Evropa nema alternativu

Deklaracija mladih Srbije
Mi, mladi Srbije, izražavamo zadovoljstvo otvorenošću Evropske unije za preduzimanje koraka koji vode približavanju Srbije Evropskoj uniji, ali još više jasnim i većinskim opredeljenjem građana i građanki Srbije, naročito mladih, da evropski put nema alternativu.

Kada pitate mlade u Srbiji gde vide svoju budućnost i mogućnost za lični napredak, velika većina njih će reći da je ona u Srbiji kao sastavnom delu Evropske unije. Kako to nije bio slučaj do sada, veliki broj mladih je napustio Srbiju. Evropska perspektiva nas ohrabruje da svoje aspiracije i ambicije ostvarujemo u našoj zemlji.

Želimo više mogućnosti za nesmetanim kretanjem po Evropi, sretanjem drugih i drugačijih mladih i razmenom iskustava sa njima. To vidimo kao najbolji način da prevaziđemo izolaciju, upoznamo druge kulture i dobrobiti koje život u ujedinjenoj Evropi nosi i da zajedno sa mladima iz ostalih zemalja odgovorno gradimo zajedničku evropsku budućnost.

Mi želimo da budemo deo Evrope u kojoj se znanje vrednuje, u kojoj se znanje stiče celog života, u formalnom i neformalnom okviru. Hoćemo da našim znanjem i inovativnošću damo doprinos razvoju ekonomije i otvorenom i demokratskom društvu Srbije. Želimo da to znanje stičemo u kvalitetnom obrazovnom sistemu Srbije, ali i drugih zemalja Evropske unije. Takođe, pozivamo i mlade iz evropskih zemalja da stiču znanja i usavršavaju se u evropskoj Srbiji.

Mi ne očekujemo da nam se stvari dese, ili da ih neko uradi umesto nas; želimo da aktivno učestvujemo u donošenju odluka i razvoju sredina u kojima živimo, društva u Srbiji, ali i da se uključimo u evropske omladinske forume i programe namenjene mladima. Na ovom našem putu očekujemo aktivnu podršku Evropske unije i zemalja članica Evropske unije.

U proteklom periodu, mladi Srbije su pokazali da su istinski nosioci demokratskih promena u zemlji, te i ovom prilikom želimo da poručimo da smo spremni, voljni i sposobni da budemo snaga i resurs Srbije u njenom putu ka Evropskoj uniji.

Opaaa... prvo pa muško.

Dobrodošao na forum.

Pretpostavljam, a i nadam se da nisi samo došao da napišeš manifest KP i odeš, već da ćeš nam i obrazložiti tvoje zalaganje za ulazak u EU, šta se dobija time, a šta gubi.

Pa kad si već tu molim te da nam obrazložiš da zašto je EU tako silno stalo da mi mali bedni (bombardovani) uđemo u EU.
Mislim meni je nešto taj filantropski duh sumnjiv. Sa jedne strane surovi kapitalizam vlada svetom, a ovamo oće da nas uvuku, makar i bombama samo da im budemo drugari. Zašto?

I da ne nabrajam dalje, jer će tek nadam se biti rasprave, pošto je ovo tvoj prvi post ako ne dobijem odgovor, i ne bude diskusije - tražiću da se propagandni materijal za političke ciljeve smatra reklamiranjem i obriše u stavu sa TOS foruma.

«SPAN lang=SR»Postoji nekoliko najčešćih i dominantnih zabluda, mitova i nedoumica o Evropskoj uniji, koji dolaze od strane onih koji se protive, ali i onih koji podržavaju pridruživanje Srbije Evropskoj uniji:

Protivnici ulaska u Evropsku uniju ističu da će time Srbija izgubiti identitet i vrednosti.

