Epilepsija

Šta je epilepsija?
Epilepsija je poremećaj funkcije mozga čija su karakteristika ponavljani neprovocirani epileptični napadi. Od epilepsije u svetu boluje oko 50 miliona ljudi, odnosno 0, 5% stanovništva. Oko 1, 5% do 5% stanovništva mogu imati pojedinačni, provocirani epileptični napad. Zajednička i osnovna karakteristika svih epilepsija su povremena, brza i iznenadna pražnjenja u grupama moždanih ćelija.
Epilepsija se javlja u svakom životnom dobu. Najčešći početak napada epilepsije je u prvoj godini života, zatim u prvoj deceniji života i posle 60. godine života.

Uzroci epilepsije su raznovrsni i u velikoj meri zavise od životnog doba u kome se javljaju. Razlikuju se idiopatske (nasledni, bez bez utvrenog uzroka), simptomatske (sa poznatim, stečenim uzrokom) i verovatno simptomatske epilepsije.
Idiopatske epilepsije:
• Obično počinju od 5-20. godine života
• Mogu se javiti u svakom životnom dobu
• Nema drugih neuroloških poremećaja
• Često se dobija podatak o epilepsiji u porodici
Simptomatske epilepsije
Stanja zbog naslednih ili stečenih poremećaja u razvoju mozga prisutna su na rođenju ili odmah po rođenju, zbog oštećenja nastalih pri porođaju.
Povrede mozga koje dovode do epilespije mogu nastati u svakom uzrastu:
• infekcije mozga i moždanica (encefalizis, apsces mozga, meningitis); infekcije mogu biti akutne ili hronične
• mehaničke povrede mozga, pri saobraćajnim udesima i na druge načine,
• tumori mozga (češće u odraslih, sredovečnih osoba)
• bolesti krvnih sudfova mozga (moždani udar i drugi), najčešće mposle 60. godine života
• degenerativne bolesti mozga (demencije i psihoorganski sindromi)
Glavni tipovi napada su:
Generalizovani napadi -- zahvataju veći deo mozga ili ceo mozak. Najteži oblik je veliki generalizovani (tonično-klonični) napad - “grand mal”. Počinje s potpunim gubitkom svesti, snažnim grčem i trzajima celog tela, posle čega se bolesnik ne seća napada i oseća se umorno i popspano. U toku napada nastaje ugriz jezika, a ponekad i umokravanje.
Mogu se ispoljiti kao kratak prekid svesti od nekoliko sekundi, bez naknadne zbunjenosti (apsans; EEG u toku napada pokazuje generalizovano pražnjenje šiljak-talasa od 3 Hz (784kB)) ili u vidu munjevitih, kratkotrajnih trzaja (mioklonični napadi; EEG u toku napada pokazuje generalizovano pražnjenje višestrukih šiljak-talasa). Napadi tipa mioklonični apsans (645kB) ispoljavaju se kao prekid svesti udružen sa miokloničnim trzajevima. EEG u toku napada takođe pokazuje generalizovano pražnjenje šiljak-talasa.
Parcijalni ili fokalni napadi – zahvataju samo jedan deo mozga. Mogu se ispoljiti kao trzaji jednog dela tela, razni neprijatni osećaji bez gubitka svesti (jednostavni žarišni napadi) ili sa raznim stepenima pomućene svesti (složeni žarišni napadi). Pri pomućenoj svesti se javljaju nevoljni pokreti, naizgled svrsishodni ili sasvim nesvrsishodni i nekoordinisani.
Epileptično pražnjenje se kod žarišnog napada može proširiti na ceo mozak i izazvati veliki, generalizovani (tonično-klonični) napad.
Aura je osećaj, često neprijatan, koji neke osobe imaju na početku epileptičnog napada.
To je ustvari kratak, za posmatrače neprimetan epileptični napad ili početni deo napada.