Svetske zavere?

RED CETVRTOG RAJHA
Pred Apelacionim sudom Cetvrtog distrikta, krajem 1991 godine,
pojavio se neobican slucaj. Tuzitelj je bio Majkl Akvino, potpukovnik
americke armije u rezervi, a tuzeni, tadasnji vojni sekretar, Majkl Stoun.
Razlog za tuzbu je bio taj sto je protiv Akvina vodena istraga od strane
Vojne kriminalisticke istrazne sluzbe, CID (Criminal InvestigationDivision), u vezi optuzbe za seksualnu zloupotrebu dece, a taj izveStaj
je naneo moralnu stetu Akvinu, koji je trazio da se njegovo ime brise
iz dokumenata u vezi sa ovim slucajem. Sud je procenio da se pod
clanove zakona o zastiti privatnosti ne moze svrstati relevantna istraga
CID-a, jer ostaju osnovane sumnje da je Akvino umesan u delovanje
satanskog kulta i seksualnu zloupotrebu dece. Novinari su se odmah
bacili u sopstvenu istragu ovog slucaja i uskoro su se pojavili obrisi
monstruoznih aktivnosti povezanih ne samo sa pedofilijom, vec i sa
satanizmom, neonacizmom, ispiranjem mozga i drugim zloupotrebama
koje su isle do najvisih instanci CIA, Pentagona i Bele kuce, a pred-
stavljale su deo svesne, koordinirane akcije na Sirokom planu, sa ciljem
osvajanja svetske vlasti.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------Put heroina

Kada je Komitet 300 shvatio da drogom moze potciniti svet, kre-
nuo je u ovom veku na masovno investiranje u proizvodnju i stimulisanje
potrosnje droge. Sem tradicionalnih proizvodaca droge, Indije,
Kine i Burme, tu su sada i Afganistan, Pakistan, Iran, Kolumbija, Tajland,
Liban, Turska, Peru, Ekvador i Bolivija. Kolumbija je najveci
preradivac i distributer droge, uglavnom kokaina, za trziste Severne
Amerike. Trgovina heroinom se finansira preko banaka u Hong Kongu,
Londonu, Libanu i Svajcarskoj, gde se opere najvise novca koji pritice
od prodaje droge. Zemlje koje ucestvuju u distribuciji i transportu droge
su Hong Kong, Turska, Bugarska, Italija, Monako, Francuska i Liban,
a u novije vreme Albanija i Kosovo. U pojedinim zemljama, trgovina
narkoticima je dostigla takav nivo da je pretila suverenitetu zemlje, pa
su pretsednici vlada i drzava, koji su odbili saradnju sa Komitetom 300,
bili uklonjeni. To je slucaj sa pakistanskim predsednikom Ali Butom i
italijanskim premijerom Aldo Morom. Banke koje i danas procesiraju
novac od droge su "Britis Benk of d Midl Ist", "Midlend Benk",
"Nesenel end Vestminster Benk", "Berklis Benk", "Rojal Benk of
Kanada", "Hong Kong end Sangaj Benk", "Bering Braders Benk" i
"Hambros Benk".
Jedna od bitnih tacaka, na putu unosenja heroina u Evropu, je Mo-
nako. Sa Korzike, heroin dolazi feribotima u toku leta, koji prevoze tu
riste. Niko ne kontrolise ove feribote, jer Monako "zivi od turizma".
Takode, ne postoji granica, ni kontrola izmedu Monaka i Francuske, pa
se droga iz Francuske bez problema transportuje dalje u svet, kao sto
je to nekada funkcionisalo u okviru Francuske veze. Porodica Grimaldi
je vekovima umesana u trgovinu drogom. Princ Renije, koji sjajno ne-
guje javni imidz simpaticnog vladara male knezevine, clan je Komiteta
300 i ima vrlo precizne zadatke u osnovnom biznisu Komiteta. U jed-
nom trenutku, pogresio je u "racunanju", kao i Norijega. Posle nekoliko
opomena, koje nije poslusao, usledila je kazna u vidu likvidacije nje-
gove supruge, princeze Grejs. Ona je poginula u saobracajnoj nesreci,
jer je tecnost iscurila iz kocnica njenog rovera, pa se automobil survao
u provaliju. Do danas je taj automobil pod paskom francuske policije i
na njemu nikada nije izvrsena strucna ekspertiza, koja bi utvrdila kako
je doslo do pomenutog curenja. Signal za likvidaciju princeze Grejs
uhvatila je prislusna sluzba britanske armije na Kipru. Obavestajni
strucnjaci su procenili da je nalog stigao od Komiteta, preko masonske
loze P2. Ako vam ovo zvuci neverovatno, proucite mehanizam pro-
izvodnje i distribucije droge. Shvaticete da posao vredan pet stotina mi-
lijardi dolara godisnje ne priznaje prepreke.
Mehanizam proizvodnje i trgovine drogom pocinje na poljima ma-
ka divljih plemena Burme i Tajlanda. Kada se zavrsi berba sirovog opi-
juma, formiranog u lopte mrke, lepljive mase, sledi prva prodaja. Placeni
su zlatnim polugama teskim jedan kilogram, poznatim kao 4/10, a
koje kupuje "Kredit Svis". Isti princip vazi i za Indiju, gde se vec veko-
vima na isti nacin placaju pripadnici naroda Beludzisa, velikih uzgajivaca
maka. Sirovi opijum iz "Zlatnog Trougla", pedesetih i sezdestih
godina, isao je do sicilijanske mafije i francuskih laboratorija na potezu
izmedu Marselja i Monte Karla. Tu se opijum preradivao u heroin.
Zadnju deceniju, primat u preradi su preuzele laboratorije u Turskoj i
Libanu, mada jos nisu dostigle nivo i obim koji su imali Francuzi na
vrhuncu moci. Dosta laboratorija je bilo u Afganistanu (sedamdeset i
sedam odsto ukupne svetske proizvodnje opijuma), koje su direktno
preradivale pakistanski opijum. Sa dolaskom talibana na vlast, deo la-
boratorija je prebacen u Ceceniju, gde je stvorena prva narko drzava na
svetu, sa samo jednim ciljem, da rafinise opijum u heroin.

