Volite li Koelja?

Svi ljubitelji savremene književnosti verovatno su već pročitali bar jednu knjigu Paula Koelja.
Volite li Koelja? Koja je knjiga ostavila najveći utisak na vas?

 

Roman Alhemičar, sa kojim je ovaj najčitaniji latinoamerički pisac, posle Markesa, stekao svetsku slavu, prodat je u tiražu od 10 miliona primeraka.
Američko društvo knjižara proglasilo je roman Alhemičar najboljom knjigom za mlade u 1994. godini, francuski časopis Elle knjigom godine 1995., u našoj zemlji je dobio nagradu "Zlatni bestseler" Televizije Beograd i "Večernjih novosti" (1995, 1996.)
Alhemičar je predstavljao temu mjuzikla koji je izveden u Japanu 1997. godine; poslužio je i kao inspiracija za simfoniju koju je komponovao Valter Tajeb; a kompanija Warner Bross otkupila je prava za snimanje filma.
Ovu svojevrsnu "filozofsku bajku" kritičari su poredili sa Malim princom Sent Egziperija zato što odiše životnim optimizmom i san tumači ne kao bekstvo, nego kao način spoznaje skrivene realnosti.

 

Roman Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala, uzvišena i jednostavna ljubavna priča, takođe je svetski bestseler. Pilar i njen saputnik su se upoznali u detinjstvu, udaljili se u mladosti i ponovo se sreli 11 godina kasnije. Ona, žena koju je život naučio da bude jaka i da se ne prepušta osećanjima. On, čovek koji poseduje dar da isceljuje druge i da u religiji traži rešenje svojih unutrašnjih sukoba. Ponovo se sjedinjuju u težnji da slede svoje snove. Da bi to postigli, moraju da prevaziđu mnoge prepreke: strah od predavanja, osećanje krivice, predrasude. Na poetičan način Paulo Koeljo pripoveda o ljubavi kojom se uranja u najdublje misterije života.

 

Jedanaest Minuta - Marija je mlada devojka iz brazilske provincije, čije srce biva slomljeno već posle prvih nevinih susreta s ljubavlju. Veoma rano gubi nadu da će ikada pronaći pravu ljubav, uverena da je "ljubav užasna stvar zbog koje samo patimo... ". Slučajni susret u Riju je dovodi do Ženeve, gde sanja o slavi i bogatstvu, a završava radeći kao prostitutka.
U Ženevi, njeno pesimističko viđenje ljubavi je stavljeno na probu kada se susretne sa zgodnim mladim slikarem. U ovoj svojevrsnoj odiseji, Marija mora da izabere između staze tame, seksualnog zadovoljstva kao svrhe po sebi, i rizikovanja svega da bi pronašla put koji vodi do svetog seksa: seksa u okrilju ljubavi... Neke knjige navode nas da sanjamo. Druge nas vraćaju u stvarnost. Jedanaest minuta, roman Paula Koelja, istrazuje skrivenu prirodu ljubavi.

 

Peta Gora - Svetski hit Paula Koelja, pisca izvanrednog poetskog stila, koji podstiče našu sposobnost da sanjamo, posredstvom jezika koji se ne obraća našem razumu, već našim srcima. Ovaj roman je priča o čoveku sukobljenom sa moćnim silama svoga vremena. U kojoj meri možemo upravljati svojom sudbinom i šta činimo kada neminovnost iskrsne na našem putu? Odgovor na ovo pitanje je središnja tema romana.


 

Pripovedač romana Zahir je pisac svetskih bestselera koji živi u Francuskoj i uživa u svim privilegijama koje mu slava i novac donose.
Njegova supruga Ester, sa kojom je deset godina u braku, je ratni izveštač koja uprkos svom profesionalnom uspehu i nesputanosti konvencionalnim brakom upada u tešku krizu. Kada nestaje sa svojim prijateljem Mihailom, koji joj je možda i ljubavnik, vlasti saslušavaju pripovedača: da li je Ester kidnapovana, ubijena, ili je jednostavno pobegla od braka koji je nije ispunjavao. Narator nema ni jedan odgovor, ali sam sebi postavlja brojna pitanja. Jednog dana, pojavljuje se Mihail, čovek sa kojim je Ester poslednji put viđena, i obećava da će mu vratiti ženu. Putovanje vodi pripovedača od glamura Pariza do Kazahstana, zemlje u kojoj je Mihail rođen, zemlje tragične istorije, ali bogatog duhovnog zaveštanja, i tu dolazi do iznenađujućih samospoznaja.
Zahir je očaravajuća priča o putovanju, opsednutosti izgubljenom ljubavlju, odnosima u braku, slobodi i ličnim ambicijama.

