"Roditelji su najveci kapital"

Moj poznanik je prisluskivao razgovor dva kretena, koji su se suncali i mastali o kupovini novog Porsche-a.

--Samo nam treba kapital---rece prvi
--Ali necemo opet da krademo, vidis da nam ne ide---rece drugi
--Ma necemo!Vidis-roditelji su najveci kapital. Samo treba sacekati da umru i onda je sve tvoje.---ponosno rece genije.

Od tada sam poceo da pogledam i prebrojavam cekaoce i cekalice "mrtvog"kapitala.
Pa da vidite, ima ih!Sede, leze, ne rade i cekaju. Samo cekaju da...

Ima li i kod Vas takvih ili je sve ovo jedna glupa fikcija poremecenog vrelog suncanog dana?

Nije glupa fikcija profesore. Ima takvih koliko hoces. Ja sam znam neke ljude koji su tako nasledili kuce, pa to krckaju polako... Nasledi covek veliku lepu kucu sa imanjem u malom mestu u Vojvodini. Onda je proda. Kupi jednosoban stancic u NS i ostatak para trosi narednih godina pritom ne radeci nista pod milim Bogom... Nekima je to idealan obrazac zivota. Eto 'leba bez motike. A to sto su matorci rmbali dok nisu pomrli - j.b.g. ko im je kriv.

Jesu roditelji veliki kapital. Ipak ja na to gledam sa jedne pozitivnije strane, a ne u smislu da čekam njihovu smrt.
Većina imućnih ljudi je to postala zato što su im porodice ostavile neki kapital. Taj kapital na početku nije uvek bio bog zna kako veliki, ali se iz generacije u generaciju umnožavao. Zato ispada da su roditelji najveći kapital. Ako nisu proćerdali ono što su oni dobili, ako su to umeli umnožiti. Ako su njihovi roditelji mogli umnožiti ono što su dobili od svojih roditelja i td.
Većina mladih danas, pa i iz moje generacije nisu zadovoljni onim što im je ostalo od roditelja. Nisu ni svesni šta bi tek bilo da nisu nasledili stan koji su njihovi roditelji u socijalizmu dobili. Stalno gledaju u okruženju neke ljude koji žive bolje i lepše. Valjda je to po principu da ono što je daleko i nedostupno uvek bolje i lepše. Nekad su životne okolnosti neke generacije teške, ali je bar poenta da ne proćerdaju ono što su dobili ako već ne mogu umnožiti, nek to sačeka sledeću generaciju. I to je uspeh i treba zahvaliti roditeljima u svakom slučaju.
Ovo govorim i sa stanovišta deteta i majke.

Ako se pogleda tuzna cinjenica u Srbiji, da vecina zivi sa roditeljima dok im roditelji ne umru... Naravno, izbor uvek postoji, otici u podstanare ili se preseliti u neki manji grad sa manjim troskovima, ali svima nekkako slatko da krcaju to sto su roditelji stekli. Jedino sto takvi ne razmisljaju da ce i oni jednog dana biti roditelji, i sta ce svojoj deci da ostave... mozda dugove, propala imanja, narusen porodicni ugled...

Jako je ružno čekati da neko umre i doći do nasledstva. Ima dosta ljudi koji tako rade i to je jako tužno. Ne razumem samo kako mogu da sede i da ništa ne rade. Roditelji jesu "najveći kapital", ali ne u tom kontekstu, već kao ljudi koji vam pružaju ljubav, toplinu i svoje znanje.
Treba čuvati porodično bogatstvo i ne bacati ga na gluposti, jer ima dosta ljudi koji su puno svog rada, umeća i zdravlja uložili u taj kapital.
Takođe i decu treba učiti da imaju radne navike, jer kako ga učiš od rođenja tako će nastaviti da živi i kad se osamostali.

Jako je ružno čekati bilo sta a kamo li da neko umre pa da dođeš do imetka. Ali bolesnika imaš na svakom koraku, međutim te bolesnike su proizveli isti ti roditelji praveći od njih neradne debile. Ko je u životu iole radio on ne čeka već stvara sam.

Tačno. Tako su vaspitani, pa im ništa nije sveto.

Potpuno se slazem. Ja bih samo dodala da takvih primjeraka vec ima pa djeca grcaju pod teretom onoga sto mu je roditelj ostavio. Tuzno!
Sa druge strane, postoje slucajevi koje, zbog prirode posla, svakodnevno upoznajem:roditelj star, bolestan i potpuno neupotrebljiv ali dijete i dalje trazi nacin da taj isti roditelj prozivi jos koju godinu. Ne iscekuju svi smrt roditelja kao jedini nacin za vlastiti opstanak.

Roditelji su najveći kapital, daa!

Blagi uzas poremecenih debila ! Nema drugih reci za ovu popularnu pojavu.