Vinston Čerčil je rekao: Ne mogu svi da rade onaj posao koji vole, ali treba da vole posao koji rade.
Šta vi radite, a šta biste voleli da radite.
Evo da krenem ja.
Promenio sam dosta zanimanja i poslova. Zvanje mi je inženjer organizacije iliti menadžer. Radio sam kao VKF(visokokvalifikovani fizikalac), skladištar, Rukovodilac RJ, proizvođač, Marketing menadžer, RTV voditelj, MLM.
Ono što danas radim, a u poslednjih petnaestak godina, je posao u kome uživam. Radim kao voditelj na jednoj lokalnoj TV stanici, i uživam u svom poslu. U poslednjih pet godina sam u MLM-u, to mi je kao hobi, ali sa mnogo većom zaradom, i u ovom poslu uživam. Zahvaljujući MLM-u dosta sam promenio sebe, svoje stavove i svoj pogled na okruženje.

Ne bavim se vise ni jednim jer postado tehnoloski visak SRBIJE,
sada jedino sebe vidim u poslu gde mogu da zaradim za ovaj goli napaceni zivot... .
pozzzz

Ja obozavam poslove u komercijali i marketingu jer sam se time i bavila neko vreme.
Trenutno nazalost ili srecu (jer bolje je raditi nesto nego nista) radim nesto, ipak zudim za boljim...

Mnogi traže marketing promotere, zašto ne pokušate?

Ja radim u marketinskoj agenciji, to mi je bila zelja i ispunila se.

Uglavnom traze mrsave devojke.

To se vidi po uniformama koje prave, sve velicine 38 i 40.

Zašto mislite da su zgodne samo mršave devojke. Vreme Tvigi pokreta je prošlo. Možete da nađete bolji posao ako želite i ako se potrudite, bolji posao je tu negde oko vas...

Nadam se da ste u pravu i da cu uskoro zaista naci posao koji volim...

Radim u prosveti...
Koliko god prosvetari kukali, a svi ostali pljuvali po prosveti, to je ono sto volim i radim iz ljubavi. Imam srece, placaju me da radim ono sto volim!

Baš si srećnica, jer malo ko ima to zadovoljstvo da radi ono što voli i još za to da bude plaćen.

Ja sam zavrsio smer elektrotehnicar racunara
ali nikada nisam radio u struci. Tremutno radim
u jednoj gradjevinskoj firmi neke administrativne
poslove. Mnogo se lozim na marketing. Bavio sam
se kratko direktnom prodajom: terenski komercijalista.
Prodavao sam knjige, prikupljao materijal za neke
oglasnike... ..a najveca zelja mi je (sto se posla tice)
da postanem uspesan biznismen iz mreznog
marketinga

Ezzo_man, pa dogovori se sa DrBobom, i eto i njemu vece zarade, i tebi procvata biznisa... .
Ja sam mr ph, iliti magistar farmacije.
radila sam i u apoteci (brrr, uzas!) i u stranim predstavnistvima (kao sales rep. pa product manager, pa head of Representative office), i kao gl. i odg. ur. medicinskog casopisa, a sad sam healthcare specialist... .
Svakoga dana u svakom pogledu napredujemo...
u principu, kada se izuzmu pojedinacni uzasni trenuci, ja volim svoj posao i uzivam u njemu! Valjda sam zato i uspesna (sto jesam)... .
DrBob, a sta prodajete?

Nemam toliko zivota da bih radila posao koji ne volim.
Spoljna trgovina je moj posao i moje poslovno opredeljenje, iako nema ni trunke slicnosti sa onim za sta sam se skolovala.
To umem, to volim da radim. I zadovoljna sam.

Biti stomatolog mi nije bila oduvijek želja. Pitanje je da li je ikada to i bila. I danas ne mogu tačno da tvrdim šta me je to odvelo baš na taj put. U svakom slučaju mislim da nisam pogriješio. Sebe smatram humanistom i volim da pomognem ljudima tako da mi sadašnji poziv to i omogućava. Naravno nisam gadljiv na pare. Da - ja sam gramziva gnjida.

pusta umetnicka dusa trenutno preokupirana izradom vitraza i crtanjem po staklu
sta cu kad volim...

