Većini ljudi u životu se desi da izgubi poverenje u nekoga ili nešto. Šta mislite o tome i kako reagujete kad neko proklacka vaše poverenje?

To me mnogo pogodi. Ja svoje poverenje vrlo teško "dajem" pa kada mi se desi da me neko "izda" ja se izgubim totalno. Skoro me "prodala" jedna osoba tako da sam bio u nokdaunu ceo mesec. I svaki put kažem sebi da neću nikom da verujem al džaba. Ma ne treba nikom verovati.

Užasno me zaboli, jer se podrazumeva da mi je stalo do te osobe, ako već imam poverenja u nju.
Nakon toga - nikad više ne može da me nasanka, jar poverenja više nikada neće biti.

Bas me to zaboli. Onda bih samu sebe pojela i naravno krivim sebe sto sam opet dozvolila da me neko "zezne". Ali osoba koja jednom kod mene prokocka povjerenje, zavrsila je sa mnom za sva vremena. Ima jedna takva osoba...

E da je samo jedna, nego ti si još mlada biće ih još.

Nadam se da nece

Nikada nikome ne poklanjam 100% poverenja. Znam da su ljudi jako cudni i da se u razlicitim okolnostima razlicito ponasaju. Naravno, i pored toga razocerenja su neminovna... Ipak, mislim da dosta dobro podnosim to... A sa tom osobom, naravno, gubim svaki kontakt...

Da li ste nekad izgubili poverenje u samu sebe? Da li ste ikad sebi to oprostili?
Od vaših odgovora zavisi šta su zaslužili oni koji su izneverili vaše poverenje.

Poverenje se tesko stice a lako gubi. Takve stvari desavaju se u zivotu svima nama. Imala sam par razocarenja dok sam bila mladja medjutim sada sam razvila tu tehniku da ne ocekujem puno od ljudi pa je samim tim i smanjena mogucnost razocarenja. Pustim da se poverenje razvije ili ne i ne pravim od toga neku posebnu nauku. Mislim da se poverenje koje mozete imati u nekoga takodje moze formirati i na osnovu dobre intuicije koje  je vecina nas ima samo je pitanje koliko je svesna nje i kako je koristi. I intuicija se razvija uglavnom s godinama odnosno postajemo sve vise svesniji nje, cast onima koji su je svesni od najranijih dana.
Poverenje je nesto sto je pravi dragulj ako pronadjete u drugoj osobi.



Nije greh pasti, greh je ne ustati... .

Svi smo ljudi, gresimo, ucimo i nastavljamo ziveti... svaki nas uspeh ili neuspeh radjaju znanje na putu zivota. Oprosti sebi sto nisi savrsen, sto si samo jedno malo zrnce na ovoj planeti, oprosti i onima koji su te izneverili, gorcina samo ubija... .to sto uspes da prebolis nekoga ko te je izneverio smatraj svojim velikim uspehom i pobedom i uvek cete ciniti i boljom i lepsom i pametnijom od onog koji je tvoje poverenje ukaljao.

Pitanje glasi da li ste i koliko spremni da osobi koja je proklackala vaše poverenje pružite drugu šansu?
Šta mislite da li je moguće da ta osoba povrati poverenje i kako?

Zavisi koliko nam je osoba koja je prokockala nase poverenje bila bliska sa nama. Ja licno mogu da oprostim,  da pruzim drugu sansu i to sam i cinila ali jedno znam... nikada vise to ``zakrpljeno`` poverenje nije moglo biti isto kao ono prvobitno. Zivim dalje ali vise ta osoba nikada za mene nece biti ono sto je bila.

U svakom slucaju, ne mozes dva puta izgubiti poverenje u nekoga. Ono je izgubljeno jednom zauvek. Sve ostalo su prividi. U tome i jeste fora sa poverenjem, zato je toliko vazno. Naravno, ne govorim o onome: mama mi je obecala cokoladu, pa nije kupila, sad joj vise nista ne verujem... (mada posle nekoliko takvih cokolada, eto ozbiljnog gubitka poverenja).

Ako dopustis sebi da pruzis poverenje osobi koja ga je vec jednom prokockala, pa se to onda, ne daj Boze, desi ponovo - ne ispadas samo naivan kao prvi put kad se to desilo, vec i glup, jer i pored svih saznanja, iskustava, pa i intuicije, ti si dopustio da ti se ponovi ista stvar. E to je onda vec sasvim dovoljan razlog da se padne u depresiju, a depresija nije dobra stvar. Zato je uvek bolje okrernuti novi list prema toj osobi i tretirati je u skladu sa tim.

