Slavni ili, ako hoćete, zloglasni Amsterdam je jedan od najviše fotografisanih svetskih gradova. Kuće uz kanale, bicikli i čuveni Kvart crvenih svetiljki su prve i najstarije asocijacije na grad. Za porast broja elegantnih restorana, modernih radnji i luksuznih hotela zaslužne su velike korporacije poput IBM-a, Nissana i Sonija, koje nisu slučajno odabrale Amsterdam za Evropsko sedište pa se danas grad predstavlja i kao poslovni ulaz u Evropu. Grad zbog toga ubrzano nadograđuje svoju infrastrukturu i stvara novi gradski izgled koji odvraća pažnju fotografa kako ne bi skrenuli s puta i naišli na "sramotnu" Četvrt crvenih svetiljki. Primer je i istočno pristanište, nekada sklonište za skvotere koje su privukla napuštena skladišta, a koje se nedavno pretvorilo u novo središte kulture okruženo šetalištem, iznova otkrivenim Hotelom Lloyd i akustično savršenim Muziekgebouwom.
Lutajte uz kanale Jordaan. Tu je nekada bio Rembrandtov dom, a u toj živoj četvrti danas možete naći najzanimljivije amsterdamske prodavnice i galerije, kao i najbolje tzv. smeđe kafiće, koji taj nadimak duguju enterijerima koji su s godinama postali smeđi od dima cigareta. Popijte pivo u Caféu Chris (Bloemstraat 42), koji je otvoren 1624.
Svi putevi vode do Trga Dam, koji je u ludim šezdesetim bio okupljalište hipija iz celog sveta. Njihov duh je još tamo prisutan i zaslužan za specifičnu atmosferu trga na kom se ljudi nalaze i kreću u razgledanje. U blizini je i Kraljevska palata, zatim Nieuwe Kerk (Nova crkva, koja je zapravo stara više od 350 godina), kao i brojne prodavnice i restorani.
Na Trgu Dam ne morate ništa da platite kako biste se dobro zabavili promatrajući ljude, trg je i pozornica za mnoge vesele ulične zabavljače, kojima svakako ostavite napojnicu ako želite da ih fotografišete. Mnogi hosteli i manji hoteli prihvatljivih cena se nalaze oko Dama, što ne znači da su jeftini, jer Amsterdam je ipak prilično popularan Evropski grad. Trg je bio središte Amsterdama i kada je taj grad pre više od 700 godina bio mala ribarska kolonija, a reka Amstel i Trg Dam zapravo su osnove imena "grada slobode". Prema Centraal Stationu vodi vrlo zanimljiva i živa ulica imenom Damrak, prepuna restorana, kafića, prodavnica, zabavljača i neizbežnih uličnih dilera, koje preporučujemo da izbegavate.
Ljubav prema razuzdanosti vidljiva je tokom festivala "Queen's Day", a beskrajne debate o gresima, homoseksualnosti, seksu, drogama i neizbežnim coffee shopovima su ustvari zaslužne za to što Amsterdam i dalje magnetski privlači posetioce svojim imidžom bučnog i šarenog grada. U Amsterdamu su desetine muzeja, pozorišta i koncertnih dvorana, više od 150 umetničkih galerija i skoro hiljadu kafića, pa će u njemu svako pronaći nešto za sebe. Grad nije idealno mesto za povoljan shopping, ali ionako valjda ne nameravate da idete tamo radi kupovine.
Sin City
Veliki Albert Camus slikovito je opisao Amsterdam zapazivši da koncentrični krugovi gradskih kanala zastrašujuće liče na Danteove krugove pakla. Sledeći ovu logiku, neverovatna je slučajnost da je položaj Četvrti crvenih svetiljki u Amsterdamu baš onaj središnjeg grotla prokletih u paklu. Posetioci koji se u Amsterdamu nađu prvi put nekako prečesto zalutaju upravo u taj deo grada, kao da su pod uticajem neke čudne gravitacije koja samo dodaje ulje na vatru ove tajanstvene teorije. Mnogi pretpostavljaju da je to urbanistički trik koji se vekovima koristio kako bi se stalne navale mornara usmerile baš prema zloglasnoj četvrti, pa bi se tako ostatak grada ostavio miran njegovim stanovnicima i snalažljivijim turistima. Ta teorija objašnjava i beskrajno prikazivanje Amsterdama kao metropole greha i nemorala.
Nema sumnje da je seks veliki biznis u Amsterdamu, saga koja traje vekovima, jer je istorija prostitucije onde usko povezana sa uspešnom lukom i duga gotovo koliko i istorija samog grada. Muškarci u potrazi za društvom i utehom još su od srednjeg veka redovni posetioci Amsterdama, a u 16. veku gradski šerif i njegove snage vodili su bordele. Kada je prostitucija stavljena izvan zakona, vladinim službenicima je bilo potrebno znatno povećanje plate kako bi se kompenzovao gubitak prihoda. Žene su bile slabo plaćene radeći poštene poslove, pa su mnoge, pogotovo one čiji su muževi provodili mesece na moru, nadopunjavale kućni budžet prostitucijom. Četvrt crvenih svetiljki, prepuna sex-shopova i bordela, nije za svačije oči. Kao i u svakoj prodavnici, ponuda je u izlogu, ali nemojte ni slučajno, u želji da se pohvalite viđenim, pokušati da fotografišete "prijateljice noći" jer vam se lako može dogoditi da ostanete bez fotoaparata ili doživite bliski susret sa nekim od krupnih muškaraca koji čuvaju red ispred lokala. Prošetajte se niz Aleju Trompettersteeg, duž koje se nalazi najveći broj gradskih bordela.