Mogla bi da staviš na Aladinu neke slike tvojih radova.

mislim da je zabranjeno reklamiranje a i ako nekog interesuje mogu da posaljem na email

Mene interesuje Pošaljimi ako ti nije teško

Bavim se finansijama - Jednog dana kada poludim otvoriću scećaru ili rasadnik

znas kako kazu ko rano poludi ceo zivot mu prodje u veselju... salim se naravno
ja imam srecu da se bavim onim sto volim i u cemu uzivam i sve to radim kod kuce

Snezana, cvecare su danas gubitasi... Ako volis i mas neki komad zemlje, napravi bastu samo za svoje oci, neka je to 2m sa 2m, cvece i zelenilo ce te i fizicki i psihicki odmoriti od stresa na poslu.

Ne bih mogla da radim od kuce, da nemam naviku da ustajem u odredjeno vreme, sminkam se, oblacim za posao i jedva cekam da se vratim porodici. Onih dana kad nisam u kanc. nego kao radim od kuce, to uopste nije isto.

[quote name='sanjac' date='13:40, 6. February 2008' post='9000']
Snezana, cvecare su danas gubitasi... Ako volis i mas neki komad zemlje, napravi bastu samo za svoje oci, neka je to 2m sa 2m, cvece i zelenilo ce te i fizicki i psihicki odmoriti od stresa na poslu.

Mislila sam kada zaradim dovoljno da mi materijalna strana posla više nebude bitna

Od nedavno radim kao marketing menadzer internet zajednice (necu napisati adrsu sajta da ne bih dobio ban), a oduvek sam zeleo da radim kao marketing menadzer, bitno je da se posao voli...
U narednom periodu nameravam da pokrenem sopstveni posao, da se bavim organizacijom dogadjaja koja me veoma privlaci...

Trenutni posao je bas to... trenutni... nadamse da cu uskoro raditi nesto konkretnije i zahvalnije... ne bih da pricam o tome da se "neizjalovi"

Hajde nam javi ako upali

Ah, radila sam promocije u decembru, prvi put u zivotu, bilo je super.

Hocu joooooooooooos!

Ja sam baš promašila u životu vezano za posao. Od 1990 do 2000 sam promenila 16 poslova. Osam poslednjih godina radimu u firmi gde mi je vikend slobodan, mogu da plaćam račune i jedem, a ljudi su porodični pa samim tim i prilično normalni. Ne smem više tražiti, jer svašta sam prošla. Sa svim talentima s kojima sam se rodila ništa nisam uradila, osim što sam preživela, ali i to je nešto. Nisam završila adekvatne škole da usavršim sebe, jedino što pevam za svoj groš i slikam poslednjih godina u ulju. Uvek me je život upućivao na suvoparnu administraciju ili neki šablon, a ja imam toliko kreacija u sebi da ću pući. Često su ljudi mislili da sam diplomirani pravnik, ili ekonomista, ili socijalni radni ili bilo šta u okviru posla koji sam obavljala u firmi, jer sve obavim imitirajući profesionalce, a teoriju koja mi nedostaje savladam koliko to moj posao traži. Niko nikad nije uložio u mene, a ja sama nisam baš bila u mogućnosti. Engleski sam učila uglavnom sama (jedan kurs sam priuštila). Vozački sam sebi finansirala ali auto nisam imala, uvek je nešto nedostajalo. Retko ko radi posao koji voli. Baš mi je to neka uteha. Ja i ne znam koji bi posao volela, jer u meni ima kontradiktornosti. Mogu sa predanošću satima strpljivo raditi na nekom crtežu, ili tekstu, ali isto tako mogu voditi tel. razgovor, mehanički odrađivati posao na računaru, čuti instrukciju ševa onako uz put i zapamtiti vic koji su pričali u susednoj kancelariji. Dobar sam inicijator, i provokator ali najbolje radim u pozadini.
Ćesto se zbog svega osećam neostvarenom.

Zadovoljna sam svojim poslom!!!!

Čomi kad prestaneš da glumiš profesionalca, sve će biti bolje. Sama si rekla da voliš da deluješ iz pozadine, to znači da si operativac, nisi samostalna, nisi preduzimljiva. Probaj da uradiš nešto na svoju inicijativu, ali budi uporna i dosledna, bez predaje.