Istina je da Evropska unija počiva na vrednostima koje su zajedničke svim državama članicama. Te vrednosti su sloboda, demokratija, poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i vladavina prava. Te vrednosti su zajedničke i svim ostalim zemljama Evrope, među kojima je i Srbija. Istovremeno, Evropska unija poštuje identitet i uvažava posebnosti svih država članica. Jedan od najočitijih primera je upotreba jezika naroda Evrope. Da li ste znali da Evropska unija ne koristi samo jedan ili nekoliko zvaničnih jezika, već da danas postoje 23 zvanična jezika u službenoj upotrebi? Evropska unija poklanja veliku pažnju promociji učenja drugih jezika i očuvanju jezičke različitosti. Politika Evropske unije u tom pogledu je multilingvalizam, po čemu je jedinstvena u svetu, i na čemu insistira uprkos kritikama da je takav sistem upotrebe jezika nefunkcionalan, glomazan i skup. Ovo je važno napomenuti zato što je sam legitimitet Evropske unije zasnovan na uključivanju različitosti svih grupa, kao i fleksibilnosti u smislu podržavanja raznih identiteta. Biti Evropljanin znači uživati u bogatstvu identiteta, koji nisu suprotstavljeni jedan drugom: mi posedujemo identitet porodice u kojoj smo rođeni, ulice u kojoj smo odrasli, grada u kome smo se školovali, regiona iz koga potičemo, države u kojoj živimo, i Evrope koja je tokom vekova izgradila vrednosti koje je čine posebnom. Raznolikost identiteta koje prožimaju zajedničke vrednosti najveće je bogatstvo Evrope. Slogan Evropske unije to jasno kaže: Ujedinjeni u različitosti.

Neki smatraju da bi ulaskom u Evropsku uniju Srbija preko noći postala zemlja blagostanja.

Istina je da proces pridruživanja EU, kao i članstvo, donosi brojne prednosti: učestvovanje u kreiranju i donošenju odluka i politika EU, trgovinska, proizvodna i tehnološka integracija u jedinstveno tržište, pristup razvojnim fondovima, podrška poljoprivredi, mogućnost višestruko većeg obima privatnih investicija, značajna naučna i univerzitetska saradnja, šansa za modernizaciju države, ekonomije i društva. Međutim, sve to zavisi od političkih i ekonomskih kapaciteta koje država razvije tokom procesa pridruživanja, jer ništa nije zagarantovano. Pridruživanje i članstvo u Evropskoj uniji potrebno je posmatrati ne kao cilj sam po sebi, već pre svega kao šansu za dinamičniji društveni, politički i ekonomski razvoj, koji ne prestaje prijemom zemlje u članstvo Evropske unije. Naprotiv, mogućnosti se tek tada u potpunosti otvaraju, ali od naših sposobnosti i kapaciteta zavisi u kojoj meri ćemo te mogućnosti iskoristiti.

Jedna od nedoumica jeste koliko koliko država ulaskom u EU gubi od suvereniteta.

Ulaskom u Evropsku uniju, svaka država prenosi deo nadležnosti u kojima je do tada mogla suvereno da odlučuje, na zajedničke organe. To se odnosi na unutrašnje tržište, carinske tarife, monetarnu politiku kada postane deo zone evra, zajedničku poljoprivrednu politika, zaštitu konkurencije i brojne druge oblasti. Tako posmatrano, Evropska unija poseduje samo one nadležnosti koje su na nju putem ugovora prenele države članice. Sve ono što nije ugovorima preneto u nadležnost organizacije ostalo je u nadležnosti država članica. Ipak, i to nije bez kontrole: države članice preko svojih predstavnika u organima kao što je Savet Evropske unije odlučujuće utiču na donošenje svih zakonodavnih akata, i time u visokoj meri utiču na rad Evropske unije. Pravi odgovor na ovu dilemu stoga bi glasio da država gubi onoliko suverenosti koliko je sama predala u nadležnost Evropskoj uniji. U tim oblastima zajedničkih politika, kako neki teoretičari kažu, između država članica i Evropske unije postoji podeljena suverenost. Činjenica je takođe da su ovlašćenja i nadležnosti Evropske unije od njenog osnivanja do danas narasle do takvih razmera da gotovo da ne postoji oblast ekonomske politike jedne države članice koja se bar u nekoj meri ne reguliše pravilima koje donose organi Evropkse unije. To znači da su države procenile da od prenosa nadležnosti u korist Evropske unije imaju mnogo više koristi, nego kada bi te nadležnosti svaka država i dalje sprovodila samostalno.