Amsterdamski noćni život poznat je kao buran i raznolik, zasigurno jedan od najboljih na svetu. Navratite u "proeflokaal" (smeđi kafić) na nekoliko holandskih džinova ili piva. I kad mislite da ste videli baš sve, budite sigurni da Amsterdam ima još ponekog asa u rukavu i da će vas iznenaditi bilo popularnim pubom, jazz dešavanjem, noćnim klubom u kom vam nikako ne može biti dosadno ili koncertom svetskih zvezda, koje na svojim turnejama ni slučajno ne zaobilaze Amsterdam.
Muzeji za prvi put
Istorijski muzej grada Amsterdama (Nieuwezijds Voorburgwal 357, Kalverstraat 92)
Nije nikakvo čudo da vam Amsterdam može ispričati fantastičnu priču – ipak je to grad čija istorija počinje u 13. veku, kada je bio blatnjavo ribarsko selo, a četiri veka kasnije postao je najmoćniji trgovački grad. Gradski istorijski muzej će vam na najbolji način dočarati razvoj Amsterdama. Nalazi se u naizgled nasumce spojenim građevinama koje su u 16. veku bile sirotište, a otvorene su kao muzej 1975. Pre puta proverite koje su izložbe aktuelne na
www.ahm.nl. Cena ulaznice je 7 eura, ali uz I Amsterdam karticu ulaz je besplatan. Muzej je otvoren radnim danima od 10 do 17 sati, a vikendom i praznicima od 11 do 17.
Muzej Van Gogha (Paulus Potterstraat 7,
www.vangoghmuseum.nl)
Stalna postavka muzeja je najveća svetska kolekcija ovog slikarskog genija, a uključuje njegovih 2000 slika i 500 crteža. Od Glavne železničke stanice do muzeja dolazi se tramvajima broj 2 i 5. Muzej je otvoren od 10 do 18 sati, a petkom čak do 22. Ulaznica za odrasle je 10 eura, za mlađe od 18 godina 2, 50 eura, a za decu do 13 godina ulaz je besplatan. Ulaznicu ne plaćate ako ste kupili I Amsterdam karticu. Fotografisanje je, naravno, zabranjeno.
Polja lala
I ako imate samo nekoliko dana za posetu Amsterdamu, preporučujemo da pronađete vremena kako biste posetili jedan od najviše fotografisanih područja u Holandiji– polja lala. Ta cvetna regija, uglavnom locirana oko grada Lisse, i slavni vrtovi Keukenhof zaslužni su za obilje holandskog cveća koje se cele godine može kupiti širom sveta. Spektakularan prizor šarenih polja zaintrigiraće vas od trenutka kada ih ugledate kroz prozor aviona. U proleće polja pršte bojama, a crveni, žuti i beli likovi izgledaju poput divovske Mondriaanove slike. U slučaju da pravo cveće nije u punom cvatu i lepoti, uživajte u onom naslikanom na remek-delima iz 17. veka koja vise u Muzeju Rijks.
Šta kupiti u Amsterdamu?
Verovali ili ne, dijamanti su najbolji suvenir koji možete doneti iz Amsterdama. Čak i ako niste sigurni da želite nešto da kupite, isplati se da se pošetate Coster Diamonds (Paulus Potterstraat 28) u središtu Muzejske četvrti jer ćete štošta naučiti o rezanju, poliranju i kvalitetu dijamanata na nekoj od besplatnih tura sa vodičem. Naučićete, npr, da obrada jednog jedinog karata može trajati ceo dan, primetćete da je veličina dijamanta često proporcionalna broju sedih vlasi na glavi onoga ko ga obrađuje, jer je potrebno oko 15 godina da biste postali stručnjak za obradu tog vrednog kamenja. Bez obzira na veličinu i cenu, amsterdamski dijamanti koje obrade najveći stručnjaci koštaju manje nego u drugim zemljama, a kao što pesma kaže, "diamonds are forever".
Posetite i neku od čuvenih gradskih prodavnica čokolada i pronađite svoju omiljenu holandsku čokoladu. Prodavnice poput Puccini Bomboni, na Singel kanalu, je mesto gde se možete snabdeti velikim pločama čokolade ili ručno rađenim bombonima sa egzotičnim punjenjem.
Kada otići u Amsterdam?
Holandija je najljepša kad temperature porastu, a kafići i restorani prostru se po pločnicima i pozivaju da sednete i odmorite. Takvo vreme tamo ne traje dugo, pa ćete svoje zrake sunca deliti sa velikim brojem turista. Ako nameravate da većinu vremena upijate atmosferu amsterdamskih kafića i restorana i nikako ne podnosite gužvu, posetite ga zimi – osim oko Nove godine – jer tada ćete proći povoljnije i upoznati Amsterdam u mirnijem izdanju. Ako ne volite kišu, posetite ga u proleće jer to je najsuvlje doba godine u Holandiji, a bonus su i polja lala koja su baš tada na vrhuncu svoje lepote.
Govori tiho i nosi psa sa sobom.
Lara Croft :)
Forum
Vodič
info