Desetak godina radim sekretarske i administrativne poslove, privatno kucam diplomske i dr. i radim Oriflame mrezni marketing oko godinu dana. Težim ka tome da stekne sopstvenu firmicu i da lakše mogu da podižem dete i organizujem svoje vreme.

Da ne radim ovaj posao, bila bih policijski forenzicar.

Možda bih nastavila sa solopevanjem i bavila se ozbiljnije pravom muzikom, no kad vidim ko sve "peva" muka mi je!

Ako imaš dobrog učitelja u MLM-u bićeš uspešna.

Nisam napisala da volim da radim iz pozadine, već da sam u tome uspešna, ali to ljudi ne koriste dovoljno u mom slučaju. A što se tiče mog "profesionalizma", zar mislite da bih ikada dobila neki iole kvalitetniji posao da taj "profesionalizam" nisam ugradila u svoju biografiju. Naravno svoju stručnu spremu i radno iskustvo nikada ne predstavljam krivo. Znate kad čovek traži posao, od 100 kandidata, od kojih svi ispunjavaju uslove konkursa, morate se po nečemu razlikovati. Dati neki svoj lični pečat, neku umerenu provokaciju koja pokazuje vašu visprenost, snalažljivost, adaptibilnost itd. Hvala Bogu dade mi sve te atribute, te preživih. Ipak hvala na onome, "prestani da glumiš profesionalca". Zamislila sam se nad tom rečenicom. Što se tiče preduzimljivosti, tu kod mene postoji caka kojoj pokušavam stalno da doskočim. Preduzimljiva sam onda kad gori pod nogama, onda kad se mora u krajnjoj nuždi. Tako sam i otkrila mnoge kvalitete u sebi, nažalost kroz muku. Pokušavam da te osobine aktiviram, jer očito da ih imam, u normalnim životnim okolnostima, ali mi to teško polazi za rukom. Kao da sve ono što nije egzistencijalno, nije dovoljan pokretač.

Znači samo kada proradi adrenalin???

Baš tako. Samo što je moja tačka ključanja mnogo visoko. To izmedju ostalog znači da mogu dosta da istrpim pre no što odreagujem, što je nakad dobro. Znači i da ne reagujem kao prosečan čovek na provokacije, probleme ili slično. Čini se da nit smrdim nit mirišem. Ali kad odreagujem nema povratka. Kad se nešto mora mora se. To mi je neki putokaz ka činjenju u životu. Ipak u poslu to mi, čini se, više problem napravi i to na različite načine (da se ne upuštam u detaljisanje). Imate li ideju kako da to prevazidjem?

Čomi - "Ja sam baš promašila u životu vezano za posao. Od 1990 do 2000 sam promenila 16 poslova. Osam poslednjih godina radimu u firmi gde mi je vikend slobodan, mogu da plaćam račune i jedem, a ljudi su porodični pa samim tim i prilično normalni. Ne smem više tražiti, jer svašta sam prošla. Sa svim talentima s kojima sam se rodila ništa nisam uradila, osim što sam preživela, ali i to je nešto. Nisam završila adekvatne škole da usavršim sebe, jedino što pevam za svoj groš i slikam poslednjih godina u ulju. Uvek me je život upućivao na suvoparnu administraciju ili neki šablon, a ja imam toliko kreacija u sebi da ću pući. Često su ljudi mislili da sam diplomirani pravnik, ili ekonomista, ili socijalni radni ili bilo šta u okviru posla koji sam obavljala u firmi, jer sve obavim imitirajući profesionalce, a teoriju koja mi nedostaje savladam koliko to moj posao traži. Niko nikad nije uložio u mene, a ja sama nisam baš bila u mogućnosti. Engleski sam učila uglavnom sama (jedan kurs sam priuštila). Vozački sam sebi finansirala ali auto nisam imala, uvek je nešto nedostajalo. Retko ko radi posao koji voli. Baš mi je to neka uteha. Ja i ne znam koji bi posao volela, jer u meni ima kontradiktornosti. Mogu sa predanošću satima strpljivo raditi na nekom crtežu, ili tekstu, ali isto tako mogu voditi tel. razgovor, mehanički odrađivati posao na računaru, čuti instrukciju ševa onako uz put i zapamtiti vic koji su pričali u susednoj kancelariji. Dobar sam inicijator, i provokator ali najbolje radim u pozadini.
Ćesto se zbog svega osećam neostvarenom."

