Putujete li auto-stopom?

Putujete li auto-stopom?
Jeste li to radili kad ste bili mladji?
Ili kad ste ziveli u bezbednijoj zemlji?
Kakva su vasa iskustva?

Vozaci, primate li stopere?
Da li ih uopste vidjate na putevima danas ili je autor ove teme jedan od poslednjih usamljenih dinosaurusa koji se i dalje odlucuju za ovakav vid putovanja?

Stoperi postoje jos uvek ja licno ne putujem auto stopo

Pre dvadesetak god stopirala sam jer nije bilo busa za Kotor, a ja sam zurila...
Nikad nisam i ne bih stopirala iz zabave.

Pre par godina, dok sam radila u selu, sa koleginicom sam redovno stopirala. Povezli bi nas uglavnom poznati ljudi ili oni koje smo znali iz viđenja... selo je to! Ukoliko ne bi smo uspele, uvek nam je kao mogućnost ostajao autobus.
Ja nisam u fazonu da dignem prst, pa je to koleginica radila, a ja se sama ne bih nikad usudila. Ne verujem ni da bih se usudila da stopiram da je u pitanju bio neki duži put.

Uglavnom, kakvo vreme je došlo i kakvih sve ludaka ima, svojoj deci nikada ne bih dozvolila (kao da bi me i pitale) da stopiraju. Da budem iskrena, ni kao vozač ne bih primila stopera, mada redovno povezem poznate ljude, ako ih vidim da čekaju gradski prevoz.

Možda par puta pre dosta godina sa drugaricama, ali da stopiram sama, ne hvala. Mislim da su ipak autobisi dosta bezbedniji.
Kod pančevačkog mosta (kad idem 16 ili 23) vidim dosta stopera. Šta znam, mislim da ima dosta agresivaca i različitih ljudi, pa samim tim to mi nije bezbedno i mač je sa dve oštrice.

Nikada nisam stopirala, ne znam, verovatno zato sto sam zensko i sto znam koliko manijaka ima...

Stopiranje nije ni malo cool, kao što se prikazuje u filmovima. A pogotovu na duže relacije.
Nikad ne znaš na koga ćeš da naletiš da te poveze ili ko će ti ući u kola. Mislim da je u americi negde i zabranjeno stopiranje, baš zbog kriminala.

A kod nas je druga priča. Ako su klinke krenule u grad, dovoljno je da podignu prstić i eto besplatne vožnje. Samo što nije baš svaki put besplatna.
A žene ili muškarce retko ko prima u kola. Pogotovo od kada su se i stoperi smislili taktiku, da jedna devojka stopira, a kad staneš onda njih 10 pritrči da se uvali.

Sve u svemu ako je provala oblaka stanem da pokupim nekoga u nevolji ili ponekad one klinke sa početka priče.
Sve ostale ostavljam da putuju svojim putevima...

Nekada sam stopirao, i mnogo puta sam rekao (kada niko ne bi stao) da neću nikada nikog da povezem, (to je bilo samo u tom trenutku), inače nema relacije u ovoj Srbiji da nisam povezao stopera(ku).
Kako ostaviti čoveka u nevolji???

Hvala Drbobu i drugim dobrim ljudima u ime svih stopera. Stopiram vise od 10 godina i presao sam stopom stotine i stotine (i hiljade) kilometara i nikada nisam imao neprijatno iskustvo. Dobro, bilo je nekih cudnih situacija, ali uglavnom mnooogo vise pozitivnih. Ranije sam stopirao da bih ustedeo pare, a danas to radim iz zabave kad god imam malo vise slobodnog vremena, pa ne zurim nigde... To mi je kao neka mala avantura... Sad za vikend sam isao oko 400 km, doduse iz dve etape... Ljudi i dalje kupe stopere, ali na zalost sve redje... Jos jednom hvala svima koji to cine.

Za nas sto ne stopiramo iz nekih svojih razloga, da li mozes da napises koje si cudne situacije imao?