Mozda ne bas doslovce receno teorija zavere ali da svetom upravlja samo par porodica to je poznato odavno

http://sr.wikipedia.org/wiki/Билдер

“Teorije zavjere”

‘Ljudi ne ginu zbog teorija, ali ginu usljed zavjera.’
(Credo Mutwa, šaman plemena Zulu)

Krajem 1993.g. došao sam iz Austrije gdje sam tada živjeo u Beograd da se vidim sa jednom meni dragom osobom koja je uspjela da izađe iz Bosne u kojoj je tada bjesnio rat. Tom prilikom, ta osoba mi je ispričala kako se u Sarajevu sprijateljila s nekim Rusom koji je radio za UN a istovremeno je bio i obavještajac. Uostalom, većina onih koji rade za kojekave organizacije u sklopu UN, Crveni Krst itd. i koji se muvaju po ratom zahvaćenim područjima rade istovremeno i za neku obavještajnu službu, to uostalom i nije neka velika tajna. (Ovdje trebamo uzeti u obzir i mogućnost da UN imaju svoje obavještajce, jer kako se čini, ta organizacija ima veoma važnu ulogu u uspostavljanju Novog Svjetskog Poretka). Međutim, taj Rus je ovoj osobi rekao i to da će 1999 g. Amerikanci napasti Srbiju, kako bi od nje odcijepili Kosovo. Na njeno pitanje, da li će Rusi stati na stranu Srba, ovaj je bukvalno odgovorio – “Samo kobajagi; Rusija će se samo praviti da je na strani Srba’. Ovaj obavještajac nije htjeo da ‘elaborira’ nešto više na tu temu, nego je samo posavjetovao ovu osobu da se skloni u stranu, osnuje porodicu i da ne razmišlja o svemu tome, jer ionako neće razumjeti stvar.

Moram priznati da ni ja u to vrijeme nisam baš najbolje razumjeo sve ovo, mada sam cijelo vrijeme od izbijanja rata na našim područjima osjećao jednu vrstu manipulacije iz vana (i “odozgo”) a istovremeno sam bio frustriran što nisam mogao da vidim ko to vuče konce, kako i zašto, odnosno, što nisam mogao da vidim one tzv. ‘manipulatore iza zavjese’ ili da nađem neko racionalno objašnjenje za sve to. Ovi podaci su me dodatno frustrirali jer nikako nisam mogao da se pomirim sa činjenicom da smo žrtve manipulacije sila koje unaprijed znaju kad će na koga doći red, kad će se u kojem dijelu svijeta prouzrokovati neka kriza, koliko dugo će ta kriza trajati, koliko ljudi će biti eliminisano itd. što takođe podrazumjeva da prosjećan čovjek tu dođe kao neka vrsta ping-pong loptice koja odskače onako kako je ko udari, sve dok neko ne stane nogom na nju!?!

Bez obzira što sam na mahove pokušavao da se utješim da se u gornjem slučaju radilo o nekom ‘drugoligaškom agentu’ (“jer u drugom slučaju ta “vijest” sigurno ne bi stigla do mene”), u podsvijesti mi je nesto zvonilo na uzbunu, a u ‘stomaku’ sam osjećao da je taj čovjek rekao istinu, što se kasnije jasno ispostavilo kao tako. Kasnije, kad sam se prihvatio proučavanja pozadine ove tematike, ispostavilo se da su se moje sumnje potvrdile, odnosno, da već od davnina postoji jedna vlada koja upravlja svim zbivanjima na našoj planeti, dok se istovremeno održava iluzija podijeljenosti među narodima i državama.

Sve do izbijanja rata na našim prostorima, mogu da kažem da sam bio programiran, manje više, kao i svi ostali. Bio sam Yu-patriota i entuzijast u smislu da mi kao ljudska bića možemo ne samo od naše zemlje, nego i od cijele ove planete napraviti jednu baštu u kojoj svako može lijepo da živi. Vidjeo sam ono što sam želio da vidim a bio sam slijep za stvari koje nisam htjeo da vidim tj. one stvari koje mi se nisu sviđale ili se nisu uklapale u moju sliku realnosti. To se ukratko zove – život u iluziji.

Nakon mase nekih ličnih šokova koji kao da su namjerno bili tako aranžirani od strane ovog univerzuma - da me probude ili da me unište, započeo sam sa proučavanjem tzv. objektivne realnosti. Tu se odmah javio problem što sam se pri tome jos uvijek čvrsto držao nekih svojih predubjeđenja u smislu kako bi ona trebala da izgleda, a što sam ih se duže držao, toliko sam više lupao glavom u zid.

Drugi problem s kojima se suočio bio je taj što u bibliotekama i knjižarama nisam mogao naći materijale koji su sadržava značajniju dozu istine kada se o ovoj tematici radi, međutim, preko www.amazon.com, nekih privatnih izdavača i interneta još uvijek je dostupno dosta toga iz čega se može sklopiti kakav takav mozaik. Ono što je specifično, to je da čovjek pri svemu tome stiće utisak da je na jednu informaciju plasirano 10 dezinformacija, kada se o ovoj tematici radi.