Neki smatraju da je lista uslova koje nam Evropska unija nameće zapravo beskonačna, i da je uslovljavanje odnos koji postoji samo prema Srbiji.

Mišljenja poput: „Oni će sutra, ako ispunimo ovaj uslov, nametnuti neki novi“, u Srbiji se veoma često čuju, a vlada i mišljenje da je jedini cilj svih tih uslova da nam stave do znanja da nismo dobrodošli u Evropsku uniju. Istina je međutim da je politika uslovljavanja kao zvanična politika Evropske unije definisana od momenta kada su države srednje i istočne Evrope, bivše komunističke države, izrazile želju da postanu deo Evropske unije. Definisanjem politike uslovljavanja, EU je pokušala da dobije garancije da će političke i ekonomske reforme imati uspeha u tim zemljama pre nego što one postanu punoprave članice. A najbolji način da se osigura kontrola nad reformama bio je da EU sama nadzire proces tranzicije u ovim zemljama, zbog čega je i odlučila da napredovanje svih zemalja koje žele da se pridruže uslovljava postizanjem određenih uspeha na planu reformi. Tako je stvoreno novo sredstvo uticaja, politika uslovljavanja EU. Postoje opšti, regionalni i individualni nivoi politike uslovljavanja. Opšti kriterijumi za članstvo su definisani u samim osnivačkim ugovorima EU: svaka evropska država koja poštuje načela slobode, demokratije, poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i vladavine prava, može da zatraži da postane članica Unije. U opšte spadaju i čuveni kriterijumi iz Kopenhagena: 1. stabilnost demokratskih institucija; 2. tržišna ekonomija; 3. sposobnost usvajanja tekovina Zajednica (što podrazumeva ugrađivanje svih dosadašnjih pravnih propisa EU u unutrašnji pravni poredak) i sprovođenje obaveza koje proističu iz članstva. Regionalni kriterijumi su npr. ispunjavanje obaveza razvoja regionalne saradnje, sklapanje ugovora o dobrosusedskim odnosima, zaštiti manjina, prekograničnij saradnji, zonama slobodne trgovine. Individualni kriterijumi se formulišu za svaku državu pojedinačno. Jedan od kriterijuma koji Srbija mora da ispuni je završetak saradnje sa Haškim tribunalom. Srbija, dakle, nije nikakav izuzetak. Sve ostale države morale su da ispune i opšte i regionalne kriterijume, i sve države su imale i svoje indivdualne kriterijume. Put ka Evropskoj uniji je do detalja razrađen. Od veštine i kapaciteta svake države u ispunjavanju kriterijuma zavisi brzina kojom će doći do članstva.

Protivnici ulaska u Evropsku uniju ističu da Srbija neće imati mnogo koristi od pridruživanja.

