Anksioznost

Anksioznost

Osecaj nervoze ili zabrinutosti je uobicajen deo svakodnevnog zivota. Svako se uplasi ili se oseca anksioznim s vremena na vreme. Blaga do umerene anksioznosti moze biti efikasno sredstvo koje ce Vam pomoci da fokusirate paznju, energiju i motivaciju. Medjutim, ako je anksioznost preterana, mozete se osecati bespomocnim, zbunjenim i ekstremno zabrinutim, sto prevazilazi proporcije stvarne ozbiljnosti ili verovatnoce dogadjaja koji je izazivac straha. Anksioznost koja postaje neodoljiva i mesa se u svakodnevan zivot nije normalna.

Anksioznost moze izazvati fizicke i emocionalne simptome. Specificna situacija straha moze dovesti do nekih ili svih ovih simptoma za kratko vreme. Kada se situacija smiri, simptomi obicno nestanu.

 

Fizicki simptomi anksioznosti:

- Drhtavica, grcenje ili tresenje
- Osecaj punoce u grlu ili grudima
- Ostanak bez daha ili ubrzano lupanje srca
- Osecanje vrtoglavice
- Znojenje ili osecaj hladnoce, hladno-vlazne ruke
- Prenaglaseni refleksi
- Napetost u misicima, bol ili mucnina (mialgija)
- Zamor
- Problemi sa spavanjem, kao sto je nemogucnost da se zaspi ili da se ostane budan, rano budjenje ili nemiran, nezadovoljavajuci san.

 

Anksioznost utice na deo mozga koji pomaze da se kontrolise kreativan izraz i slozena komunikacija. Ovo jos vise onemogucava Vase kreativno izrazavanje ili efikasno delovanje u vezama.

Emocionalni simptomi anksioznosti:

- Nemir, razdrazljivost ili osecanje kao da ste "na ivici" ili uzbudjeni
- Preterana zabrinutost
- Strah od toga da ce se dogoditi nesto lose, osecaj predstojece propasti
- Nemogucnost koncentracije, "praznine"
- Konstantno osecanje tuge.

Anksiozni poremecaji

Pojavice se kada osoba ima i fizicke i emocionalne simptome. Ovi poremecaji imaju uticaj na personalne veze sa drugima i na dnevne aktivnosti. Kod zena su duplo vece sanse da imaju probleme sa anksioznim poremecajima.

Mnogi ljudi, ukljucujuci i decu i tinejdzere, razviju ove poremecaje u kojima se mnogi od ovih simptoma pojavljuju kada nema uzroka koji se moze identifikovati. Mnogi sa ovim poremecajima kazu da su osecali nervozu i anksioznost celog zivota. Ovaj problem moze da se pojavi u bilo kom starosnom dobu. Kod deteta, ciji, najmanje jedan roditelj ima dijagnozu depresije, duplo su vece sanse za anksiozni poremecaj, nego kod dece ciji roditelji nemaju depresiju.




Uopsteni anksiozni problemi cesto se javljaju sa drugim problemima, kao sto su depresija, zloupotreba supstanci, opsesivno-kompulzivni poremecaj, ili poremecaj post-traumatskog stresa. Anksiozni poremecaj takodje moze biti izazvan fizickim problemima, kao sto su oboljenje srca ili pluca. Pre nego sto se dijagnostikuje ovaj poremecaj, mogu biti neophodni lekarski pregledi.

Napadi panike

Javljaju se kad osoba ima duge periode intenzivnog straha i anksioznosti, kada za njih nema jasnog razloga ili opasnosti. Ovi simptomi pojavljuju se naglo i bez upozorenja. Napadi panike su poremecaj koji je povezan sa anksioznoscu. Mogu se nekad javiti i kod inace normalnih, zdravih osoba i obicno traju nekoliko minuta.

Fizicki simptomi koji se mogu javiti tokom napada panike su: osecaj davljenja ili gusenja, bol u grudima, mucnina, drhtanje, znojenje, lupanje srca i osecaj vrtoglavice ili nesvestice. Nekada su ovi simptomi tako intenzivni, da se osoba koja ih dobije uplasi da ce doziveti srcani napad. Mnogi od ovih simptoma mogu se pojaviti sa drugim bolestima, kao sto je hipertireodizam, oboljenje koronarne arterije ili oboljenje hronicne opstrukcije pluca. Kompletan medicinski pregled mozda ce biti neophodan pre nego sto se ustanovi postojanje anksioznog poremecaja.

 

Fobije

Fobije su iracionalni, nedobrovoljni strahovi od specificnih mesta, objekata, aktivnosti ili situacija. Mnogi ljudi se nose sa fobijama tako sto izbegavaju situaciju ili objekat koji kod njih izaziva paniku. Fobije su uobicajen problem povezan sa anksioznoscu.

Fobijski poremecaj javlja se kada ponasanje izbegavanja postane tako ekstremno, da utice na Vasu sposobnost da izvrsavate dnevne aktivnosti. Postoje tri osnovna tipa fobijskih poremecaja:

- Strah od toga da budete sami na javnom mestu, gde pomoc mozda nije dostupna ili je beg nemoguc (agorafobija)
- Strah od situacije gde bi pojedinac mogao biti izlozen kritikovanju drugih (drustvena fobija)
- Strah od specificnih stvari (specificna fobija).