U prvoj fazi istrazivanja očekivao sam da su novac i kontrola jedini i dovoljan razlog za jednu relativno malu grupu ljudi da ne prezaju ni od čega kako bi odrzavali svoju moć i kontrolu tokom hiljada godina. S obzirom da mi je relativno brzo postalo jasno da se radi o jednom dugogodišnjem planu (pogledaj: Protokoli Sionskih Mudraca), koji se sprovodi u djelo veoma vješto, korak po korak, iz generacije u generaciju, mahom od strane članova jednih te istih porodica koje su u međusobnom srodstvu, dugo mi je trebalo da racionalizujem otkud jedna tako sumanuta predanost pojedinaca jednom tako dugoročnom planu u čijim plodovima oni ne mogu “do vijeka” da uživaju. Odgovor na ovo pitanje našao sam u pretpostavci da se oni stalno inkarniraju u istim porodicama. Međutim, ni to nije baš sasvim držalo vodu.

Proučavajući kojekakva tajna društva primjetio sam da su okultizam, rituali i simbolika njihov sastavni dio, kao i to da je veoma malo svjetskih državnika, vladinih službenika, uticajnijih ljudi itd. koji nisu članovi nekog od tih društava. Dovoljno je samo pogledati spomenike i grbove na zastavama nekih zemalja, multinacionalnih korporacija itd. a istovremeno poznavati neke osnovne “iluminati-simbole”. U gornjim ehelonima ovih društava, uključujući i neke religiozne grupe i sekte tipa mormona i drugih, redovno se održavaju i žrtveni rituali satanističkog tipa. Još jedna od stvari koje idu zajedno s njima je i pedofilija.

Tajna društva, sama po sebi, idu zajedno sa uspostavljanjem i održavanjem ljudima nametnutog ‘matriksa’ i hijerarhijskog sistema kontrole nad ovom planetom, mada je sasvim razumljivo da većini njihovih članova nije jasno šta se događa, niti su oni uopšte u stanju da steknu malo širu sliku. Oni su zadovoljni sa svojom ulogom šarafa u mašini i povlasticama koje imaju.

Ukoliko čovjek zaviri malo dublje u istoriju, neće mu trebati dugo da uvidi kako je i koliko ona izmanipulisana. Dovoljno je samo doći do saznanja nekih areheologa kojima je zabranjen pristup medijima i vidjeti koliko toga ima što se zataškava iz prostog razloga što pobija sve ono što se uči u školama kada se o našoj zvaničnoj istoriji radi. Na tu temu dovoljno je samo pročitati knjigu Forbidden Archeology, Cremo; Thompson, da bi se bar vidjelo da ‘nešto nije u redu’.

O manipulacijama ratova da ne pričamo. Rijetko ko danas postavlja javno pitanja tipa zašto saveznici nisu bacili nijednu bombu čak ni u blizinu ijedne strateške njemačke fabrike, kao što su to npr. bili petrohemijski pogoni I. G. Farben, fabrike kugličnih ležajeva, oružja i optičkih sprava itd, dok su se istovremeno bacale bombe na Beograd, u kojem se koliko toliko pružao otpor fašistima!?! Iz jednostavnog razloga što u tom slučaju Njemačka ne bi bila u stanju da ratuje i što su Prescot Bush, djed danasnjeg američkog predsjednika, Allen Dulles, bivši direktor CIA, i porodice tipa Rockefeller, Rotchild itd. i mnoge druge iluminati-porodice imali svoje akcije u tim kompanijama i što im je taj rat odgovarao. Zašto su Prescot Bush i Rockefeller snabdjevali Hitlera kaučukom i naftom preko Španije (uz pomoć Onazisa, takođe)? Uostalom, bez Rotchildove pomoći (Rotchild-i se inače predstavljaju Jevrejima!) Hitler ne bi ni bio u stanju da dođe na vlast u ondašnjoj Njemačkoj.

Ротшилди у Србији

Нови краљ у Србији наступа у више трака, помоћу којих настоји да заузме рударске басене, енергетику, прехрамбену индустрију, медијско тржиште... У првој траци се налази, већ дуже време усидрени, Ђерђ Сорош, који представља круцијалну полугу експанзије Ротшилдових ка истоку и први експонент Натана Ротшилда у Србији
Ђерђ Сорош и веза са Ротшилдима

Сорош је мађарски Јеврејин(Хазар), рођен у Будимпешти 1930. године као Гyöргy Сцхwартз(родитељи су 1936 променили презиме у Сорош). Школовао се у Лондону и педесетих година одлази у САД. Значајну улогу у његовом развоју имао је чувени Хазар Карл Попер, који је аминовао пројекте Сороша и био његов гуру. У свету се овај, , сиви кардинал“ приказује као, , Робин Худ компјутерског доба“, зато што, тобож, узима новац од богатих држава и срдачно их дели источној Европи и Русији, преко својих фондација. На тај начин инсталира, , демократију“ и, , грађанско друштво“ у земље које су напаћене и исцрпљене у комунизму, а тај комунизам су ове земље угурали управо ти исти Ротшилди.
Каријеру је градио финансијскоим шпекулацијама широм света, и то највише захваљујући својој фамилији инвестиционих фондова, , Квантум Фонд“, у коме су директори, истовремено и његови агенти, италијански и швајцарски финансијери.
Веза Сороша и Ротшилда се остварује преко мреже поверљивих људи из који седе у управним одборима фондова, трустова, компанија, банака... Један од таквих је био извесни Ричард Кац(такође Хазар), члан одбора, , Квантум Фонда“. У исто време је био на челу, , Ротшилд Италија С.п.А.“ и у одбору комерцијалне банке, , Н.М. Ротшилд & Синови“ у Лондону. Други битан играч је Нилс О. Таубе, такође члан Квантума и партнер инвестиционе групе, , Сент Џејмс Плејс Капитал“, која сада припада Натањелу Ротшилду.