Veliki broj građana Srbije smatra da korisiti od pridruživanja nisu značajne, a razlog za takve sumnje leže u činjenici da se o dobrobitima malo govorilo. Ispunjavanje uslova za članstvo donosi neke od vrlo konkretnih i opipljivih efekata: rast izvoza i priliv investicija, rast trgovinske razmene, tehničku pomoć pri prilagođavanju zakonodavstva, slobodan pristup jedinstvenom tržištu EU od skoro 500 miliona potrošača pod povoljnim uslovima i nižim cenama, jačanje konkurentnosti i reorijentaciju privrede ka izvozu, ukidanje viza, porast poslovnih očekivanja privrednika i nade malih, smanjenje spoljnotrgovinskog i platnog deficita, konačno, pristup pretpristupnim i pristupnim fondovima. Malo je poznato da su odmah nakon 5. oktobra 2000. građani Srbije dobili 180 miliona evra kao interventnu pomoć za nastupajuću zimu 2000/2001. Pored toga, do kraja 2004. putem programa KARDS za obnovu, razvoj i stabilizaciju, EU je Srbiji uputila 786 miliona evra, što ne uključuje pomoć koju su slale države članice pojedinačno, niti priliv od investicija od kompanija iz Evropske unije. Konačna cifra finansijske pomoći do današnjeg dana je premašila 1, 3 milijarde evra. U periodu 2007-2011, preko instrumenta za predpristupnu pomoć IPA, Srbiji će biti stavljeno na raspolaganje još blizu milijardu evra bespovratne pomoći

Skeptici smatraju da ne treba žuriti sa pristupanjem Evropskoj uniji.

S jedne strane, to kažu oni koji misle da je Srbiji evropska perspektiva zagarantovana, što je svojevrsna zabluda. Članstvo u Evropskoj uniji je dobrovoljno, što znači da niko, pa ni Evropska unija, nema interesa da neku državu čeka ili tera da postane država članica. S druge strane, to misle oni koji prenebregavaju činjenicu da je za članstvo potrebno predano raditi godinama. Srbija je već gotovo osam godina na putu evropskih integracija, i tek je skoro potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji predstavlja tek prvi korak na tom putu. Od svih zemalja kojima je obećana evropska perspektiva, Srbija je na ubedljivom začelju kolone. Stoga je priča o žurbi istinska obmana. Ukoliko danas krupnim koracima krene ka ispunjavanju uslova za članstvo, Srbiji će biti potrebno šest do deset godina da postane članica.

Neki građani su zabrinuti mogućnošću da srpski tradicionalni poljoprivredni proizvodi, popout sira i rakije, neće moći da se proizvode i prodaju na jedinstvenom tržištu.

Da bi se neki proizvod pojavio na jedinstvenom tržištu, on mora da zadovolji određene standarde kvaliteta i sigurnosti ishrane, koji važe za sve proizvođače na tržištu Evropske unije. Pravila o plasmanu proizvoda podležu oštrim zakonima konkurencije i zaštite potrošača. To su obično standardi koji dokazuju poreklo, sastav, rok trajanja, zdravstvenu ispravnost proizvoda, na osnovu kojih kupac tačno zna šta kupuje, a proizvođači se štite od nelojalne konkurencije. Važno je istaći da pravila važe za sve, bez izuzetka. Moguće je da se neki proizvodi izuzmu od propisanih normi kvaliteta, sigurnosti i drugih tehničkih standarda, ali samo na određeno vreme. Za to služi period prilagođavanja, u kome se nacionalni proizvod i njegova receptura mogu zaštititi, dobiti sertifikat o ispravnosti, nakon čega se kao i svaki drugi proizvod može plasirati na tržištu.

Protivnici ulaska u Evropsku uniju kao argument protiv članstva ističu činjenicu da neke razvijene evropske zemlje, kao što su Švajcarska, Norveška i Island, ipak nisu države članice.

