Kad BIA „četuje”

Slobodan Marković: Dokument je šok za provajdere. Ne samo zbog skupe opreme, koju moraju da nabave o svom trošku, već i zbog psihološkog efekta pred klijentima koji stiču utisak da oni „rade za BIA ili MUP”

Četovanje na Internetu, razgovor preko „skajpa” (vizuelna i audio komunikacija preko globalne mreže) ili slanje običnog i-mejla odnedavno su pod jasno preciziranim nadzorom službi bezbednosti Srbije. Republička agencija za telekomunikacije (Ratel) nedavno je propisala „Tehničke uslove za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije internet-mreže” koji su stupili na snagu 12. jula ove godine.

Provajderi, pružaoci internet-usluga, dužni su da vode urednu dokumentaciju o korisnicima usluga, da „nadležnim državnim organima za elektronski nadzor” omoguće pasivni monitoring internet-aktivnosti u realnom vremenu (u svakom trenutku), dostave korisnička imena i elektronske adrese klijenata, IP adrese (adresa korisnika usluga kod provajdera), MAC adrese (pojedinačna identifikacija svakog računara) i presretanje saobraćaja na „peer to peer” mrežama (kontrola skidanja muzičkih i video sadržaja). „Tehnički uslovi” nalažu provajderima i da „nadležne organe” upoznaju i sa načinom zaštite podataka o korisnicima.

Tehnika za pomenute namene smešta se u prostorijama nadležnog državnog organa ovlašćenog za elektronski nadzor i/ili u posebnim prostorijama u okviru telekomunikacionih centara, koje obezbeđuju i opremaju javni telekomunikacioni operatori, navodi se u „Tehničkim uslovima”. Svu opremu, neophodnu za ove zahteve, moraju instalirati o svom trošku, a svaki pružalac internet-usluga mora da odredi po jednog zaposlenog zaduženog za kontakt sa „nadležnim organima”, s tim što se to kadrovsko rešenje realizuje uz saglasnost „državnih organa”.

– Reč je o čisto tehničkom uputstvu. U svetu se pred sudovima sve češće koriste dokazi prikupljeni kontrolom Interneta i elektronske pošte, pa se ova oblast uređuje i kod nas. U suštini, mere takvog nadzora su zakonski regulisane kao i nadzor drugih komunikacija, poput prisluškivanja telefonskih razgovora ili kontrole klasične pošte. U svakom slučaju, za takve mere obavezan je sudski nalog i to istražnog sudije ili Vrhovnog suda, zavisno od težine krivičnog dela na koje se sumnja. U javnosti, kada se pomenu mere nadzora, odmah se pomisli na zloupotrebe koje su moguće u svakoj od pomenutih oblasti. Zakon je jasan, za zloupotrebu prisluškivanja, kontrole Interneta ili elektronske pošte postoje krivična odgovornost i sankcije – kaže Milan Škulić, profesor krivično-procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Predsednik nevladine organizacije Centar za razvoj Interneta Slobodan Marković, inače i član međunarodne internet-organizacije ICANN, smatra da je Ratel nepotrebno požurio sa objavljivanjem dokumenta koji je, kako kaže, „šok za provajdere”. Ne samo zbog skupe opreme koju moraju da nabave o svom trošku, već i zbog psihološkog efekta pred klijentima koji stiču utisak da oni „rade za BIA ili MUP”, ali i zato što nema ni reči o zaštiti privatnosti građana koji nemaju problema sa zakonom.

– Uopšte nije sporno da li elektronski nadzor treba da postoji ili ne, svima je jasno da se država mora boriti protiv zloupotreba Interneta kao što su, na primer, dečja pornografija ili terorizam. U svetu su rasprave na ovu temu pokrenute posle terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001. godine. Ako sličnu debatu nismo pokrenuli posle atentata na premijera, ne vidim zašto je to pitanje baš sad presečeno tim aktom Ratela? Odgovorno tvrdim da nijedan od oko 160 provajdera, koliko ih ima u Srbiji, nije konsultovan. Da je bilo konsultacija, okruglog stola ili da je bar poslato cirkularno pismo došli bi do nekog prihvatljivog rešenja – kaže Marković.

Po njegovom mišljenju, Ratelovi „Tehnički uslovi” sporni su, jer predviđaju uvođenje potpuno autonomnog sistema za nadzor, koji se može aktivirati bez znanja provajdera, ali i zato što svi troškovi padaju na teret pružaoca inernet-usluga. U Italiji, na primer, država snosi troškove nadzora. Možda bi za Srbiju bilo prihvatljivo i da provajderi snose troškove nadzora, a država analize Internet saobraćaja. Ali to se, kako kaže Marković, nije moglo razmatrati, jer nije bilo rasprave na ovu temu.

Ratel se juče oglasio saopštenjem, koje je potpisao predsednik Upravnog odbora profesor Jovan Radunović, u kome se kaže da „Tehnički uslovi” i slični nedavno doneti dokumenti predstavljaju podzakonska akta i definišu isključivo tehničke aspekte koje je dužan da ispuni nadprovajder, dok ostali provajderi ne podležu propisanim obavezama.