Веза се остварује и преко Сосијете Женерал Банке, у којој се налази директор Мицхаел Цицурел, председавајући менаџмента Едмунда Ротшилда и члан савета Ротхсцхилд & Цие Банqуе.Такође, чест партнер Сороша је био и Џејмс Голдсмит(Хазар), рођак династије Ротшилд.
У Србији, овај сиви кардинал врши припрему терена за Натањела Ротшилда и представља значајног креатора политичке, правне, привредно-финансијске, културне, медијско-информативне слике друштва. На том путу настоји да истисне цркву, језик, писмо, историју, национализам... Своју мрежу утицаја изградио још током деведесетих година преко, , Фонда за отворено друштво“, , , Фонда за хуманитарно право“, , , Хелсиншког одбора“, , , Београдског круга“, , , Европског покрета“, , , Центра за антиратну акцију“, , , НУНС-а“, , , АНЕМ-а“, , , ОТПОР-а“...

Данас, све водеће невладине организације јесу истурено одељење Ротшилда, и задужене су, не само да остваре што већи политички утицај, већ и за психолошко обликовање нације. Путем перманентног инпутирања геноцидности, злочиначке нарави и колективне кривице, ове фантомске организације желе да створе страх и срамоту у народу, која треба да се материјализује у виду индиферентности према комадању земље, расрбљавању или боље речено, колонизацији. То се спроводи и у форми либерализма, који треба да метастазира у институцијама државе, у породици, нацији, традицији, култури... те на тај начин треба да обезбеди несметан продор Ротшилдовој империји.

Поред горе поменутих организација, врло активно у овој офанзиви учествују још и, , Yуцом“, Београдски центар за људска права, Грађанске иницијативе, Центар за културну деконтаминацију, Жене у црном, Иницијатива младих... Промотери ове антисрпске хистерије су Соња Бисерко, Наташа Кандић, Вучо, Борка Павићевић(жена адвоката Николе Баровића), Миљенко Дерета, Војин Димитријевић, Срђа Поповић, Мирко Ђорђевић, Биљана Србљановић, Зоран Остојић, те новинари Петар Луковић, Теофил Панчић као и остале, нама по злу, добро познате Сорошеве ведете. Такође, Сорош стоји иза форсирања антисемитизма, који се са приписује, , српском ксенофобичном друштву“. За то су задужени Филип Давид, Јован Бајфорд, Ласло Секељ... У складу са тим су разни, , инциденти“, претећа писма, скрнављење споменика, графити... Није згорег рећи да Фонд за отворено друштво стоји финансијски и идеолошки иза организација које се боре за права хомосексуалаца(Лабрис, , , Qуеериа“, , , Гаy Сербиа“... ).

SATRTI SRBIJU!



Na briselskom tajnom dogovoru 13. marta 1999. godine čelnici NATO doneli su odluku o napadu na Srbiju! Sastanku su prisustvovali generali Klaus Nauman, Vesli Klark, Švarckopf, Anderson, Rouzman, Žak Klajn, Vilijem Voker i Bernar Kušner... Kao datum određen je 17. mart, ali zbog loših meteoroloških uslova određen je drugi datum, 24. mart. Zahvaljujući obaveštajnom radu srpskih agenata, koji su bili dobro pozicionirani u samom vrhu NATO, vlasti u Beogradu imale su pravovremenu informaciju o početku napada. Čitav sastanak od 13. marta je dokumentovan i Glas javnosti objavljuje zaključke sa ovog sastanka.

Zacrtani ciljevi svrstani su u nekoliko grupa:

1) Stvoriti najoptimalnije uslove za agresiju na Jugoslaviju. Operacijom „Aligator“ poniziti Jugoslaviju i blickrigom poraziti vojsku i policiju na Kosovu i u Jugoslaviji.

2) U slučaju pružanja otpora Jugoslaviju razarati najubitačnijim sredstvima uz korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom i kasetnih bombi. Kontejnere s bojnim otrovima i mikrobiološkim materijama aktivirati ako odbrambeni sistemi pruže toliki otpor da se poremete planovi razrađene akcije „Aligator“. Strateške neutronske bombe koristiti za eliminisanje žive sile na granici prema Albaniji i Makedoniji.

3) Formirani Međunarodni sud u Hagu treba da presuđuje po brzom postupku političkom, vojnom i policijskom rukovodstvu Jugoslavije uz selektivan pristup, jer insajderi treba da posluže tužilaštvu i sudu za donošenje brzih presuda. Suditi za najteža dela iz oblasti ratnog prava: za genocid, ratne zločine i kršenje zakona i običaja ratnog prava.