Bože, ovo kao da sam ja napisala! Potpuno i moja životna priča. Jedino sa izuzetkom onih 16 poslova tokom 10 godina, pošto sam ja školu završila kasnije i stigla sam da radim "samo" 5 poslova koji, naravno, nemaju veze sa mojom strukom. Klasika. I da, još uvek ne mogu da nađem posao uz koji bih mogla da imam slobodne vikende i mogućnost da platim račune i da jedem. To je ovde misaona imenica.
Mada, deo mog problema(bojim se, veći), leži u tome da živim u manjem gradu u kome postoji manjak poslova, a višak radne snage, tako da posao dobijaju oni koji imaju "najjaču rakiju" - čitaj debelu vezu i isti takav novčanik. Jednostavno, ne mogu da dobijem ni priliku da pokažem da li, i koliko vredim!
Dođe mi da puknem od muke kad vidim ko sve i kako radi na nekim radnim mestima. I niko im ništa ne može, jer imaju jaku poleđinu!
Ali, to je naša svakodnevnica...

Sad će se neko, možda, javiti da mi kaže da mi je to samo izgovor i da se ja ne trudim dovoljno da nađem posao.. OK. Poštujem svačije mišljenje, ali tu važi ona "Sit gladnome ne veruje". U stvari, ima tu još par poslovica koje bih mogla da dodam, ali neka ostanu za neki naredni put

Da, ali svako veruje uspešnom.

Tara volela bih da ti dam podršku i nadu. Znam samo jedno, a to je da nikad taj svoj životni poslovni put ne bih promenila. To je takvo bogaststvo iskustva da to ne možeš nigde naučiti. Ne kloni duhom. Javljaj se stalno na oglase, tako da oguglaš na njih. Pokušaj da se zezaš, iz zezanja kad čovek nije opterećen mnogo lakše stvari polaze za rukom. Prihvati nekad i ono što ti ne odgovara, ali u glavi stalno imaj "to je privremeno, to je privremeno" i guraj. Kolo sreće se stalno okreće.
A što se tiče ono da svi verujemo uspešnim ljudima, ja bih malo razradila. Čovek veruje u vodjstvo onoga ko je uspeo sve do onog momenta kad se ne oseti dovoljno jakim da on vodi. Vera je jedno a trenutna situacija drugo. Tačno je da se treba ugledati na uspešne. Ali samo ugledati, ne uvek i verovati. Verovati čovek mora samo sebi. Svako ima svoj put, svoju muku, svoje iskustvo koje doživljava na sebi svojstven način. Od uspešnih treba nešto da naučimo, a ne da im verujemo, jer oni nas mogu podučiti samo svom iskustvu koje sigurno nije zanemarljivo, ali mi moramo graditi svoja, i verovati samo u ono što nas ispunjava. Ostvariti sebe u ovom životu je krajnji cilj, bar po meni. Bogati i uspešni su postali ne oni koji su obrazovani, ne oni koji rade, crnče od danas do sutra već oni koji su u sebi prepoznali crtu koju mogu do maksimuma ostvariti kroz upornost, istrajnost. Problem je što mi sebe kočimo nesigurnošću, strahovima. nepoznavanjem sebe samih. Životna iskustva nas uče da steknemo sigurnost u ono što znamo i možemo, i tera nas da steknemo naviku upornosti koja je za uspeh potrebna. Sve ostalo su kreacije svakog pojedinca.

Normalna stvar, svi smo mi individue, ne možemo svi imati isti put ali moraš za početak da imaš nekoga kome ćeš verovati da bi te usmerio na put uspeha, kasnije sam sebe nadograđuješ i prevazilaziš učitelja, a onda ti postaneš učitelj pa te učenik prevaziđe, i...... .