Ne znam, mozda se ne moze bas uopstavati, jer ima raznih situacija, mozda su okolnosti krive za neciji postupak.. Ja sam mozda i spremna oprostiti, ako vidim da se neko iskreno kaje, jer se, mozda i meni moze slicno desiti.
Misljenja sam da se sve moze popraviti, ako se ima dovoljno volje sa obe strane..

Pa dobro ok. No ako bi prešla/prešao preko toga da li bi možda dotičnu osobu stavila/stavio na neku vrstu testa? I ako bi kako bi to izgledalo?

Neki su pogazili moje poverenje, nisu ga klackali (doduse, zivot je dug, mozda i to bude).
Nema druge sanse. Svakom dajem priliku da me jednom zaj... , dva puta nikako.
User deleted.

Ako vas neko svojim postupcima obmane tu nema mesta poverenju. Treba sagledati i postupke osobe koja vas je obmanula, da li je to bio trenutni izraz nemoci ili velika zelja za nekom vrstom dominacije nad vama samima. Svakako ne treba donositi ishitrene zakljucke, ali ne i hladno preci preko necijih postupaka koji vas na neki nacin povredjuju. Bog oprasta, pa neka im on i oprosti. JANA

Draga Lidija, ako bih vec oprostila, ne bih tu osobu stavljala "pod skener", nastavila bih uobicajeno druzenje, a zivot bi sam doneo nove prilike gde se moze pokazati zasigurno da li je njeno prijateljstvo iskreno, i da li je kajanje za taj postupak istinsko. Tu se radjaju zaista velika, "testirana", odnosno "prekaljena" prijateljstva, ili se zauvek gube i pretvaraju u obicna poznanstva.
A ti, sta mislis o tome?
Pozdrav!

Pravo pitanje za mene...
Moja zivotna filozofija je veruj ljudima dok se ne ispostavi drugacije jer smo tako srecniji, lakse je ne verovati neko vreme dok ne prebolis nego da nikada ne verujes. Avaj moje poverenje je prokockao moj muz i ja vise ne mogu da verujem. Zasto? Povratak poverenja je mukotrpan posao i ne verujem da bi bilo ko na ovom svetu pomerio svoja zadovoljstva u stranu kako bi ubedio nekog u nesto u sta ni sam ne veruje. Lazovi imaju problem sa jednom infantilnom licnoscu koja se potpuno integrise u njihov ego, personu ili kako vec i zivi sopstvenu misiju jer zapravo hoce sebe da ubedi u svoju pricu, citaj laz a tu nema pomoci.

Kod mene je ta osoba zavrsila za ceo zivot sto se tice POVERENJA. A za ostalo ce vreme pokazati svoje.

svi smo jako osjetljivi na odgovor - povjerenje. strahovito zaboli gubitak, sve nas, ali se slažem kada se govori o tome da treba pružiti drugu šansu, tj. treba pokušati biti čovjek u potpunosti.ali sve ovisi o tome na koji način i zašto smo izgubili povjerenje. nešto je nemoguće oprostiti, kažem nešto i to opet zavisi od situacije. ja pokušavam oprostiti i povratiti izgubljeno povjerenje. znam da je jako teško i dosta sam oprezna. ali eto pokušavam.

Držim se one jevrejske: ako nekome daš drugu šansu - dobar si; ako mu dozvoliš treću - glup si.

Uh, poverenje kad neko kod mene izgubi nece ga naci ponovo... . Nikad. Vrlo sam iskljuciva po tom pitanju i netolerantna.
Verujem da je to pogresno ali pravdacu se pred Bogom ako do toga dodje, nek i on ljudima prasta, ja nisam za to zaduzena.
Nemam vremena.
Drugo je da li ce ta osoba ostati u mom zivotu na neki nacin, ali pravo poverenje nikada vise nece imati.
Ne pada mi na pamet da nekog testiram. Moze da prodje jedan test pa ce opet kad se sve smiri da ponovi isto. Ljudi se ne menjaju.

poverenje... ..to mi lici na ono- obecaj mi molim te

jok! samo logicko rasudjivanje