Astma
Astma je oboljenje koje se ispoljava povremenim, kraćim ili dužim napadima teškog disanja. Astma i proširenje pluća nisu ista bolest, iako su obe hronične, slične i često vezane jedna za drugu. U mnogim slučajevima događa se da se astma komplikuje proširenjem pluća ili da usled proširenja pluća nastaju astmatični napadi. Proširenje pluća je trajno oboljenje, koje tako reći, nikada ne prestaje, a samo se s vremena na vreme pogoršava, dok astma nastupa u krizama - napadima - između kojih bolesnik može da izgleda kao najzdraviji čovek.
Smatra se da astma može biti nasledna bolest, ali ne samo ako je neko od roditelja bolovao od astme već i ako je bolovao od nekih drugih bolesti, na primer padavice, ekcema, koprivnjače. Te bolesti prouzrokuju u dečjem telu izvesne promene koje čine da deca postanu osetljiva na tu istu ili sličnu vrstu bolesti.
Vrlo je čest slučaj da je astmatičar ranije bolovao od jedne od pomenutih bolesti, dok je u drugim slučajevima bolovao od oboljenja nosa, pa možda od toga i sada boluje.
Nije redak slučaj da napad astme nastupi u toku oboljenja nosa. Mnogi astmatičari znaju vrlo dobro od čega dobijaju napade, pa se toga klone. Jedni su osetljiviji na prašinu, bilo životinjskog ili biljnog porekla, na primer: perje, konjsku dlaku, vunu, konjsko đubre, cvetni prah, miris sena, dok su drugi oseljivi na promenu temperature ili vlage u vazduhu (hladna sezona, magla, kiša). Nešto ređe, uzrok napada može da se nalazi u hrani ko što su jaja, školjke, ribe, salama. Ali i nervoza i nezadovoljstvo, preteran zamor, pokvaren stomak mogu isto tako, ponekad izazvati napad astme.
Napad astme najčešće nastupa noću, iako je još te večeri bilo sve u najboljem redu. Astmatičar se odjednom probudi usled naglog otežanog disanja. Odmah seda u krevet, uznemiri se, oseća gušenje, izgleda ko čovek kome nedostaje vazduha. Traži položaj koji mu omogućava disanje. Obično sedi nagnut napred. Rukama se čvrsto hvata za sto ili neki drugi predmet i diše svim mišićima vrata, grudnog koša i trbuha. Udisaj je kratak, izdisaj dugačak, a disanje usporeno. Na kraju napada bolesnik izbaci po tri do četiri penušava ispljuvka.
Lečenje astme u prvom redu, znači čuvanje od uzroka koji mogu izazvati napad. Osim toga astmatičari treba da vode što mirniji život, ali mogu da rade. Kad god nemaju krize, mogu da jedu običnu hranu, no ipak je za njih zdravija hrana sa manje mesa, a sa više mlečnih proizvoda i povrća.
Inače ovo je bolest od kojih ima sve više obolelelih.
Dečja astma može da nestane u toku puberteta, a kod odraslih se ne može izlečiti već se kontroliše uz pomoć određenih terapija. Nije lako živeti sa astmom! Stres jako utiče na ovu bolest!
Jako je važno i da svi astmatičari znaju da ne smeju da piju andol i da kad uzimaju lekove moraju da konsultuju lekara ili farmaceuta, jer smo jako osetljivi na lekove i većinu lekova (pogotovo protiv bolova) ne smemo da pijemo, između ostalog i zbog gušenja!
Isto je važno reći da do napada gušenja može doći i usled stresa!
Preporučila bih svim osobama koje imaju problema sa plućima (bez obzira da li su astmatičari ili ne) knjigu Prim. Mr. Sci. Milana Jovanovića "Samolečenje i samokontrola astme i hronične opstrukcije bolesti pluća uz pomoć lekara". U knjiz se nalaze i slike vežbi disanja.
Lidija Vuksanović ....Laviću moj mili, ozdravi mi...
Forum
Vodič
info
