Grčka

Grčka

 

Sa vise od sto naseljenih ostrva i teritorijom koja se proteze od juga Egejskog mora do Balkanskih zemalja, Grcka nudi dovoljno toga da moze da ispuni mesece putovanja. Istorijski prizori stari cetiri milenijuma, sadrze i legendarno i opskurno, i u njima se poseta moze ciniti kao licno otkrice. Plaze su parcelisane duz spiralne obale, jednake Francuskoj po duzini, i ostrva se protezu iz ucmalosti.

Moderna Grcka rezultat je neobicno razlicitih uticaja. Rimski, arapski, latinski osvajaci, Mlecani, Sloveni, Albanci, Turci, Italijani, a da i ne pominjemo Vizantijsko carstvo, postojali su i nestali od vremena Aleksandra Velikog. Svi su ostavili svoj trag: Vizantija u bezbrojnim crkvama i manastirima; Mlecani u neosvojivim utvrdjenjima na Peloponezu; i druge latinske ostavstine, kao sto su Vitezovi St. Dzona i Djenove, u impresivnim dvorcima preko severo-istocnog dela Egejskog mora. Najociglednije je nasledje cetiri veka vladavine Otomanskog carstva, koja se, iako izlozena podsmehu, ukorenila u grcku muziku, kuhinju, jezik i nacin zivota. Znacajne i jos postojece manjine - Vlasi, Muslimani, Katolici, Jevreji, Romi - takodje su pomogli u stvaranju teskog za definisanje, ali "elasticnog" helenskog identiteta, koji je odrzao zivim samosvest ljudi kroz nemirnu istoriju. Bez lokalne vladajuce klase ili formalnog renesansnog perioda koji bi nametnuli superiorne modele ukusa ili patroniziranja umetnosti, srednjevekovni grcki seljaci, ribari i pastiri stvorili su energicnu i zaista popularnu kulturu, koja je nasla odraz u pesmama i igrama, nosnjama, vezu, rezbarenom namestaju i belim kubistickim kucama. Tokom dve poslednje dekade, mnogo ovih detalja je nestalo pod uticajem zapadnjackog sistema vrednosti, smesteno u muzeje u najboljem slucaju, ali u poslednje vreme arhitektonsko i, narocito, muzicko nasledje podvrgnuti su renesansi, sa zgradama koje su spasene zapustenosti i umetnickog ozivljavanja, do razlicitih stepena, i poluzaboravljena muzicka tradicija.
 
Naravno, postoje i formalne kulturne aktivnosti: Muzeji koje ne treba preskociti, velicanstvene srednjevekovne bogataske kuce i dvorci, kao i veliki anticki prizori, koji poticu iz neolita, bronzanog doba, minojskog, klasicnog, helenskog, rimskog i vizantijskog perioda. Grcka je takodje domacin nekih odlicnih letnjih festivala, dovodeci internacionalne teatre, igre i muzicke grupe da nastupaju u antickim pozoristima, kao i dvoristima dvoraca i savremenijim mestima u obalskim i ostrvskim oblastima.
 
Medjutim, zov kulturne duznosti nikada nece biti previse neodoljiv na odmoru u Grckoj. Hedonisticka zadovoljstva klonulosti i toplote - setanje sa malo odece, plivanje u melemskim morima u sumrak, razgovor i pijuckanje pod zvezdama - isto ce tako odgovarati. Uprkos nedavnim poboljsanjima turistickog "proizvoda", Grcka je jos uvek, sustinski, zemlja za prilagodljiv sibarit, a ne za one koji zude za ortopedskim dusecima, besprekornim vodovodom, Cordon-Bleu kuhinjom i pazljivom uslugom. Osim u rastucem broju luksuznih smestaja u novim ili obnovljenim zgradama, hotelima i pansionima, sobe mogu biti nalik kutiji, kampovi nude minimum usluga, a hrana je, u najboljem slucaju, sveza i nekomplikovana.