 

Đavo i gospođica Prim - Blistava parabola o borbi koja se vodi u čoveku između tame i svetlosti, i razmišljanje o slobodi (koju imamo u svakom trenutku) da izaberemo svoj put.
Izolovana u planinskoj oblasti, polunapuštena varoš Viskos broji 281 stanovnika, pretežno postarije ljude, pripadnike poslednje generacije zemljoradnika i pastira koji žive u pomalo vanvremenskom svetu. U varošicu jednog dana stiže zagonetni stranac, u pratnji đavola. U najmanju ruku, to je uverenje stare Berte, udovice koja komunicira sa duhom svog preminulog muža i od njega dobija nagoveštaje o budućim događjajima. Posredstvom gospođice Prim, kelnerice u jedinom varoškom hotelu, on upućuje meštanima stravičan izazov: ako ubiju jednog od njih, biće nagrađeni trezorom zlatnih poluga koje bi im omogućile da obnove minulu slavnu prošlost.
Hoće li gospođica Prim, mlada žena gonjena željom da promeni svoj život, postati bezobzirni strančev saučesnik? Da li će meštani Viskosa podleći iskušenju i odrediti žrtveno jagnje? I, s druge strane, da li stranac zaista očekuje da će Zlo prevladati nad Dobrom?

 

Veronika je odlučila da umre je realistična priča o strasti za životom pred licem smrti. Potresna priča o sudbini jedne devojke koja se posle pokušaja samoubistva leči u psihijatrijskoj bolnici.

 

Priručnik za ratnika svetlosti - "Prvo: Bog je žrtvovanje. Patimo u ovom životu i bićemo srećni u budućem. Drugo: ko se zabavlja taj je dete. Živimo u neprestanoj napetosti. Treće: drugi znaju šta je za nas najbolje, jer imaju više iskustva. Četvrto: naša je dužnost da druge usrećimo. Treba da im činimo po volji, čak i ako to podrazumeva velika odricanja. Peto: ne treba piti iz pehara sreće, jer nam se to može osladiti - a nećemo ga uvek imati u rukama. Šesto: treba prihvatiti sve kazne. Svi smo mi grešnici. Sedmo: strah je najbolji stražar - nećemo se izlagati opasnostima. Ovo su zapovesti kojih nijedan ratnik svetlosti ne može da se pridržava." Paulo Koeljo

Za kraj...
Paulo Koeljo

Rođen je u Rio de Žaneiru 1947. godine. U Brazilu se afirmisao kao pisac tekstova za hitove koje je pevao čuveni rok pevač Rail Seisas; njegove kompozicije izvodile su i sve velike zvezde brazilske muzičke scene sedamdesetih i osamdesetih godina.
Paulo Koeljo je proučavao magiju i okultizam od svoje 25. godine. Pošto je pešice prešao put hodočasnika dug 830 km do Santjaga de Kompostele, napisao je 1986. godine knjigu Dnevnik jednog čarobnjaka, koja je ubrzo postala bestseler u Brazilu. Nakon Alhemičara (1988), koji je njegov prvi svetski bestseler, Koeljo je objavio i knjige: Brida (1990), Valkirije (1992), Maktub (1994), Peta Gora (1996), Priručnik za ratnika svetlosti (1997), Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala, Knjiga o sreći, Veronika je odlučila da umre...

citala sam Alhemicara......... ..dobra knjiga... .

Ja iz nekog cudnog (cesto potpuno neopravdanog) razloga imam veliku odbojnost prema "izvikanim" piscima i jako popularnim knjigama. Od Koelja sam citao samo "Veronika je odlucila da umre" i to da bih video kakav je stil pisanja. Stil mi se dopao - nije bas da sam pao na du.e, ali ok, a i pricica je ok... Dok malo prodje pomama za njim, pa mozda uzmem i "Alhemicara"...

Evo malog podsticaja...

Citat je jako lep. Jako volim Vajlda i ovu pricicu znam od ranije iz jedne druge knjige. Hvala u svakom slucaju.
Trenutno sam navukao gomilu knjiga koje treba da procitam... pa mozda posle toga krenem sa Koeljom. Mogla bi da bacis ovde neki svoj kratak komentar o njegovim knigama koje si procitala... Uvek me vise interesuje kako citaoci dozive knjigu nego sta o njoj napise kritika ili sam pisac.
Osim "Zahir"-a sve druge knjige su mi prosle kroz ruke, ali kao sto rekoh nisam bio u raspolozenju da ih citam.

Podsetiću se malo ovih dana, imam u elektronskom obliku pet njegovih romana (čitala sam ga davno).

Kao što sam u nekoj ranijoj temi rekao izgubio sam osećaj za čitanje ali obećavam da ću probati Alhemićara ".

Evo još jednog lepog odlomka iz Alhemičara:

Mnogo volim Koelja i svaka njegova knjiga ima svoju draž. Iako uvek stavim Alhemičara na prvo mesto, fascinira me Đavo I Gospođica Prim. Borba koja se odigrava unutar svakog ljudskog bića, motivi koji pokreću na razne akcije, činjenica da sebe ne poznajemo dovoljno i da nas tek ozbiljna iskušenja otkrivaju pred nama samima uvek su zanimljive teme za razmišljanje.

Procitala sam Alhemicara. I nisam odusevljena nesto posebno, kao svi ljudi iz mog okruzenja koji su ga procitali.