Klinicka smrt

Doživeo sam, kliničku smrt i sve ono što ide iza smrti. Zato znam da ima života posle smrti, jer sam video kako to sve izgleda i spoznao kako se umire, izlazi iz tela, odlazi tamo gde se ne manifestuju nikakva osećanja, i kako se vraća u telo brzinom bljeska. To me je nateralo da tražim odgovore na pitanja o kliničkoj smrti, života posle smrti, i sve u vezi sa životom i smrću.
Pozdrav, uz želju za dobro zdravlje, mir i svako dobro !

Gospodine Stankovicu, da li bi sa nama podelili svoj dozivljaj klinicke smrti i pomenutih manifestacija?

Nešto razmišljam... Obično ljudi kažu: Šta ko želi, to i sanja. Sve ono što opterećuje našu podsvest u toku dana (na javi), lepo ili ružno svejedno, često se manifestuje noću u vidu snova, bukvalno ili u vidu simbola.
Pitam se zato, nije li iskustvo kliničke smrti, odnosno ono što ljudi tvrde da su videli, doživeli u tim trenucima, jedna vrsta sna?

offtopic: ako sanjamo ono sto zelimo, pre 2 noci sam sanjala Sonju Liht, da mi daje casove psihologije u nekoj baraci. Da se odmah ?

Tema iskustava klinicke smrti je zanimljiva, mada mislim da jedino ko je licno doziveo moze da napise kako je. Sa druge strane, kako verovati, sigurno ima slicnosti u iskustvima a opet mnogo razlike..?

Klinicka smrt i smrt nemaju bas puno veze. U klinickoj smrti dodje do zastoja srcanog rada i respiratornog sistema, a ono sto je bitno, je da mozak nastavlja svoju funkciju, radi i ziv je-zato se to i zove klinicka smrt. Otuda i ne cude previse opisi onoga sto su u klinickoj smrti doziveli oni koji su se iz nje vratili-mozak je sve vreme bio aktivan dok je sve ostalo bilo mrtvo. A kad umres, umre i mozak. The-end!

Kao sto rekoh u nekom od prethodnih postova-lakse je coveku da zivi ako veruje u ideju o reinkarnaciji. Samo to i nista vise.

Upravo vama i ne treba objašnjavati o kliničkoj smrti ništa, jer vi svi verujete u šta verujete, znate šta znate. Vama za informaciju sa 12 godina sam doživeo to što sam doživeo i danas se kristalno jasno sećam šta se dogadjalo samnom i mojim telom koje je ležalo, i koje je nošeno, i šta su mi ljudi opisali koji su me mrtvog nosili.
Pozdrav, uz želje za dobro zdravlje, mir i svako dobro !

Pa razumem te potpuno, mozak ti je bio ziv a sve ostalo mrtvo, zato se tako jasno svega secas. Ne samo ti, svi koji su je doziveli.

Neka je mozak i bio živ, ali ja sam jasno video napuštanje tela, odlazak bez ikakvog osećanja za to, šta se dogadja oko moga tela, do trenutka, kada su se ljudi skupili oko njega. Dalje su dogadjaji koji nisu vezani za moje telo, tj. odlazak kroz mrak ka svetlosti gde je sve prijatno, gde se sve oseća predivno i gde sam lepo čuo da mi je saopšteno, da moje vreme nije došlo i da moram da se vratim. Posle toga sam se vratio u svoje telo brzinom bleska.
2004 godine sam bio na operacionom stolu pod narkozom, gde mi je mozak takodje bio živ, ali nemam nikakvog doživljaja, osim što su morali da me šamaraju da bih počeo da dišem. I još jedan podatak da tačno znam dan i čas svoje smrti koja će se dogoditi za sedam godina.
Pozdrav, uz najbolje želje za dobro zdravlje, mir i svako dobro !

Da ne pitam kako znate datum svoje buduce smrti... ali sto bas za 7 godina?
I ako ste sasvim sigurni da je to dan D za Vas, kako ste to prihvatili i kako trosite tih preostalih 7 godina?
Sta cete raditi u toj "poslednjoj nedelji"?

Svi živimo pod istim nebom ali ne vidimo svi isti horizont ! Mnogo je prosto, kada vidiš datum i čas na horizontu u paralelnom svetu u svetu u kom se nadješ na trenutak, pa vidiš još mnogo toga, onda shvatiš koliko si zrno peska u okeanu, i koliko trebaš da ispuniš svoju misiju, ili smisao svog života, i kako se moraš kretati ka svom cilju. Vrlo prosto i lako se prihvata dan D, isto onako kao i Vi koji zanate da će vam doći dan D ali neznate kad. Do tada ću gledati da pomognem svojima i ljudima oko sebe koliko god mogu, a u poslednjoj nedelji ću se mirno oprostiti sa bližnjima i mirno predati dušu onome kome treba.
Sve je tako prosto !
Pozdrav, uz najbolje želje za dobro zdravlje, mir i svako dobro !