Takodje sam od 1992. do danas promenila 15-ak poslova, a na malo kom sam bila zadovoljna. Kad sam bila zadovoljna platom - ispostavilo se da direktor ocekuje od žene/devojke zaposlene na tom radnom mestu (u oglasu tražen tehnički sekretar) da mu izigrava poslovnu pratnju u najnižem smislu te reči, kad sam bila zadovoljna vrstom posla i kolektivom, osećala se vrednim članom tima, vrlo malo mi je ostajalo slobodnog vremena, subota svaka druga, naravno, bila je radna, plata prosto tragikomična... Sada imam slobodan svaki vikend, radno vreme mi izuzetno odgovara, ali... sva moja znanja i veštine koje smatram vrednima ovde postaju učmali, i sve sam manje zadovoljna jer smatram da umem više i da zaslužujem više... ne volim svoj trenutni posao... Kad sam ga pocela raditi shvatala sam ga kao... hm..pa fini prelaz dok dodjem do nečeg boljeg, pa i ako ovaj put potraje i 10-ak godina biće dobro... ALI NIJE!
Osećam se izuzetno sputano, jer volela bih da u svoj posao uključim putovanja, vezana za turizam, iako takav posao traži dosta vremena, znam da bih mogla sebe da unesem sa dobrom voljom i raspoloženjem... . a onda, opet, mogu samo da maštam o tome, jer kome da ostavim decu dok sam na putu?... . možda sam kukavica, pa bi možda, samo možda, trebalo da se držim gesla "bolje vrabac u ruci nego golub na grani"
To mi je baš bolna tačka.. zapravno znam sta bi trebalo - da idem ka svome cilju ne obazirući se na "otezavajuće okolnosti" i bilo cije sugestije, da uradim po svome, bas kao sto sam nekad, a bila sam mirnija i zadovoljnija nego sad.

Postoji jedna rečenica koju sam negde pročitala. "Ne zadržavaj se u opasnosti". Ta rečenica me je naučila da neke životne okolnosti ne možemo promeniti, da se neke stvari jednostavno dese. Ako se desi nešto što te čini nesrećnom, što te povređuje, degradila, NE ZADRŽAVAJ SE u opasnosti". Teraj dalje svoj život, upuštaj se u nova iskustva bez osećaja da ti život zavisi od okolnosti u kojima se nađeš. Život ti ne zavisi od njih. Zavisi samo od tebe. Veruj u sebe. Ti si moćna, snažna, skladna, vredna ljubavi, srećna i savršena, jer takvi smo stvoreni svi. Sve ostalo je laž i iluzija. A ako misliš da je i ovo iluzija nek ti bude. Ali biće ti bolje u njoj no u nekoj drugoj.

Ima dosta istine u ovim rečima.

Radim privatno popravke automobila tako da mi je jedan deo želja ispunjen. radim sa automobilima. Nije mi loše. Voleo bih da putujem i radim, možda kao turistički vodič ili tako nešto. Mada volim i ovaj posao na neki svoj način.

Radim u inostranoj velikoj korporaciji kao poslovodja spec. prodavnice tekstila (visok cenovni rang i kvalitet).
U istoj firmi sam pocela da radim kao trgovac na drugom mestu ( sa visom ecc. skolom) i nakon par meseci unapredjena u poslovodju.
Ovim zelim da kazem da je mali korak do uspeha (isto tako i do neuspeha) samo se treba naci na pravom mestu u pravo vreme, krenuti od slabije placenih poslova, biti vredan i odraditi posao savesno i najbolje sto umes jer..uvek to neko primeti kad tad.

15 godina sam cekala pravi posao i docekala ga. Nikad ne treba gubiti nadu niti sesti u cosak i kukati nad svojom sudbinom. Ne treba ni podceniti sebe i prihvatiti bilo sta ali svaki posao je uvod u nesto bolje i svaka zelja je korak do ostvarenja. Samo budite uporni i verujte u sebe i svoje potencijale, niste ni svesni koliko ih imate i koliko mozete.

Da li volim svoj posao?
- Da, obozavam ga. Ispunjava me u potpunosti jer preplice mi se ekonomija, trgovina, administracija, moda, gomila ljudi... sve ono sto volim i bez cega ne mogu da normalno funkcionisem.

Poruka dragim forumasima: VERUJTE U SEBE DA BI I DRUGI VEROVALI U VAS., STO VISE BUDETE VEROVALI TO STE BLIZE CILJU.

hemicar na kontroli kvaliteta... .za izvoz i uvoz
volela bih da sam pilot