Prevoz u Grckoj
Uobicajena vrsta prevoza u Grckoj je autobus. Vozovi su obicno spori i ogranicenog saobracanja, iako sluzba na Atina - Patra liniji i linije na severnom delu kopna idu na bolje. Autobusi, ipak, pokrivaju svaku rutu na kopnu - cak i ako su neredovni na manjim putevima - i obezbedjuju osnovne veze na ostrvima. Najbolja zamena za autobus je iznajmljivanje skutera, motocikla ili automobila, narocito na ostrvima, gde mozete naci agencije za iznajmljivanje u svakom gradu ili odmaralistu.

Ostrvske rute, naravno, podrazumevaju trajekt. Oni su rasprostranjeni i odvesce Vas na bilo koje od 166 naseljenih ostrva. Avioni su relativno skupi, mnogo skuplji od trajekta.

 
Sta ne treba propustiti:

Akropolj
Dominira Atinom, jedan je od arhetipskih primera zapadne civilizacije.
 

Luka, Symi
Bogataske kuce zivopisne luke, izgradjene pomocu bogatstva trgovine sundjerom, deo su arhitektonski zasticenog podrucja.

Mystra
Vizantijski grad Mystra je najzanimljiviji prizor na Peloponezu.

Vassiliki
Nalazi se u prostranom zalivu, oivicenom stenama i jedan je od najvecih surfing-centara u Evropi.

Manastir Svetog Jovana u Patmosu
Izgradjen u cast Svetog Jovana Uzvisenog, ovaj ogroman manastir je skup povezanih dvorista, kapela, stepenista, lukova, galerija i krovnih terasa.

Knososova palata na Kritu
Najvise obnovljena, zivo obojena i sigurno najuzbudljivija od kritskih minojskih palata.

Meteori
Izuzetan vizantijski manastir, izgradjen na vrhovima stena mozda je najneobicniji prizor Grcke.
 
Idhra
Luka u obliku savrsene potkovice okruzena je velikim bogataskim kucama iz 18. veka.
 
 

U GR su mi se najvise od svega svideli Meteori..stvarno vredi da se vidi

Lepo je Ripley sve to napisao, ja bih dodala jos par slicica mesta koje bi vise nego vredelo videti...

Za pocetak moj omiljeni Solun

 

preslatka Kavala
 

veciti Delfi i Mikena

 

 

Epidaurus

 

Ne mogu ni nju da zaobidjem - Atina
 

Velika je steta sto vecina nasih ljudi i dalje zna samo za severnu Grcku - Paralia, Halkidiki, Platamon, Leptokaria, Nei Pori... i dalje su glavna destinacija turista iz Srbije. Sve juzno od Larise kao da je potpuno neinteresantno... A nije. Uopste.

Ostrva su im prelepa - Skiatos, Kefalonija, Zakintos, Paros, Naxos, Mikonos, Tasos, Ios, Krf, Rodos, Santorini, Krit...
Samo o poslednja 4 bih mogla da kazem par stvari.
Svako od njih je carobno na svoj nacin - bar za mene.

Krf - zeleno, zeleno, zeleno...
 
 

Rodos - prelepe plaze, divan stari grad

 

Santorini - sta reci...
 

I stvarno moram da ga izdvojim - veciti Krit, najvece grcko ostrvo, najjuznije, po mnogo cemu posebno i drugacije od drugih ostrva, meni najlepse, mozda zbog toga sto sam imala priliku da ga stvarno dobro upoznam.
Glavni grad Iraklio (Heraklion)
 
 

Najlepsi grad ostrva, Hanja, sa najlepsim starim gradom, po mnogima u celoj Grckoj

 
 
 

Neka od najzanimljivijih mesta na Kritu..

