Da li ste zlopamtilo?

Da li i koliko dugo ste u stanju da pamtite reci, postupke drugih koje su Vas povredili (ili barem pokusali da Vas povrede)?

Uhhhh, pamtim odlicno - ne zaboravljam nista, ali isto tako desava se uglavnom da oprostim (sem ako nije neka velika stvar u pitanju)

Lara nisam zlopamtilo,
ali Hvala sto si mi se danas 18.10.2007 javila, evo prikljucujem Vam se, Svima Vama pozzz od mene
a moje zelje ih da mogu da mi se ostvare ja bih ti sad odmah nabrojala, uostalom na ovoj temi im nije mesto
Pozdrav veliki od mene za sve

prastam ali ne zaboravljam...

Zavisi, nekima se bas trudim da vratim bar duplo, a nekima oprastam.

Sto ljubavnicu?
Ako je neko kriv onda je to ON, a ne ona.
I ne treba mu zaboraviti nikad a ni oprostiti!

Opet JA...
Nikad nemoj da zoves ni nju ni njega , kazi samo HVALA BOGU sto se otkaci te bede... znam da te mnogo podseca eh da sam bila ovakva ili onakva do toga ne bih doslo... veruj mi DA BIH... i bolje je sto je... . Nije to duso izdaja samo NJEGOVA NAJVECA GRESKA U ZIVOTU za koju ce se on i tek kako kajati... ali bice kasno, veruj mi... . , DETE ce biti njemu najgori SUDIJA
NIKAD DA MU NISI OPROSTILA... .imas za koga da se boris i zivis... . GLAVU GORE... .znam sta ti i zasto ovom pisem, ali i sama ces to shvatiti... ..

Znam da je rana isuvise rana bola, ali veruj mi kad ti kazem ON vise nije vredan da ga se secas, zaboravi ga i sahrani,
OKRENI SE TVOM DETETU I LEPSOJ STRANI ZIVOTA... shvatices da je bolje, ne propustaj vreme razmisljajuci nepotrebno...
digni glavu i koracaj uspravno i ne gubi vremena i zivaca zbog (sahranjenih ljudi tvog bivseg muza i ljubavnice),
ako je mogao tebe i dete da slaze, budi sigurna da ce i njoj to da se desi... . TI IMAS MNOGO A on nista
I ako su ti 25g. to su najlepse godine ali ne za tugovanje vec kreni u zivot bas sa tim godinama, pa vidim da te mama podrzava a to je ipak najbitnije... .imas podrsku nisi kriva... .samo sto pre zaboravi i ulivaj svu ljubav koju imas u svoje DETE

Draga *J*, ne želim da te posavetujem da zaboraviš prevaru i izdaju, već da zaboraviš skota koji ti je naneo bol.
Znam, reći ćeš da je to nemoguće zbog deteta, ali jednostavno možeš da kažeš sebi "Ma, boli me uvo za sve!", okreneš novi list i počneš iz početka.

Nisam zlopamtilo upravo zbog toga što se pridržavam prethodno navedenog saveta. One koji me uvrede ne mrzim, jednostavno im ne pružim šansu da ikada više to urade.

Pamtim i dobro i lose... i naucila sam da vratim dobro dobrim a lose... pa ako je lose ono "ne setim se tvog rodjendana, tvog deteta, tebe da postojis ali smo prijateljice i dalje samo bas nemam vremena za tebe" da, pamtim i vratim istom merom... ne palim se na ohe hriscanske fore i hlebu i kamenu..

tesko sam zlopamtilo.nikad ne zaboravljam

Vise puta sam pokusavao da budem ali mi ne ide od ruke.

"zaboravim" posle nekog vremena, ali nikada ne oprastam

jesam

nisam

E ja bogami jesam, i smatram to svojom velikom manom

Imam dosta veliki prag tolerancije i znam da oprostim, ali nikad ne zaboravljam! I u stanju sam da nekoga mnogo volim, ali kad pretera da ga omrznem i da mu vratim sve što sam prećutala! (To najbolje zna Tanjin otac)!

ne, ne dozvoljavam da me ljudi povrede i time nema sta da im zlopamtim...

ne, nisam zlopamtilo, zlopamtila nemaju ni srce ni dusu.