4) U slučaju otpora Jugoslavije, treba ubijati civile, rušiti mostove, bolnice, škole, obdaništa, rezervoare vode, infrastrukturu, releje, trafo-stanice, dalekovode. Rušenjem rafinerija izazvati ekološku katastrofu. „Vinču“ ne treba štedeti jer se rušenjem reaktora stvaraju mogućnosti za brzu kapitulaciju Jugoslavije. Aktivirati i operaciju „Potkovica“, odnosno preko OVK pripremiti navodni egzodus albanskog življa, koji će se povlačiti prema Albaniji i Makedoniji, gde će čekati televizijske ekipe najvećih medijskih kuća na svetu kako bi se ovekovečila navodna zverstva jugoslovenske vojske i policije.

Sadašnji ministar inostranih poslova Francuske Bernar Kušner jedno vreme proveo je kao čelnik humanitarne organizacije „Lekari bez granica“. Međutim, umesto da se bavi humanitarnim radom u kriznim žarištima širom sveta, ova organizacija je često bila paravan za neke druge aktivnosti. Na kontrolnim punktovima u Bosni na 43 mesta je otkriveno da organizacija umesto lekova i medicinskog materijala švercuje oružje, u Hrvatskoj je uhvaćena 25 puta, a na Kosmetu 14 puta.
Kušner je u krugovima NATO poznat kao osvedočeni srbofob. Zahvaljujući njegovoj pristrasnosti, Glavni štab vojske Republike Srpske se odlučio na nepopularnu meru isturanja francuskih vojnika iz sastava Kfora na mestima koja su bila određena za vazdušno bombardovanje srpskih strateških položaja oko Sarajeva.

5) Stvoriti uslove za stvaranje nezavisne države Kosovo, koja će funkcionisati samo uz prisustvo NATO snaga, a one se neće povlačiti najmanje dvadeset godina. Nezavisna država Kosovo će se kasnije pripojiti Albaniji i uz uzimanje teritorije od Srbije (jug Srbije do ispod Aleksinca), zapadne Makedonije, Malesije od Crne Gore i severnog dela Grčke stvoriti veliku Albaniju, koja će dominirati Balkanom i svim putnim i vazdušnim koridorima prema Aziji i Africi.

6) Ukoliko dođe do brze kapitulacije Jugoslavije, odrediti pravce povlačenja vojske, policije i srpskog i nealbanskog stanovništva prema Merdaru, Bujanovcu i u pravcu Priština - Medveđa. Pri tom zarobiti sva borbena sredstva vojske i policije i tretirati ih kao ratni plen OVK. Ne dopustiti da se izvuku avioni iz hangara slatinskog aerodroma. Vojno sposobnim građanima Kosova srpske nacionalnosti koji su pristupili vojnim i policijskim jedinicama takođe zabraniti napuštanje pokrajine.

Istog dana u NATO ratnom štabu za sanitet održan je sastanak. Predsedavao je Bernar Kušner, koji je već tada bio određen za prvog visokog predstavnika UN za Kosovo.

Prema operativnom planu agresije na Srbiju, sanitet i ekipe za asanaciju terena trebalo je da odigraju veliku ulogu nakon proterivanja srpskih bezbednosnih snaga sa Kosova. Kušner je isticao značaj lekarskih i medicinskih ekipa osvrćući se na iskustva iz Hrvatske i Bosne. Na ovom sastanku doneti su sledeći zaključci:

1) Zaplena svih sanitetskih vozila od vojske i policije i njihovo tretiranje kao ratni plen. Komandni kadar vojske i policije ne sme se povući u Srbiju, već treba da se zadrži u cilju ispitivanja njihovog učešća u ratnim zločinima.

2) Prilikom asanacije terena, posle poraza vojske i policije, upotrebiti jake agense kako bi se sprečila identifikacija poginulih uobičajenim patološkim metodama, pa čak ni analizom DNK.

3) Medicinsko osoblje NATO ne sme da pruža medicinsku pomoć teškim ranjenicima, već ih treba eliminisati eutanazijom.

4) Zadržati lekare i medicinsko osoblje srpskog porekla u pokrajini posle kapitulacije, da im se oduzmu lične isprave i da se obavežu na višegodišnje službovanje u bolnici u Albaniji.

5) Napuštenu decu do osam godina treba odvesti u već spremljenu vojnu bolnicu NATO u Valoni. (Istražitelji Haškog tribunala su pronašli dokaze o postojanju ove bolnice, u kojoj su zarobljenim Srbima vađeni organi: bubrezi, jetra, srce, kičmena moždina - prim. aut.).

6) Lakše ranjene vojnike, policajce i građane srpskog porekla kojima nisu oštećeni vitalni organi prebaciti u vojnu bolnicu u Valoni.

Berlin, 02. 05. 2000.

Vili Vimer: Pismo kancelaru Gerhardu Šrederu

Veoma cenjeni gospodine kancelaru,

Krajem protekle nedelje bio sam u prilici da u slovačkom glavnom gradu Bratislavi prisustvujem konferenciji, koju su zajednički organizovali američko ministarstvo inostranih dela i American Enterprise Institut (Spoljnopolitički institut Republikanske stranke). Glavne teme skupa bile su Balkan i proširenje NATO-a.

Konferenciji su prisustvovali veoma visoki politički predstavnici, na što ukazuje prisustvo velikog broja predsednika vlada, kao i ministara inostranih poslova i ministara odbrane iz tog regiona. Među brojnim važnim tačkama, o kojima se raspravljalo, neke od tema zaslužuju da ih se naročito istakne:

1. Organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država što je moguće brže izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo.

2. Organizatori su izjavili da se Savezna Republika Jugoslavija nalazi van svakog pravnog poretka, a pre svega izvan Završnog dokumenta iz Helsinkija.

3. Evropski pravni poredak predstavlja smetnju za sprovođenje planova NATO-a. U tom smislu znatno je pogodniji američki pravni poredak za primenu i u Evropi.

4. Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945.

5. Evropski saveznici su učestvovali u ratu protiv Jugoslavije da bi, de facto, prevazišli prepreku i dilemu koja je nastala posle usvajanja “Koncepta nove strategije” Alijanse u aprilu 1999. godine, odnosno nastojanje Evropljana da se prethodno dobije mandat UN ili KEBS-a.

6. Ne umanjujući važnost naknadne legalističke interpretacije Evropljana da je, naime, kod širenja zadataka NATO-a preko granica zakonski dogovorenog područja u ratu protiv Jugoslavije, bila reč samo o izuzetku, ipak je jasno da je u pitanju presedan, na koji se u svako doba svako može pozvati, i tako će mnogi ubuduće i da postupaju.

7. Valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO-a ponovo uspostavi teritorijalna situacija na prostoru između Baltičkog mora i Anadolije, kakva je postojala u vreme Rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.

8. Zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbede kopnenu vezu sa Turskom. Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.

9. Severno od Poljske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sankt Peterburga Baltičkom moru.

10. U svakom procesu pravu naroda na samoopredeljenje treba dati prednost nad svim drugim odredbama ili pravilima međunarodnog prava.

11. Tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva međunarodna pravila, a naročito sve odgovarajuće odredbe međunarodnog prava – nije osporavana.

Posle ove konferencije, na kojoj se raspravljalo veoma slobodno i otvoreno, ne može da se izbegne važnost i dalekosežnost njenih ocena, naročito kada se ima na umu visok i kompetentan sastav učesnika i organizatora.

Američka strana, izgleda, svesna je i spremna da u globalnom okviru, zbog ostvarivanja svojih ciljeva, potkopa u ukine međunarodni pravni poredak, koji je nastao kao rezultat Drugog svetskog rata u prošlom veku. Sila ima da stoji iznad prava. Tamo gde međunarodno pravo stoji na putu, treba ga ukloniti.

Kada je sličnu sudbinu doživelo Društvo naroda, Drugi svetski rat nije više bio daleko. Način razmišljanja, koji vodi računa samo o sopstvenim interesima, može da se nazove samo totalitarnim.

S prijateljskim pozdravima,

Potpis Vilija Vimera

PORODICA ROTŠILD
U svojoj knjizi Istorija velikih američkih bogatstava, pisac Gustavus Majers (Gustawus Myers) je kao glavnu silu koja stoji iza Druge banke Sjedinjenih Država označio porodicu Rotšild (Rotschild).1
Ovu evropsku bankarsku porodicu zasnovao je Amšel Mozes Bauer (Amschel Moses Bauer) - kasnije je prezime promenio u Rotšild - koji je bankarske poslove započeo na skroman način. Posle nekih ratnih uspeha sa zajmovima lokalnim vlastima, Amšel je odlučio da razgrana svoj bankarski establišment, pozajmljujući novac nacionalnim vlastima. Osnovao je pet novih bankarskih kuća u različitim zemljama i u svaku od njih je poslao po jednog svog sina.
Mejer Rotšild (Meyer) bio je poslat u Frankfurt, u Nemačkoj, Solomon (Solomon) u Beč, u Austriji, Natan (Nathan) u London u Engleskoj, Karl (Carl) u Napulj u Italiji, a Džejms (James) u Pariz u Francuskoj.
S Rotšildovim sinovima razaslatim po Evropi, od kojih je svaki upravljao jednom bankarskom kućom, porodica je svaku vladu lako mogla da ubedi kako treba da nastavi sa otplaćivanjem svojih dugova da se sila politike „balansa moći" ne bi okrenula protiv nacije dužnika. Drugim recima, porodica Rotšild suprotstavljala je jednu naciju drugoj, preteći ratom. Svaka vlast bila je zainteresovana da plaća svoje dugove pod pretnjom rata koji bi mogao odneti čitavo kraljevstvo. Braća su mogla da finansiraju obe strane u sukobu, osiguravajući na taj način ne samo da će dužnik otplatiti svoje dugove, već i da će oni sami, finansirajući rat, zgrnuti ogromno bogatstvo.
Ovu moć je uočio Mejer Rotšild, a svoju strategiju opisao je ovako: „Dozvolite mi da kontrolišem novac u državi, i nije me briga ko pravi njene zakone."2
Jedan od događaja koji je učvrstio kontrolu Rotšilda nad engleskom vlašću bila je bitka kod Vaterloa koja se odigrala juna 1815. godine.
Porodica je stvorila sistem Rotšildovih kurira u Evropi, da bi braća mogla da razmenjuju važne informacije. Znak kojim su se nosioci poruke identifikovali kao Rotšildovi kuriri bila je crvena torba koju su nosili. Ova torba omogućavala im je da nacionalne granice prelaze bez problema, jer je većina evropskih država svojim graničarima nalagala da kurira propuštaju bez zadržavanja, čak i ako je bila u ratu sa zemljom iz koje je nosilac crvene torbe dolazio.
Ovaj metod omogućavao je porodici Rotšild da ima najnovije informacije o važnim događajima u Evropi, čak i pre samih vladara čije su države u te događaje bile umešane. Ovaj izum bio je poznat i drugim bankarskim porodicama u Evropi, no Rotšildi su, zahvaljujući brzom pristupu informacijama na tržištu, često imali početnu prednost.
Engleska je bila u ratu sa Francuskom i bitka kod Vaterloa je trebalo taj rat da odluči. Ako bi Napoleon, zapovednik francuskih trupa pobedio Velingtona (Wellington), komandanta engleske vojske, više ništa ne bi moglo da ga spreči u osvajanju cele Evrope. Svi bankari u Londonu su shvatili značaj ove bitke za berzanske poslove i gledali su u Natana Rotšilda ne bi li saznali neku informaciju, unapred znajući za efikasnost Rotšildovog kurirskog sistema.
Natan je bio viđen u jednom uglu Londonske berze sa izrazom naglašenog neraspoloženja na licu. Bankarski krugovi protumačili su da je Natan Rotšild dobio informaciju da je Napoleon porazio Velingtona i Englesku kod Vaterloa. Bar su tako mislili. Pod utiskom nacionalnog poraza, počeli su da prodaju vladine obveznice koje su posedovali. I, kao i uvek kada se prodaje velika količina obveznica u isto vreme, cena im je padala. Što je cena bila niža, Natan je izgledao sve neraspoloženiji. Ali, njegovi berzanski agenti su, krišom od engleskih bankara, kupovali sve raspoložive obveznice. Na taj način prigrabio je ogromnu količinu ovih obveznica po bagatelnoj ceni.
Natan Rotšild je tako kupio englesku vlast.
Kada se engleski službeni kurir konačno pojavio na Berzi i objavio da je Engleska pobedila Francusku i da nije sve izgubljeno, Natan se nigde nije mogao naći.
Tačan profit koji je napravljen ovom prevarom verovatno se nikada neće saznati, jer su Rotšildbanke uvek partnerske a ne deoničarske korporacije. Budući da nema deoničara, braća i njihovi naslednici saznanja o profitu dele isključivo među sobom i s partnerima koje sami odaberu.
1 Navedeno u: Geri Alen: „Bankari, zavereničko poreklo federalnih rezervi" (Quoted In: Gary Allen „The Bankers, Conspiratorial Origins of the Federal Reserve", „American Opinion", March, 1970), str. 1.
2Martin A. Larson: Federalne rezerve (Martin A. Larson: The Federal Reserve), str. 10