Za pocetak palata u Knososu, najpoznatija i najveca palata drevne minojske civilizacije
 

Plaza Elafonisi, poznata po crvenom pesku (ili kako turistima umeju da kazu - "kritski Karibi" )
 

 

Ostrvo Gramvousa i plaza - laguna - Balos
 
 

Moja najdraza Falasarna - zvanicno najlepsa plaza Evrope (pre 3-4 godine, nisam sigurna)
 

Sougia (Suja)

 

Cuveni kanjon Samaria, jedan od 3 najduza u Evropi
 
 

Plaza Preveli i istoimeni manastir
 

Matala sa svojim pecinama

 
 

I jos mnooooogo toga lepog... mozda neki drugi put.

Ove godine sam prvi put bio u Grckoj, na Krfu. Prelepo je! Mislim da sam mnogo propustio!
Pozdrav.

Grcka je najljepse iskustvo u mom zivotu. Pet dana koje sam tamo provela necu nikad zaboraviti. Stvarno je super bilo. Akropolj, Sokratova tamnica, Meteori... Sta vise pozeljeti...

Moderna Grčka nastaje sa odbacivanjem turskog ropstva a kao nezavisna drzava je postala priznata od strane velikih sila (V. Britanije, Francuske i Rusije) 1830. god.

Grčka se sastoji iz nekoliko oblasti: Makedonija, Trakija, Epir, Tesalija, Atika, Peloponez, grčka ostrva (jonska ostrva, istočno egejska ostrva, severno egejska ostrva, Kikladi, Dodekanisa, Eubeja i Sporadi, Saronska ostrva), Krit, kao posebna oblast (naravno!!)

Grčka je najčistija etnička država na Balkanu. Nastanjuje je oko 10 miliona Grka, koji čine više od 95 procenata stanovništva a ostale etničke manjine su Turci, Albanci i Makedonci. Grci su pravoslavne veroispovesti, a nekih 10 % pripadnika Crkve su tzv. starokalendarci, koji su odbili gregorijanski kalendar (usvojen 1923. godine u Grčkoj) i još poštuju julijanski kalendar.

Grcka zastava – Galanolefki
 

Simbolicno podeljena na 9 linija, koje simbolizuju plavo more i cisto, vedro nebo.
U gornjem levom uglu krst, kao simbol vere, pravoslavlja, koje veoma postuju, a 9 je zbog cuvene grcke «parole» Sloboda ili Smrt (Ελευθερία ή Θάνατος), tj. E-lef-te-ri-a-i-Tha-na-tos, koja se sastoji iz 9 slogova.

Grcka himna – Himna Slobodi (Ύμνος εις την Ελευθερίαν) je pesma Dionisisa Solomosa, napisana 1823 godine (158 strofa, a 1865. prve dve su postale himna Grcke). To je i nacionalna himna grckog dela Kipra.

Najpoznatiji savremeni grčki pesnik je Jorgos Seferis, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1963. godine. Drugi veliki grčki pesnik, Odiseas Elitis, dobitnik je Nobelove nagrade za književnost za 1979. godinu. Konstantinos Kavafis dobio je međunarodno priznanje u 20. veku. Od proznih pisaca najpoznatiji je Nikos Kazantzakis čiji su romani Grk Zorba, Poslednje Hristovo iskušenje i Hristos ponovo razapet doživeli svetsku slavu i prevedeni na mnoge jezike.

Atina – Glavni grad, oko 3.5 miliona stanovnika, “kolevka zapadne civilizacije”. Prema mitologiji, i Atina i Posejdon su zeleli da budu zastitnici malog grada na poluostrvu Atika. Zevs je naredio da narod sam treba da odluci koji ce bog da im bude zastitnik i da ce to biti onaj ko gradu da bolji poklon. Posejdon je svojim trozupcem udario u kamen koji je pukao i iz njega je potekla voda. Atina je gradu poklonila malo drvo, zelenih listova, cudnog izgleda, koje je raslo, napravilo lep hlad i dalo ukusne plodove - maslinu. U znak zahvalnosti za takav poklon, grad od tada nosi ime boginje Atine.