Članstvo u Evropskoj uniji je dobrovoljno, a svaka država pravi sopstvenu analizu o koristima i troškovima od članstva, jer i jedno i drugo postoji. I kao što postoji nekoliko država koje nisu države članice, postoji danas 27 koje to jesu, uz činjenicu da nijedna država nikada nije istupila, ili poželela da istupi, iz Evropske unije. Važno je napomenuti da tri pomenute države, iako nisu članice, jesu deo tzv. Evropskog ekonomskog prostora, što znači da one učestvuju u mnogim politikama Evropske unije, uključujući i jedinstveno tržište, Zonu Šengena, i mnogim drugim. To je regulisano na način da te države optiraju da li će u nekoj od politika učestvovati ili ne. U svakom slučaju, iako nisu članice, veze ovih država sa Evropskom unijom su najtešnje moguće. Stoga je od argumenta da neke države nisu članice važnije pitanje o koristima i dobitima od članstva. Članstvo u EU donosi brojne prednosti: učestvovanje u kreiranju i donošenju odluka i politika EU, trgovinska, proizvodna i tehnološka integracija u jedinstveno tržište, pristup razvojnim fondovima, podrška poljoprivredi, mogućnost višestruko većeg obima privatnih investicija, značajna naučna i univerzitetska saradnja, šansa za modernizaciju države, ekonomije i društva. Kada neka država ima standarde koji su u nivou ili čak viši od Evropske unije, pitanje članstva se ne postavlja kao suštinsko. Države koje godinama zaostaju u svim oblastima političkog, ekonomskog i društvenog razvoja, suštinski posmatrano, nemaju održivu alternativu da dostignu standarde modernizacije van procesa evropskih integracija.

Hvala na odgovoru...


To nije važno.
Realno nama nije bitno da li ćemo izgubiti identitet. Samim time što moramo da se pridržavamo pravila koje su nam drugi nametnuli, već se gubi identitet. Grci će uvek biti Grci, Španci - Španci, a Srbi - Srbi. Samo što mi moramo mnogo da se promenimo da bi se prilagodili njihovim standardima.
OK jezik će da ostane, kao i Guča, ali nema npr. više pušenja u kafićima ili da nosiš flašu na ulici sa pivom itd. U malim sitnicama je život a ne da li će biti filter na fabrici ovakav ili onakav.


Te vrednosti su deklarativne, odnosno odavno mrtve. Ko je poštovao naša prava kada smo bili bombardovani?


Glupost. Nema nigde poboljšanja preko noći. Ne možeš ni da smršaš a da se ne oznojiš. Slažem se da će nam biti bolje nego što je bilo u 90tim.
Mešutim to je kao porediti da umesto da budeš bez posla na ulici budeš zaposlen u McDonaldsu. Gde ćeš da radiš kao crnac za male pare.
A zašto neko ne bi mogao da radi stvarno dobar posao? Zato što je to rezervisano za malobrojne i za strance.

Pa neće valjda da rukovodi stranom firmom u Srbiji Srbin. Ne. (Kao npr. Hyatt u Bg ili US Steel ili u Bankama)
A da li isto tako veruješ da profit strane ostaje u Srbiji?


Naravno da se gubi suverenitet. Zar veruješ da ćemo moći da povučemo bilo koji potez suprotan stavu EU. Naravno da ne.
I do sada je bilo ćuti i puši.
Šta će biti npr. kada se zategnu odnosi Rusije i EU? Da nećemo možda moći da stanemo na Rusku stranu (ako su u pravu)?

Sa druge strane kakvi su nam političari i treba nam strana uprava da nam govori šta možemo da radimo, a šta ne. Ali se i dalje ne slažem da se odreknemo prava da nam budu odvezane ruke kada je reč o spoljnoj ili unutrašnjoj politici.


I nije beskonačna, ali se proširuje.
U stvari je to igra magarca i šargarepe. Magarac mora mnogo da se promeni, a EU parama navodi da se polako odričemo svega u njihovu korist. Magarac vidi samo šargarepu, ali ne vidi gde ide.


Jeste. Da nije izuzetak Ramuš Haradinaj i Naser Orič ne bi bili oslobođeni.
I kako tumačiš ta oslobođenja odgovornosti?
(vidi deo iznad:... ćuti i p... )


bla, bla, bla... zvučna priča, ali mrtva slova na papiru.
Kina nije u EU, pa ima tih 500 miliona kupaca. Čak ih i sprečavaju da prodaju EU tržištu visokim carinskim dažbinama. I opet prodaju sve i svašta EU. Treba samo imati dobar proizvod i prodaćeš ga. A ovako oni nama prodaju priču da ćemo biti benificirani u odnosu na druge ako smo u EU, ali tada moramo da budemo po njihovim standardima i cenama.