Nisam. Čak o previše lako opaštam (što mi je mana!)

Laka sam na reči, možeš mi reći ša ti padne napamet, čak i ako zaboli, jer možda i ne misliš tako. Tu uvek možemo da rasčistimo situaciju jer nema posledica.
Ali na dela ne. Učinjeno zlo ostavlja posledice. Maliciozni ljudi kod mene ne prolaze, oni više ne postoje.

Imam vrlo razvijenu empatiju, koja mi omogućava da pre nego što nešto nekom zamerim prvo se stavim u njegovu situaciju uzmajući u obzir sve moguće karakterne osobine te osobe. Iz tog razloga moj prag tolerancije je vrlo visok. Ako neko pređe taj prag, onda stavim svoj šešir na glavu i udaljim se od neprijatnosti ili osobe. Ako je to nemoguće onda se distanciram emotivno što je moguće više. Ako mi je ugrožen život onda ću te ubiti. Nikad ne zaboravljam takve situacije. Nije ih bilo mnogo u mom životu, valjda zbog moje tolerancije, ali ih je bilo svaka je ostavila traga u mom životu i donela nezaboravno iskustvo.

Neverovatno je sta sam sve u stanju da zapamtim. Moram da priznam da jesam zlopamtilo i da neki put nesto namerno necu da uradim i ako mi ne pricinjava nikakav problem. Neke stvari ne oprastam ali prelazim preko njih, svestan sam da svi imamo mane ali da neke stvari mozda nekome i treba da se vrate.

Draga Jaco, rekla bih da smo u sličnom sosu!
Izdaju je mnogo teško oprostiti
Ima već godina dana kako se borim sa sobom i pokušavam da oprosim i možda mi se ponekad i učini da mogu ali me on potseti nekom sitnicom da nije trebalo i tako se ja vrtim u začaranom krugu!
Evo šta sam uradila oprostila sam sebi nesavršenost locirala je i pokušala da ispravim za dalje.
Kupila sam knjigu "Tajna" koja ima za cilj da sakupi i korisno upotrebi tvoje unutrašnje resurse. Kad god me obuzmu loše misli ili čitam tu knjigu ili se okružim dobrim ljudima. Ne dozvoljavam sebi da me obuzme mržnja jer ću od nje jedino nastradati.
Trudim se da kada imam para kupim ponešto lepo sebi i da uvek dobro mirišem. Kažu istočnjaci da je miris najvažniji.
Mnoge stvari su humane i treba ih primeniti samo ako ne remete tvoj unutrašnji, dobro postavljen koncept!
Nemoj da zbog jednog čoveka kvalifikuješ sve muškarce, ljudi su različiti i dobri!
I Uvek osmeh i onima koji zaslužiju i onima koji ne zaslužuju to je najjeftiniji način da se ulepšaš!
Onda se i vasiona trudi da ti pomogne!

Iako mnoge stvari jednostavno ne pamtim (brojevi, imena, lica, mesta na kojima sam bio, pa cak i manje bitni dogadjaji), ipak imam dosta dobro pamcenje kad su medjuljudski odnosi u pitanju. Ako se za mene moze reci da sam "zlopamtilo" (jer zaista pamtim svako zlo i nepravdu koja mi je naneta), onda se moze reci i da sam "dobropamtilo" (jer pamtim i sve dobre i lepe postupke).
U principu, oprastam, ali ne zaboravljam (imam neki princip tipa: opomena, zuti karton, crveni karton)...

U poslednje vreme, onima kojima ne mogu da oprostim - ostavljam ih, bilo da su prijatelji, decko, clanovi sire familije.

UUUUUUUUUUUUUUUU nego šta i to osvetoljubivo.

Da i to veliko!!! Ne umijem da oprastam... .

Jesam, cak i kada predjem preko necega, ne mogu da zaboravim, a sto se osvete tice nisam osvetoljubiva, mislim da je osobi koja me povredi dovoljna kazna sto nikada vise nece imati moje poverenje i nikada je vise necu gledati istim ocima.