Da li cesto ostajete sami?

Pitanje se ne odnosi na to da li imate partnera ili ne, vec bas na to da li i koliko cesto u kuci, ili negde ostajete sami.
Sta radite u tim trnucima?
Da li vas to plasi, da li razmisljate o nekim stvarima, da li vam je dosadno... ?
Da li ste zavisni od drustva ili volite takve trenutke?

Nekada sam uzivala da budem sama, da me niko ne pita glupa pitanja i da nista ne moram.
Danas, uz sve obaveze privatne i poslovne, kad bih i mogla da ostanem ceo dan sama, mislim da bih zaspala, konacno da me niko ne budi.
Ustvari, mozda bih slusala Bramsa onako kako volim, opustila se, muzika bi me ponela... svakako bih to tesko dobijeno vreme iskoristila sebicno samo za sebe. Nista peglanje, nista arbajt, muzika i ja.

Počesto što ste verovatno i primetili jer sam tada na forumu.

Kao dete, jedinica, mnogo vremena sam provodila sama i umela da udesim sebi da mi nikada ne bude dosadno. Tako i sada.

Prija mi mir i tišina kada dođem sa posla. Posle toliko godina "gužve u kući", deca mala, pa im mama potrebna 24 sata na dan, muž, njegovi roditelji...
Sada se često dešava da sam sama popodne, muž na poslu, desi se da su obe ćerke u školi, a ja uživam. Opuštena, napokon imam za sebe vremena koliko želim. Ako sam raspoložena radim po kući, ako nisam odmaram, ponekad i odspavam.
Dosadno ne može biti (bar prvih par sati): kablovska, filmovi, muzika, knjige, komp... Pas mi pravi društvo. Ako poželim komšinica je uvek raspoložena za druženje.

Vikendom nikada nisam sama, puna kuća, pa je često "dopunimo" prijateljima, rodbinom...

Prvi put zivim sama i uzasno mi je tesko da se naviknem na samocu i da nema nikoga sa kim se svaki dan vidjam u kuci. Ipak sada vise vremena provodim u kuci nego ranije kada sam zivela sa roditeljima i momcima.. Ne zelim da se naviknem da zivim sama jer onda je tesko uskladiti se sa nekim, na ovaj nacin covek ne pravi nikakve svakodnevne kompromise niti me neko remeti u bilo cemu sto mi se radi tj ne radi.. tesko je ziveti sam jer ne uzivam u samoci koju dobijem kao ljudi koji ostaju par sati da budu sami u kuci kada njihovi ukucani izadju.. Najteze je zaspati jer mogu celu noc da gledam tv, citam, visim na internetu i nema niko da me potera na spavanje a tako isto i sa budjenjem ako ujutru nemam obaveza mogu ceo dan da provedem u krevetu.. ustvari cesto mi se desi da kazem sebi : jadna ja sama sam !!!!!!!!

Uvek sam imala potrebu za samoćom. Iako mi je ponekad opterećenje, ipak volim kada sama mogu da organizujem svoje slobodno vreme (a naročito kada ga nema baš mnogo). To, naravno, ne isključuje druge ljude jer potreba za njima podjednako važna, ali naprosto moram da imam neki svoj prostor u kom najbolje funkcionišem. Istina je da ovakav stav može da odvuče u sebičnost i nesposobnost prilagođavanja drugima, ali i ne mora. Mislim da je dobro umeti biti sam isto toliko koliko je dobro umeti biti sa drugim ljudima.

Ja volim da budem sama neko vreme. Ustanem, skuvam kafu, pojedem nesto, napunim kadu i uzivam bar sat vremena uz neku muziku, mackam se, mazem nokte, stavim masku na lice, citam neku knjigu... .onda sam spremna i za neko drustvance

ne, ja sam vechito u nekoj grupi

Naravno, mislim da bi potpuno poludeo kada bih stalno bio sa nekim. Volim da se odmaram od ljudi i da tako bude sam sa svojim mislima uz muziku.

I kada misli da jeste, chovek nikad nije sam... ..