Drbob navodi:

Krajem 1993.g. došao sam iz Austrije gdje sam tada živjeo u Beograd da se vidim sa jednom meni dragom osobom koja je uspjela da izađe iz Bosne u kojoj je tada bjesnio rat. Tom prilikom, ta osoba mi je ispričala kako se u Sarajevu sprijateljila s nekim Rusom koji je radio za UN a istovremeno je bio i obavještajac. Uostalom, većina onih koji rade za kojekave organizacije u sklopu UN, Crveni Krst itd. i koji se muvaju po ratom zahvaćenim područjima rade istovremeno i za neku obavještajnu službu, to uostalom i nije neka velika tajna. (Ovdje trebamo uzeti u obzir i mogućnost da UN imaju svoje obavještajce, jer kako se čini, ta organizacija ima veoma važnu ulogu u uspostavljanju Novog Svjetskog Poretka). Međutim, taj Rus je ovoj osobi rekao i to da će 1999 g. Amerikanci napasti Srbiju, kako bi od nje odcijepili Kosovo. Na njeno pitanje, da li će Rusi stati na stranu Srba, ovaj je bukvalno odgovorio – “Samo kobajagi; Rusija će se samo praviti da je na strani Srba’. Ovaj obavještajac nije htjeo da ‘elaborira’ nešto više na tu temu, nego je samo posavjetovao ovu osobu da se skloni u stranu, osnuje porodicu i da ne razmišlja o svemu tome, jer ionako neće razumjeti stvar.

... Na briselskom tajnom dogovoru 13. marta 1999. godine čelnici NATO doneli su odluku o napadu na Srbiju! Sastanku su prisustvovali generali Klaus Nauman, Vesli Klark, Švarckopf, Anderson, Rouzman, Žak Klajn, Vilijem Voker i Bernar Kušner... Kao datum određen je 17. mart, ali zbog loših meteoroloških uslova određen je drugi datum, 24. mart. Zahvaljujući obaveštajnom radu srpskih agenata, koji su bili dobro pozicionirani u samom vrhu NATO, vlasti u Beogradu imale su pravovremenu informaciju o početku napada. Čitav sastanak od 13. marta je dokumentovan i Glas javnosti objavljuje zaključke sa ovog sastanka.

Zacrtani ciljevi svrstani su u nekoliko grupa:

1) Stvoriti najoptimalnije uslove za agresiju na Jugoslaviju. Operacijom „Aligator“ poniziti Jugoslaviju i blickrigom poraziti vojsku i policiju na Kosovu i u Jugoslaviji.

2) U slučaju pružanja otpora Jugoslaviju razarati najubitačnijim sredstvima uz korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom i kasetnih bombi. Kontejnere s bojnim otrovima i mikrobiološkim materijama aktivirati ako odbrambeni sistemi pruže toliki otpor da se poremete planovi razrađene akcije „Aligator“. Strateške neutronske bombe koristiti za eliminisanje žive sile na granici prema Albaniji i Makedoniji.

3) Formirani Međunarodni sud u Hagu treba da presuđuje po brzom postupku političkom, vojnom i policijskom rukovodstvu Jugoslavije uz selektivan pristup, jer insajderi treba da posluže tužilaštvu i sudu za donošenje brzih presuda. Suditi za najteža dela iz oblasti ratnog prava: za genocid, ratne zločine i kršenje zakona i običaja ratnog prava.