E to mi je baš motiv da budem u EU.
Oni su nam nametnuli vize (kao da kriminalci ne bi dolazili u EU - vidim Legiju ili Caneta su sprečili da bude u Švajcarskoj), sad će da nam ih ukinu?!?
Puno 'fala. Znači prestaću da te maltretiram a ti budi srećan.


Lepo je da pomažu. Hvala.
Ali zašto?
Mora da postoji motiv zašto je 27+ zemalja stalo da im se mi pridružimo?
Zašto nam daju pare da ih mi trošimo da budemo konkurentniji na njihovom tržištu. Pa nisu oni budale.
Zato što će nam to naplatiti 10x više kada budu uveli svoje zakone i svoje ljude da vode državu. Što i već rade marionetskom vladom koja radi kako im nalože iz SAD i EU. Nije da sam paranoik, ali kladim se kad bi nas pustili na miru da bi nam bilo bolje.
Možda bi donosili glupe poteze, ali bi bili naš i polako bi naučili da mislimo svojom glavom.

A za 10 godina može sve da bude drugačije. Neće biti dovoljno energenata, novi ratovi itd. Nova geopolitička situacija.
Ne lipši magare do zelene trave. A u međuvremenu... kako će nam biti? Ako će biti kao do sada, treba menjati kurs pod hitno.

Sitnice.
Pitanje je ko će da upravlja strukturom i politikom Srbije, a ne da li će sir da se izvozi.


Lepo. Utvrdili smo da ima i onih kojima ne odgovara EU


Oooo, prvi put se pominju i troškovi članstva. Dobro. A koliki su ti troškovi? Kosovo?
Malo skupo to članstvo.


OK to smo mi. Ali i dalje ne prihvatam da ne treba pokušati u se i u svoje kljuse, pa dokle dođeš.
Bolje je malima da se priključe velikima i slušaju ili...
Sad mi ta EU ne zvuči više tako blagonaklono.

..................................................................... .

A sad je imam par pitanja:
1. Šta je sa Kosovom? Koji je stav EU prema pitanju Kosova?
Koliko vidim sad se oni prave ludi, pa kao nije to pitanje koje oni odlučuju, nego svaka članica pojedinačno.
A ako budu primali Kosovo u EU, onda će naravno svi da se saglase da ih prime.
A mi? Ko nas šiša. I sad sa takvima treba da sarađujemo?

2. Koji je motiv da Srbija bude u EU?
Osim da imaju nas kao rezervisano tržište i kao zemlju odakle će da crpe pare i potrebne resurse.
I da ne dođemo pod kontrolu druge velike sike. Npr Kine, Rusije ili SAD.

3. Šta je sa Hagom?
Gde je tu pravda? Orić, Haradinaj itd.
Taj sud i njihove odluke podržavaju EU i SAD. Kakav je tvoj stav prema tome?

4. Koji je stav Francuske ili Irske prema nama?
Koliko se sećam i jedni i drugi su protiv primanja novih članica, barem još dugo vremena.
(a glasali su i protiv evropskog ustava odnosno lisabonskog sporazuma)

1. Tacno. Svaka clanica odlucuje o tome, a da bi Kosovo bilo clanica EU, treba sve drzave clanice da budu za to, znaci da Kosovo ne moze u EU - jer smo mi protiv toga.
2. Nas motiv moze da bude dosta toga, ali za mene najpre da prihvatimo evropske vrednosti. Uostalom, nasi susedi ce biti u EU i bicemo okruzeni, a nisam siguran da Srbin moze biti Svajcarac.
3. Nepravda, ali ako cela drzava treba da ispasta zbog dva coveka... ..
4. Bitno je da mi dobijamo novac iz fondova, i da budemo spremni za ulazak u EU, a tada je ulazak nesto kao nagrada.

