Kada bi se glave prodavale na pijaci, da li bi ste kupili svoju?

koliko ste samokriticni?
da li umete da iskljucite emocije i racionalno sagledate situaciju?
da li je ispravno promeniti misljenje, ukoliko shvatite da niste u pravu? da li uopste ikad shvatite da gresite? a gresite nekad, sigurno.
da li ste uopste sposobni da budete racionalni i objektivni?

Ovako morbidan naziv teme nikad nisam videla, to mi je privuklo paznju ali bez zelje da na ovako nesto odgovorim.

Ok, tema je mogla i drugačije da se nazove. Neko je rekao da kada bi Bog ponovo delio pamet, svako bi uzeo ponovo svoju, ili ima i ona druga tvrdnja da je pamet najbolje raspoređena, svako misli da je ima dovoljno.

U principu jesam samokritična, ali svoje greške često priznajem samo samoj sebi i menjam mišljenje lagano diplomatski, tako da ponos ostane čitav.
Naravno ima i situacija u kojima sam spremna da priznam grešku i pružim izvinjenje, ako sam pogrešila, a to nekog povredilo.

Jesam samokriticna bas dosta, ponekad emocije prevladaju mnome pa kazem i sto ne mislim. Greske pravim bas cesto ali kao sto Blue kaze priznajem ih samo sebi, vecinom... Sta ces, ponos!!!

Da naravno bas mi se svidja, no salu na stranu ljudski je gresiti pa kako niko nije savrsen nisam ni ja.
Naravno umem da se izvinim ali mnogo mi tesko ide

Ja bih kupio glavu fizicara Stivena Hokinga. Od njega je toliko i ostalo