4) U slučaju otpora Jugoslavije, treba ubijati civile, rušiti mostove, bolnice, škole, obdaništa, rezervoare vode, infrastrukturu, releje, trafo-stanice, dalekovode. Rušenjem rafinerija izazvati ekološku katastrofu. „Vinču“ ne treba štedeti jer se rušenjem reaktora stvaraju mogućnosti za brzu kapitulaciju Jugoslavije. Aktivirati i operaciju „Potkovica“, odnosno preko OVK pripremiti navodni egzodus albanskog življa, koji će se povlačiti prema Albaniji i Makedoniji, gde će čekati televizijske ekipe najvećih medijskih kuća na svetu kako bi se ovekovečila navodna zverstva jugoslovenske vojske i policije.

Sadašnji ministar inostranih poslova Francuske Bernar Kušner jedno vreme proveo je kao čelnik humanitarne organizacije „Lekari bez granica“. Međutim, umesto da se bavi humanitarnim radom u kriznim žarištima širom sveta, ova organizacija je često bila paravan za neke druge aktivnosti. Na kontrolnim punktovima u Bosni na 43 mesta je otkriveno da organizacija umesto lekova i medicinskog materijala švercuje oružje, u Hrvatskoj je uhvaćena 25 puta, a na Kosmetu 14 puta.
Kušner je u krugovima NATO poznat kao osvedočeni srbofob. Zahvaljujući njegovoj pristrasnosti, Glavni štab vojske Republike Srpske se odlučio na nepopularnu meru isturanja francuskih vojnika iz sastava Kfora na mestima koja su bila određena za vazdušno bombardovanje srpskih strateških položaja oko Sarajeva.

5) Stvoriti uslove za stvaranje nezavisne države Kosovo, koja će funkcionisati samo uz prisustvo NATO snaga, a one se neće povlačiti najmanje dvadeset godina. Nezavisna država Kosovo će se kasnije pripojiti Albaniji i uz uzimanje teritorije od Srbije (jug Srbije do ispod Aleksinca), zapadne Makedonije, Malesije od Crne Gore i severnog dela Grčke stvoriti veliku Albaniju, koja će dominirati Balkanom i svim putnim i vazdušnim koridorima prema Aziji i Africi.

6) Ukoliko dođe do brze kapitulacije Jugoslavije, odrediti pravce povlačenja vojske, policije i srpskog i nealbanskog stanovništva prema Merdaru, Bujanovcu i u pravcu Priština - Medveđa. Pri tom zarobiti sva borbena sredstva vojske i policije i tretirati ih kao ratni plen OVK. Ne dopustiti da se izvuku avioni iz hangara slatinskog aerodroma. Vojno sposobnim građanima Kosova srpske nacionalnosti koji su pristupili vojnim i policijskim jedinicama takođe zabraniti napuštanje pokrajine.

Istog dana u NATO ratnom štabu za sanitet održan je sastanak. Predsedavao je Bernar Kušner, koji je već tada bio određen za prvog visokog predstavnika UN za Kosovo.

Prema operativnom planu agresije na Srbiju, sanitet i ekipe za asanaciju terena trebalo je da odigraju veliku ulogu nakon proterivanja srpskih bezbednosnih snaga sa Kosova. Kušner je isticao značaj lekarskih i medicinskih ekipa osvrćući se na iskustva iz Hrvatske i Bosne. Na ovom sastanku doneti su sledeći zaključci:

1) Zaplena svih sanitetskih vozila od vojske i policije i njihovo tretiranje kao ratni plen. Komandni kadar vojske i policije ne sme se povući u Srbiju, već treba da se zadrži u cilju ispitivanja njihovog učešća u ratnim zločinima.

2) Prilikom asanacije terena, posle poraza vojske i policije, upotrebiti jake agense kako bi se sprečila identifikacija poginulih uobičajenim patološkim metodama, pa čak ni analizom DNK.

3) Medicinsko osoblje NATO ne sme da pruža medicinsku pomoć teškim ranjenicima, već ih treba eliminisati eutanazijom.

4) Zadržati lekare i medicinsko osoblje srpskog porekla u pokrajini posle kapitulacije, da im se oduzmu lične isprave i da se obavežu na višegodišnje službovanje u bolnici u Albaniji.

5) Napuštenu decu do osam godina treba odvesti u već spremljenu vojnu bolnicu NATO u Valoni. (Istražitelji Haškog tribunala su pronašli dokaze o postojanju ove bolnice, u kojoj su zarobljenim Srbima vađeni organi: bubrezi, jetra, srce, kičmena moždina - prim. aut.).

6) Lakše ranjene vojnike, policajce i građane srpskog porekla kojima nisu oštećeni vitalni organi prebaciti u vojnu bolnicu u Valoni.

Sve ovo je znao Milošević i politički vrh Jugoslavije(Koštunica i Šešelj su tada bili u Vlasti). I koga zaluđujemo sa Kosovom? Kosovo je samo izgovor da se ništa ne radi i ne menja, a bude u vlasti radi ličnih interesa.

Nije bio Koštunica, ali su sve znali ovi plaćenici, proevropske snage, koje su učestvovale u svemu tome, Đinđić je čak javno pozivao NATO da produži bombardovanje.
Zato je Đinđić najveći ološ srpske političke scene.

Meni se čini da je u prvoj višestranačkoj vladi bio i Koštunica (SPS, SRS, DSS).
A za Đinđića nisam baš siguran, jer je taj deo izvučen iz konteksta. Uostalom, Đinnđića nema odavno,
a gde smo mi? Još niže nego pre njegove smrti.
Poznato je da svetsku politiku kroje 12-oro ljudi koji sačinjavaju tajni savet i svi "igraju" onako
kako oni "sviraju".