Postoje li trajna i kvalitetna prjateljstva?

"Covjek je vrijedan onoliko koliko ima prijatelja"- kazu. Po kojim kriterijumima odredjujemo ko nam je i koliko prijatelj a ko nije?
Smatram da ne postoji osoba koja nije dozivjela razocarenje u prijateljstvu. Vjerujete da imate nekoga ko ce biti uz vas i kad je dobro i kada nije. I kome cete, naravno, vi biti "desna ruka". A onda taj prijatelj : ostvari vezu ili brak, pocne ismijavati vase odluke i postupke, zaboravljati na vase kafe, "otkaze"vam podrsku u kljucnom momentu... Situacije su nebrojene - rezultat isti : ostali ste sami i pitate se - "Jesam li stvarno imao prijatelja ili sam samo umislio?

Ta poslovica je važila dok pare nisu postale glavna preokupacija. Razočarenje se doživljava samo ako se previše nadaš, ja sam vaspitan da se ne oslanjam previše na druge. Imam nekoliko prijatelja na koje mogu da se oslonim. Takođe i oni na mene.

Uglavnom se slažem sa ovim, ali nisu samo pare razlog što imamo sve manje prijatelja. I tempo života je takav,
i mediji kojima smo okruženi, pa nemamo vremena ni za sebe. A prijateljstvo je kao i ljubav, mora se gajiti.
Daj da bi ti bilo uzvraćeno.

Nazalost, moram odmah izraziti neslaganje sa ovom "izrekom" koju si gore navela. Ljude koji imaju manji broj prijatelja uopste ne smatram manje vrednim od onih koji ih imaju na svakom koraku. Smatram ih samo obazrivijim i verovatno probirljivijim po tom pitanju. Biti nekome prijatelj nije isto sto i biti komsija ili kolega. Ljudi koji su skloni dubljim emotivnim vezama pazljivo traze nekoga ko ce im biti prijatelj i cesto je to samo jedna ili dve osobe u zivotu. Oni ljudi koji su povrsni i koji u svojoj zelji da se sto vise i sto bolje uklope u sredinu i koji gledaju da na najbrzi nacin oko sebe okupe sto veci broj ljudi, ne shvataju pravi smisao iskrenog prijateljstva. To su ljudi koji imaju po nekoliko najboljih drugova, nekoliko najboljih drugarica, mnogo kumova, prijatelja, ortaka...
Ja sam ti, eto, primer osobe koja nije dozivela razocarenje u prijateljstvu. Naravno to ne znaci da su ljudi koji su mi bili prijatelji pre 10 ili 15 godina to i danas. Sa svim prijateljima sam do kraja druzenja ostao prijatelj upravo zato sto me nikada nisu razocarali, a ni ja njih. To sto su nam se zivotni putevi razisli ili sto smo poceli da gajimo razlicita interesovanja ili cak da imamo potpuno razlicite stavove nikad nije dovelo do toga da se razocaramo jedni u druge. Jednostavno, smatram da je potpuno normalno da u u nekom tinejdzerskom dobu imas jedne prijatelje, opet za vreme studija upoznas druge... kako se zivot razvija menjaju se i drustva, a samim tim i prijatelji.
I na kraju ono sto ja smatram najvaznijim. Da bi neko prijateljstvo opstalo dugo i da bi bilo kvalitetno, ne treba ga forsirati... ne treba ga siliti. I dan danas ja se sa svojim prijateljima ne vidjam cesce od jednom - dvaput nedeljno (nekad i mnogo, mnogo redje). Nema svakodnevnih kafenisanja ili ispijanja piva.
Da bi se stvorilo pravo prijateljstvo potrebno je i neko vreme. Sa mojim prijateljima vec sam progurao nekoliko vaznih zivotnih situacija i uvek smo se nasli jedni drugima. Prava prijateljstva se vide upravo po tome koliko je neko spreman da ucini za tebe, pa ako treba i sebi na stetu i obrnuto. Ko prodje te male zivotne "testove", taj zna sta je pravo prijateljstvo.

Uglavnom je tako. Ja imam puno drugara, ali svega par prijatelja.

Istina. Lepše je imati i jednog ali pravog prijatelja, nego masu "prijatelja" koji se samo tako zovu. Često nazivamo prijateljima i ljude koji to, u pravom smislu te reči, nisu, već su poznanici, komšije, kolege...
Istina je i da se putevi razilaze, navike menjaju, prijatelji se udalje usled nedostatka vremena. Kvalitetno se mogu družiti sa 2-3 prijateljice, sve ostalo je retko i povremeno.
Iskreno, samo jednu prijateljicu smatram izuzetnom. To je ona vrsta prijateljstva koja opstaje već godinama, bez obzira na sve životne promene i ona vrsta prijatelja za koje se kaže da bih stavila "ruku u vatru". Pravi prijatelj zna (i čuva) sve vaše tajne, a vi njegove. Pravi prijatelj sasluša sve probleme i posavetuje, a da ne prepričava dalje, niti ikad zloupotrebi. Pravi prijatelj je na raspolaganju 24 časa na dan i sa njim vam nikada nije dosadno.
Dakle, odgovor na pitanje iz naslova bi bio: Postoje!

Slazem se, postoje prijatelji za razlicita zivotna doba. Ali, desava se da osoba koju smatras prijateljem u pravom smislu te rijeci - zakaze. Sporedno u kojem periodu se to desi :skola, fakultet, posao... Naravno - koliko das, toliko i dobijes. I kad sva davanja i primanja saberem i oduzmem, pitam se : u kakvo sam prijateljstvo ulagala?
Cini mi se da globalno ima malo pravih i iskrenih prijatelja. Uglavnom se svodi na racunicu. Tuzno!

Ja se nadam i vjerujem da postoje. Svadje su nezaobilazne ali je pravi prijatelj onaj sa kojim mozes i da se posvadjas a da na kraju oprostite jedan drugom. Ja se nadam da ce moje prijateljstvo sa nekim ljudima biti i trajno i kvalitetno

Mislim da čovek može imati puno drugara, poznanika i sl., ali da su pravi prijatelji retki. U životu mogu da kažem da imam jednog pravog prijatelja koga zanam preko 20 godine od obdeništa i da sam u njega sigurna da mi je pravi prijatelj.

Troje prijatelja, od toga se sa dvoje druzim preko 20 godina (da ne kazem skoro 30 godina).
Preda, Tamara i Maja... moje sveto trojstvo u koje mogu da se zakunem, sto se prijateljstva tice.