Kolegijalnost

Kolegijalnost često zna da učini posao lepšim i lakšim, no često se desi da zbog kolegijalnosti izvučete deblji kraj i da većina obaveza bude prebačena na onoga ko završava posao.
Šta mislite o kolegijalnosti? Da li ste kolegijalni? Koliko su vaši saradnici kolegijalni prema vama?

Ako je kolegijalnost da radim tudj posao, neka hvala.
Pomoc, uvek, ali da se neko konstantno oslanja na moja ledja, nema sanse.

Sreca pa radim sa muskim timom, ne volim zenska kafenisanja i intimiziranje na poslu, prepricavanje serija i virenje u tudje zivote.

Kad mene na poslu je ok. Stvarno se svi slazemo i gledamo da pomazemo jedni drugima. Da nije tako, mislim da ne bi mogli da saradjujemo

To je fino ako je višestranoali ako je jednostrano onda nije zanimljivo. U mom slučaju to nije presudno ja radim sam.

Uvek se trudim da budem kolegijalna i pripomognem koliko mogu, a mislim da (iako ne merim precizno) kolege vraćaju istom merom, bar ljubaznošću koju mi vraćaju.
Čini mi se da sam, takvim svojim stavom, na poslu izgradila korektne odnose sa svima.

Kolegijalnost? Da -ako svi zaposleni pristaju na to. Ako u kolektivu postoji samo jedan koji odbija kolegijalnost, citava je organizacija ugrozena.(Govorim o kolektivu do 20 zaposlenih.)
Neko vrijeme se to i moze tolerisati ali ako potraje... Propast!
Svako moze zamijeniti kolegu, pomoci mu, odraditi njegov dio posla ali kada to predje u hronicno... Zbog cega bi neko zavrsavao tudje radne zadatke? Jos kad na takvo iskoristavanje dodate na kraju mjeseca platnu listu iste tezine i za radnika i neradnika... Dodje vam da pojedete i platnu listu i "kolegu". A najprije sebe jer dopustate da vam se to dogodi.

Moje je iskustvo da ukoliko firma stoji stabilno u materijalnom smislu pre možete naići na kolegijalnost u kolektivu. Ukoliko se ljudi plaše za svoj posao kolegijalnost zna da izostane. U velikim firmama to se manifestuje u grupama ljudi koji se nadju jedno drugom, ali znaju da budu nekolegijalni prema drugim grupama. U srednjim firmama, mogućnost napredovanja je čini se najveća pa tu ima najmanje kolegijalnosti. U malim kolektivima je ili belo ili crno u zavisnosti od prosperiteta firme.

jedno od vaznih zivotnih pravila je- moras da das da bi dobio!
ljudi su u vecini slucajeva skloni da razlicitim metrom mere ono sto daju i ono sto dobijaju.

Istina, svako gleda kako da za što manje, dobije što više i ako u tome ne uspe okrivljuje druge da su nezahvalni.

Ovo je tacno 100%. Imam kolektiv od 8 zena. Jedna od njih je odskakala po mnogo cemu i ta jedna je pravila pometnju. Nije odradjivala svoje poslove vec je prebacivala na druge a uz sve to je imala jednu ruznu navikua da istice sebe a ogovara druge. Da bi spasla kolektiv trazila sam njen premestaj na drugo radno mesto (u veci koletiv gde je i veci obim posla da ne moze da da stigne da misli o glupostima vec o samom poslu, a koliko joj je stalo do posla to nije moja briga)

Sve u svemu devojke su se vratile u normalu od kako je otisla, stite jedna drugu kad treba i pomognu jedna drugoj ako moraju. Balansiraju savresno, gde jedna zastane druga nastavi, a ako jednoj nesto ne lezi (npr. pozicioniranje) tu je druga da je zameni a ova ce da nadje nesto drugo da radi.

Nismo svi isti i nismo svi jednako talentovani i to mogu da razumem ali bezobrazluk nikad ne tolerisem jer em sto remeti kolektiv em sto umanjuje radni ucinak i sam kvalitet posla., o kidanju zivaca da ne pricam.

Dobar kolektiv i zdrava sredina su zlata vredni, verujte mi.