Prosecan drzavljanin EU:

Tolerancija – Ne smeta mi niko, dok god me ne ugrožava i ne želim ja nikome da smetam. Ne razlikujem crne od belih, muške od ženskih i ne interesuju me ničije sklonosti. Družiću se sa LGBT osobama, Albancima i Romima. Radiću s njima, pomagaću im i tražiću pomoć od njih. Jer ih ne razlikujem od drugih ljudi.

Solidarnost – Kada svi zajedno idemo ka Evropi i ja ne hejtujem i ne cepidlačim sa uslovima i traženjem dlake u jajetu, već podržim većinu i krenem odlučno ka svetloj budućnosti.

Empatija – Saosećam se sa drugim koji je u nevolji. Kada nekog boli, da i ja osećam to. Kada neko pati, da mu pomognem. Jer samo ako imamo saosećanja u sebi, možemo da pomognemo jedni drugima kada smo u nevolji.

Samostalnost – Ne zavisim niodkoga. Niti ikog stavljam u zavisan položaj. Raspolažem sobom i svojom imovinom kako ja hoću. Jedino se ja pitam i ja donosim konačnu odluku.

Informatička pismenost – Ne zazirem od računara i ne gasim ga na monitor. Pišem u Word-u, razmišljam u Excel-u i učim na Netu. Ne skidam filmove i ne otvaram tuđe mejlove. Ja se služim računarom.

Misliti svojom glavom – Hm, bilo bi čudno da nije tako... No, da pojasnimo – Ne može niko da me ubedi u to da neću u Evropu. Neću se dvoumiti oko članaka u Kurir-u, Press-u i sličnim, nazovi, novinama. Umem da čitam između redova. Ne nasedam na predizborne slogane i jeftine demagogije. Sve pročitam pre nego što potpišem. Proverim pa tvrdim. Naučim pa objašnjavam.

Znati svoja prava – Odgovor na pitanje – A Koja su Moja Prava se može dobiti u Ustavu i drugim zakonima ali poenta je u tome da se ne mirim sa svim i svačim i da ne sležem ramenima kada, recimo, ne mogu da dobijem potvrdu na fakultetu za jedan dan nego za nedelju dana, već da se pitam da li to mora baš tako? Da li imam pravo da se žalim? Da li administracija ima pravo da odugovlači. Pa onda, ako ima pravo, da se bunim i da tražim da se to promeni i da se propiše tačan rok u kom je administracija dužna da mi izda uverenje...

Zašto ta demokratska Evropa vrši deportaciju Roma???
Srbija nema alternativu, sve ostalo je prolazno.

Riziko, ako ti je ovo najvazniji argument protiv EU,
"OK jezik će da ostane, kao i Guča, ali nema npr. više pušenja u kafićima ili da nosiš flašu na ulici sa pivom itd. U malim sitnicama je život a ne da li će biti filter na fabrici ovakav ili onakav.", ti i nisi za Evropu...

I ti si od svih arumenata u raspravi za jednu ili drugu stranu izvadio to kao najvazniji argument.

Nije mi jasno što se svi uhvatiše duvana???
Pa kome se puši neka puši, ko neće da puši ne mora.
Duvan je vekovima bio lekovit sad odjednom ne valja?!
Gluposti.
Ako je baš zbog duvana neću u Evropu.
Ko može meni da zabrani moje ustavno pravo?
Niko.
Ajd baš da vidim ko će mene da kazni zbog duvana???
Svi ti koji su za EU???
Navedite jedan konkretan primer boljitka ulaskom u EU?
Evo ja ću odmah tri zašto neću u EU:
1. Neću u IV Rajh
2. Neću da budem građanin drugog reda
3. Neću diktaturu homoseksualaca i budala