Kakve su vam komšije?

Extra, cesto prelazimo jednio kod drugih kada imamo vremena na kaficu, rostilj!!!!

Uglavnom su to stariji i fini ljudi. Imam par drugara sa kojima sam odrastao.
Sa svima se trudim da budem u dobrim odnosima, na "Dobar dan" i "Dovidjenja"...

Ima finih ljudi i onih s kojima se družim (mada sam najmanje kod kuće), a ima i onih koji ne znaju ni da se jave, a vole da zabadaju nos gde mu nije mesto, pakoste i ogovaraju druge. Ja se svima javljam, a izvinjavam se svima koji su došli u Beograd, a ok i kulturni su ljudi, ima onih koji se odvratno ponašaju, vređaju nas koji smo odavde, bacaju đubre kroz prozor i sl.

U suštini gledam svoja posla i ne dozvoljavam da me iko zavitlava!

Verovatno fine, nazovemo Boga kada se sretnemo na ulazu u zgradu.

Kakve su moje komsije? Evo cuda nevidjenog: novi, mladi komsija menja sijalice na spratu. Svi na spratu ucestvuju u placanju krecenja sprata, remonta lifta. Jedan sa drugog sprata uveo neonsko o svom trosku i stavio muziku u parni lift. U prizemlju i pored redovnog odrzavanja redovno sami ociste ulaz i lift. Donesu poneki jedni drugima penziju, novine, namirnice. Za novu godinu okitimo jelku na ulazu i stoji i za Srpsku n.g. Starije komsinice pocinju dan kaficom, npr na 13, 9, 8spratu(ne znam za ceo soliter). Obilaze stan poneki i zalivaju cvece, onima koji su na odmoru.
Zadnjh meseci i mladi(!?) ne pisu po liftu, pridrzavaju vrata na ulazu jedni drugima(i stariji isto). Vise nijh imaju pse i svi ih vole. Poneki odvezu kolima komsiju hitno do doma zdravlja. Jednog distroficara su momci iz zgrade nosili na treci sprat(i dole) u kolicima, ceo mesec, kad taj lift nije radio, samo da bi on izlazio napolje. Taj je organizovao turnire u malom fudbalu. Neki odrzavaju zelenilo oko zgrade itd

I sad biste vi pomislili da je nas soliter cist kao sunce, interfon radi, vrata se zakljucavaju, da nema posvadjanih, i da niko ne baca djubre kroz prozor.

Ma nista od toga. Nemamo interfon, ne zakljucavaju se vrata, prljavo je svaki dan, pobacanih reklamnih listica pored postanskih sanducica.
U okolini su svi soliteri mnogo uredniji.

Ali ima tu i mala tajna. Kroz vreme su se svadjalice samoizolovale, strasti se slegle i ostalo iskustvo da je Manje Naporno biti u slozi.

A ima i onih dovitljivaca koji umeju da srede onoga koji pusta preglasno muziku ili se ponasa nedruzeljubivo.

Ili sto Cigani kazu: Nema konja bez mane !

Kod mene su uglavnom matorci, na zalost..ima par bakica koje su ok a ostalo..uzas... .

Moje komsije mi daju veliki motiv da se obogatim. Da kupim kucu sa velikim placom, pa da ih nema na kilometre u blizini.

Evo jedan test za ljubav komsija/prijatelja:
Ako hoces da vidis koliko te "vole" samo im trazi neku uslugu, ili pare, pa ces se zapanjiti.

Neke komšije su toliko fine da redovno mogu da vidim šta su ručali tog dana po otpatcima na mojoj terasi. I to je XXI vek! E Beograde šta ti doživljavaš!