[

Ovo su simptomi depresije a ne izolovane anksioznosti, sa ostalim delom teksta se uglavnom slazem.
Nego, zasto si postavila temu, imas problem ili su ti neuroze zanimljie same po sebi ili ti je samo dosadno???

Otvori forum Zdravlje i pogledaj autore tema...

Tema je odlicna a anksioznost vrlo cesta pojava.

Mislim da povremeno imam bas takve simptome.
Kada sam preterano nervozna i pod stresom, desava mi se da teze disem, ne mogu da spavam, imam osecaj "knedle u grlu"

Kada sam posetila porodicnog lekara dobila sam tacan naziv za to "globus hystericus" je tacan termin za ovaj simptom.
Javlja se zbog kontrakcije misica u grlu zbog stresa i napetosti. Ponekad vam se cini da ne mozete ništa progutati i ako to pokusavate, jos vise pogorsavate stvar.
Ovo je jos jedan od simptoma koji ce nestati ako ga ignorisete.
Potpuno je bezopasan i necete zbog toga prestati da disete, jedete ili pijete, samo je vrlo neugodan.

Zar vi niste imali takva iskustva?

Priznajem, kod mene je to otislo u krajnost visokog pritiska u vreme trudnoce, i ostalo do danas.
Ne nerviram se vidno, samo srce tika taka, tika taka... .

Nikada nisi imala taj grozan osecaj "knedle u grlu"?

Ja ne, bar ne jos.
Ali dok sam bila trudna, poslednja 3 meseca sam zbog visokog pritiska (koji je dovukao gestacijski dijabetes) vise bila u bonici nego kod kuce.
I od tada lekici... i nema vise trudnoca...

To sto opisujete, nije anksioznost.

Anksioznost (strepnja, zabrinutost) je emocija slicna strahu, ali se javlja bez vidljivog razloga, obicno naglo, preplavi citavu licnost i ostaje kao "lebdeci strah"(opsti strah, ne vezan za bilo sta). Anksioznost je, rekla bih, bazicna neuroza (dakle sindrom-skup simptoma koji preovladjuju klinickom slikom; ma da moze da bude i samo simptom neke druge psihicke bolesti) dok su ostale neuroze (histerija, fobija, opsesisvno-kompulsivna neuroza itd... .) zapravo, odbrane od anksioznosti.
Oni koji su skloni psihoanalitickom tumacenju dusevnih poremecaja (kao sto je moja malenkost, na pr.), anksioznost prepoznaju kao siguran znak intrapsihickog konflikta koji nastaje usled pretnje da se potisnuti, i za svest neprihvatljiv mentalni sadrzaj, probije iz nesvesnog u svesni deo licnosti. Odnosno, anksioznoscu se licnost brani od sopstvenih nesvesnih mracnih potreba, teznji i zelja. Tako je Ego, zapravo, anksioznost pronasao kao kompromis!

Behavior tumacenje anksioznosti mi je potpuno neprihvatljivo i stupidno, te ga necu ni iznositi (neka mi oproste behavioristi, ali to je moj stav ).

U terapiji se koriste anksiolitici (ima ih raznih) u akutnoj fazi, a kasnije se krece sa psihoterapijom (i njh ima raznih, a moj favorit je naravno psihoanaliticki orjentisana psihoterapija).

Eto, to vam je to! Btw, i dalje mi nije jasna svrha ove teme

1. Svrha teme je da ljudi koji imaju slicne probleme mogu da se pronadju i posavetuju.

2. Ne bih se slozila sa tobom sto se tice opisa i nacina lecenja anksioznosti.

Pojacana depresija i suicidalne misli i jesu jedan od simptoma anksioznosti.

 1. Ako je tema Anksioznost, trebali bi se javljati ljudi sa tom dijagnozom, ili oni kojima dijagnoza nije postavljena ali sumnjaju da je imaju. Gestacijski dijabetes(sanjac) je jedna vrsta šećerne bolesti koja se razvije kod nekih žena tokom trudnoće jer telo ne uspeva da napravi dovoljnu količinu insulina koja može da obezbedi normalan nivo šećera u krvi, i nema veze sa anksioznoscu. Globus hystericus(Jaca) je somatomorfni poremacaj koji spada u histerije(ne u anksioznost) a nastaje usled konverzije neuroticnih simptoma u telesne simtome( u ovom slucaju ezofagealni spazam) uz poremecaj funkcije jednjaka koji dalje daje osecaj "knedle u grlu".

2. Samo ne slaganje ne znaci bas nista. Reci sta imas, mislis i znas pa mozemo dalje razgovarati. Logicno bi bilo da argumentijes svoje ne slaganje.

Ne, nego anksioznost moze biti samo jedan od simptoma depresije
( i to neuroticne depresije). Kod psihoticne depresije ili teskog oblika neuroticne depresije koji idu sa suicidalnim tendencijama ili relizacijama suicida, anksioznost kao simptom se gubi. Jer, kao sto rekoh, anksioznost je vid odbrane od propadanja u tezi dusevni poremecaj, odnosno psihozu. Dok je samo anksioznost prisutna, licnost jos ima snage da se izbori sa unutrasnjim konfliktom. Kada ova odbrana popusti, obicno je sledeca stepenica psihoza, a anksioznosti (koja je bila samo znak da nesto tu nije u redu) vise nama. Zato je i treba sto ranije prepoznati i leciti.