Akropolj
 
Antičko svetilište posvećeno boginji Atini. Najpoznatiji i najveci hram na Akropolju je Partenon, podignut za vreme vladavine Perikla, u «zlatno doba Atine», 5. vek pne. Najpoznatiji mitovi stare Atine, religiozni festivali, najraniji kultovi, kao i drugi važni događaji u istoriji grada, povezani su sa Akropoljem. Ova kombinacija različitih stilova klasične grčke arhitekture i umetnosti vekovima je uticala na mnoge druge kulture.
  Cuvene Karijatide sa hrama Erehteon na Akropolju

Brdo Likavitos, 277m visoko, najvisa je tacka Atine, koja se prostire oko njega.
Pogled je fenomenalan - vidis celu Atinu, narucis frape I uzivas…
 
 
 

Kolonaki (Κολωνάκι), jedan od elitnih delova grada, u podnozju brda Likavitos, prepun skupih butika, restorana I barova, kao I mnogih muzeja I galerija.

Omonia (Πλατεία Ομονοίας) je najstariji trg u Atini, ranije vrlo nesiguran kraj za vecernje I nocne setnje. A i danas ima svasta da se vidi...
 
Ranije je na ovom trgu bila cuvena statua - atinski Dromeas (Trkac), koji se danas nalazi pored hotela Hilton.
   

Sintagma, centralni trg, na kome je I zgrada Parlamenta (iz 19.veka)

 

Ulica Ermou, koja povezuje Sintagmu sa Monastirakijem, popularna soping zona kako za turiste, tako I za Atinjane.
 

Plaka (Πλάκα), stari deo Atine ispod Akropolja, jedan od najpoznatijih delova grada. Oduvek je bila tradicionalno turisticko mesto sa mnogobrojnim tavernama I radnjama. Odmah pored je I Monastiraki, (Μοναστηράκι), poznat takodje po radnjicama, buvljoj pijaci I tavernama. (Ko bude zalazio u ovaj deo Atine ne treba nikako da propusti suvlaki kod Thanasisa, najbolji u celoj Atini, a I sire).
 
   
 

   
 

Psiri, jedan od najlepsih delova Atine, predstavlja sve ono sto se meni najvise svidja u Grckoj – stari deo grada, bez mnogo stranaca I turista, taverne I kafane po mom ukusu, male, sa zivom muzikom I to onom starom, pravom grckom muzikom, koja se danas vise “ne proizvodi”; kafanice gde se jede iz jednog tanjira (ostali se lome ), gde svako sa svakim prica, gde su svi jedno veliko drustvo.
   

Glifada, mondensko predgradje Atine, raj za za šoping, noćni život I odmor.

Pirej, mali grad u velikom gradu. Velika I mala luka (Mikrolimano), sa brodicima I “jahticama” onih sto im je jako lose u zivotu...
Super atmosfera, opet gomila kafica, restorana, mesta za provod I sto je najvaznije-opusteno...

 
 

Pre dve godine letovao sam u Haniotiju u apartmanima Dionisos. Predivan objekat koji mi je ostao u lepom secanju po gostoprimstvu domacina ali i po drustvu koje sam tamo upozao. Pripremajuci se za letovanje 2008 godine pronasao sam par ponuda za taj objekat ali samo na 10 dana. Voleo bih da u tom objektu letujem ove godine ali 15 odnosno duze od 10 dana. Bio bih zahvalan svima onima koji bi mi pomogli da nadjem agenciju koja ima takav aranzman. Nadam se da to nije reklama za nekoga tamo u agenciji ha, ha !!! Rakaconi

A sto ne ides na individualnu varijantu, na upit? Oni ti obezbede smestaj koji trazis, ako postoji u njihovoj ponudi, pa i ako ga nema u ponudi dosta agencija hoce to da radi, ti se snadjes za prevoz i ostanes koliko god zelis. Ne zavisis od dosadne grupe, mozes i da produzis i nisi ogranicen vremenski u tom smislu.
Naravno u tom slucaju vizu moras sam da izvadis, ali uz zakazivanje ni to vise nije problem.