme. Ako Vas lekar misli da dete mozda ima astmu povezanu sa alergijama, mogu se uraditi testovi na kozi, radi identifikacije alergena.

Vasem detetu su neophodni redovni pregledi, da bi lekar mogao da bude u toku sa astmom i odluci o terapiji.

Kako se astma leci?

Ona se moze leciti lekovima, narocito udisanjem kortikosteroida, koji sprecavaju ili kontrolisu upalu disajnih puteva, kao i beta2-agonista, koji prosiruju disajne puteve. Sa Vasim lekarem treba da razradite dnevni plan terapije, koji moze pomoci da se kod Vaseg deteta:

- Kontrolisu upale disajnih puteva i sprece astmaticni napadi
- Identifikuju i lece rani simptomi napada
- Izbegavaju stvari koje pogorsavaju simptome, kao sto su duvanski dim ili alergeni (okidaci)
- Da se zna kada je neophodna hitna pomoc.

 

Sta se moze uciniti da se pomogne detetu sa astmom?

Kao roditelj, Vi i ostali negovatelji igrate kljucnu ulogu u drzanju astme Vaseg deteta pod kontrolom. Mada se u nekim trenucima mozete osecati bespomocno, u saradnji sa lekarem cete uspeti da se snadjete sa dnevnim simptomima i da sprecite napade, odnosno da sprecite da oni postanu ozbiljni ako se zaista pojave. Astmaticni napad moze biti dovoljno ozbiljan da je potrebna hitna medicinska pomoc, ali u vecini slucajeva mozete se pobrinuti za simptome kod kuce, ako imate dobar akcioni plan za astmu.

Ako se postupa po uputstvima plana u slucaju astme, vecina dece moze da zivi zdrav i ispunjen zivot.