Koje ste poslove radili u proslosti?
Koji je bio najgori, a koji najbolji?

Od fizičkog tehničara do Rukovodioca RJ, od menadžera do voditelja.
Inače posao je težak onoliko koliko vi želite da to bude ili lak koliko vi želite da on bude.

Od drzavnog cinovnika do dise sopstvene firme za sada dosta.

Ништа ми није тешко пало осим ако нисам адекватно био плаћен, а тад сам бежао.

Пошто сада радим ко самосталац, увек могу да одбијем шљаку, што је супер предност, јер какве сам све будале упознао у животу, добро је што није мало од њих прешло на мене.

pekare, marketi, butici i drugi prolazni poslovi.
Ipak moj san je komercijala i marketing, pa se time i bavim u porodicnoj firmi...

Od prodavca do blagajnice, fakturistkinje, knjigovodje, kurira sve sam to radila i naravno pogadjajte sta mi jevise leglo... fakturisanje. To je najjaci posao i najbolje placen

Nikad nisam cuo za zanimanje "fakturistkinja", sta zapravo podrazumeva taj posao?

To bi zapravo zacilo da fakturises robu kupcima tj faktura znači račun tako da mu to dodje da pravis racune za kupce

Da... da... odlicno znam sta znaci rec faktura, ali nisam znao da to postoji kao zanimanje... .whatever...

Od 14. sam pomagala u prodaji sladoleda, u porodicnoj poslasticarnici.
Sa 19. sam samostalno vodila cvecaru.
Sa 23. sam usla u svet informatike, novu dimenziju zivota.
Sa 26. sam pocela da radim spoljnu trgovinu... i evo me i danas u istoj firmi i istom poslu. Jako zadovoljna.

Nemam toliko zivota da bih radila ono sto ne volim.

sa 14 sam radila u piceriji, pa posle sam radila malo u kockarnici sa devetnaest sam se uozbiljila i radim isto što i sada u finansijama

sa 19 sam bila daktilograf
sa 22. referent u pravnoj službi
sa 26 referent u marketingu
Posle napuštanja posla devedesetih bila sam:
1. šef magacina (preko 2000 artikala)
2. prodavac nekretnina, telefonski
3 sekretarica (ona tupava što samo diže slušalicu)
4. sekretarica (ona što kuca fakture i kratke dopise)
5. promoter uređaja za zaštitu automobila od korozije i krađe
6. sekretarica ona što laže i maže i uz put prodaje maglu, ali uspešno
7. švercer goriva (sve na rukama, nemam auto)
8. sekretarica ona što radi s parama
9. operater na računaru nivelišući cene proizvoda
10. sekretar (rad na računaru, koordinacija izmedju komercijale i klijenata, ponude i prezentacije softvera ozbiljnim kućama itd...
Šta reći oasm godina sam na tom poslednjem radnom mestu, osećam se prazno i neiskorišćeno, počelo mi je bivati dosadno, zato valjda i treba menjati poslove posle 5-7 godina, da otkriješ još nešto o sebi i da drugi još nešto otkriju o tebi.

Sa 17 radio kao kurir i čistač u mesnoj kancelariji na određeno
sa 19 radio u geodetskoj upravi kao administrativac i pomoćnik geometra na određeno
sa 22 se zaposlio u službi društvenih prihoda kao referent
sa 23 prelazim u vojni odsek kao referent mirnodopske i ratne popune do 1991.
od 23.08.1991 - 24.12.1991 bio dobrovoljac kod Dalja... ..(najgluplja odluka u životu!)
posle dajem otkaz i prelazim u upravu prihoda na mesto inspektora prihoda do 1994.
od 15.101994 godine nastavnik TO u osnovnoj školi...
2005 i 2006 bio v.d. direktora OŠ.
i danas radim kao nastavnik u OŠ... .
Svo vreme od 1975 do 2000 se bavio ribarenjem kao dodatnim izvorom prihoda... .sada samo kao pecaroš.
I najvažnije, otac dva deteta od 1988.godine

Iceman i ja sam 88' godiste, pozdravi mi generaciju

Sa devetnaest sam pocela da radim administrativno sekretarske poslove i radim vec skoro 10 godina u istoj firmi. Sve ima svoje prednosti i mane, ali zivimo u robovlasnickom drustvu i dosta nas u sustini i jesmo neciji skoro neplaceni robovi.

Na svoj 18-ti rodjendan zaposljavam se u ind. obuce "Beograd", gde radim svasta samo ne ono za sta sam se skolovao(organizacija procesa proizvodnje), sa 20 otvaram prvu radnju za poravku obuce kao dopunsku delatnost, 1993 napustam I. O. B i otvaram drugu radnju koju zatvaram 1999, iz svima nam poznatih razloga. 2000-ite pocinjem da TAXI-ram, ali sam ubrzo video da to nije tako divan posao kako izgleda sa strane pa se ponovo vracam struci, i konacno pronalazim sebe i shvatam da ipak radim ono sto volim.

u banci na salteru... .
kao nastavnica privremeno...
a sada sam decji pedijatar... .

Ja mislim da nije bas tako ipak poslodavac, pogotovu ako je firma privatna, snosi odredjeni rizik koji je sve vise u bisnisu prisutan. Mislim da za to treba da ima satisfakciju u vidu materijalnog dobitka i nemislim da su radnici robovi jer vecina njih ne oseca taj stres koji svaki biznis vuce sa sobom.

prof. fudbaler 12 god, sada imam par privatnih firmi u beogradu, beču i hamburgu...