Zaštita privatnosti je sadržana u višem aktu, Zakonu o telekomunikacijama, gde, u stavu 1 člana 55, stoji: „Zabranjene su sve aktivnosti ili korišćenje uređaja kojima se ugrožava ili narušava privatnost i poverljivost poruka koje se prenose telekomunikacionim mrežama, osim kada postoji saglasnost korisnika ili ako se ove aktivnosti vrše u skladu sa zakonom ili sudskim nalogom izdatim u skladu sa zakonom”. Obaveze javnih telekomunikacionih operatora takođe su definisane stavom 5 člana 54 ZOT: „Javni telekomunikacioni operator je dužan da nadležnim državnim organima omogući pristup i analizu podataka…, u skladu sa zakonom”, i stavom 2 člana 55: „Javni telekomunikacioni operator je dužan da kao deo sistema, o sopstvenom trošku, oformi podsisteme, uređaje, opremu i instalacije za zakonom ovlašćeni elektronski nadzor određenih telekomunikacija”, navodi se u saopštenju Ratela u kome se ističe da su „Tehnički uslovi…” doneti isključivo u cilju zaštite od terorizma i kriminala

Milan Galović
[objavljeno: 29/07/2008] Politika

SVAKI i-mejl koji pošaljete, svaki sajt koji pregledate, svaki fajl koji "skinete" sa Interneta ubuduće će biti pod nadzorom države! Komunikacija preko svetske mreže za građane Srbije više neće biti privatna, a sve što radite na svojim kompjuterima moći će da saznaju i MUP i BIA.
To je, u najkraćem, posledica pravilnika koji je pre dve nedelje donela Republička agencija za telekomunikacije (RATEL). Pravilnikom bezazlenog naziva "Tehnički uslovi za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije internet-mreže" provajderi se obavezuju da vode urednu dokumentaciju o korisnicima, ali i da postave opremu koja presreće elektronsku poštu, telefonske razgovore preko "neta", pa čak i "četovanje" i razmenu fajlova.

PREKO KOLENA

OVAJ akt već je izazvao buru negodovanja. Obični korisnici strahuju od zloupotreba države u ulozi "Velikog brata", provajderi se bune jer ih niko nije konsultovao. Oglasio se i Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, dok pravnici upozoravaju da uredba krši privatnost komunikacije. A ona je zajemčena i srpskim Ustavom i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava.
Simptomatično je i što je Pravilnik donet 11. jula stupio na snagu dan kasnije, ali je na sajtu RATEL objavljen tek - 24. jula.
Slobodan Marković, predsednik Centra za razvoj Interneta, ocenjuje da nije sporno da nadzor treba da postoji, jer država mora da se bori protiv zloupotreba Interneta. Ono što je sporno jeste opseg mogućnosti za praćenje komunikacija koji je ovom uredbom proširen. I to - previše.
- Provajderi će državi dostavljati podatke o svim korisnicima, i o svakom
i-mejlu koji oni pošalju, a ne mogu da zamislim situaciju u kojoj bi to nekome bilo potrebno - dodaje Marković. - Te firme su dužne da obezbede "autonomni pasivni nadzor" državnim organima. Ovo "autonomni" znači da će bezbednosne službe moći da ga uključuju kada žele, a "pasivni" da se sve radi bez znanja korisnika. U drugim državama je to regulisano jasnim zakonima, i čudi me što je kod nas sve urađeno "preko kolena".

GAŽENJE PRAVA

PROFESOR dr Vladimir Vodinelić, šef Radne grupe za izradu Nacrta zakona o zaštiti podataka ličnosti, kaže za "Novosti" da pravilnik RATEL samo na prvi pogled nema veze sa ljudskim pravima. Prema njegovim rečima, aktom koji je niži od zakona ne sme da se dira u prava zajemčena i Ustavom i Konvencijom. A ovaj pravilnik to upravo čini.
- U nečiju privatnostmože se zadirati samo na osnovu zakona, ali taj zakon kod nas još nije donet - kategoričan je profesor Vodinelić. - Jedna ovakva odluka morala bi da se sprovede na legalan način, što znači kroz skupštinsku proceduru.
Ali, čak i da takav zakon postoji, opominje prof. Vodinelić, Ministarstvo unutrašnjih poslova ili BIA morali bi da imaju sudski nalog da prate komunikaciju svake pojedinačne osobe. Baš kao što je to sada slučaj sa prisluškivanjem.
- Ne možete da pratite komunikaciju milion ljudi samo da biste našli jednog za kojeg sumnjate da je učinio neko krivično delo - kaže Vodinelić. - Čak i tada postoje ograničenja. To mora da bude teško krivično delo, propisano zakonom, a ovakvo praćenje ne sme da traje beskonačno, već samo dok se to delo ne rasvetli.
U slučaju da akt ipak zaživi, svaki građanin koji bi se njime osetio ugroženim mogao bi pred Ustavnim sudom da pokrene inicijativu za preispitivanje njegove ustavnosti. Sud bi u tom slučaju izdao meru kojom se obustavlja primena Pravilnika, dok se ne utvrdi njegova ustavnost.

BEZ RASPRAVE
"TEHNIČKI uslovi" su četvrti korak u procesu koji je RATEL započeo još u martu - kaže Slobodan Marković. - Tada je donesen pravilnik o "praćenju" fiksne telefonije, a usledili su oni za mobilnu telefoniju i kablovsku televiziju. A sve to urađeno je bez obavezne javne rasprave.

SKUPLJI INTERNET
POSLEDICA novih "Tehničkih uslova" mogla bi da bude i poskupljenje internet-usluga. Jer, RATEL je naložio svim provajderima da obezbede hardver i softver za praćenje e-saobraćaja, a takav uređaj staje oko 500.000 evra. Kako je to pozamašan novac za naše firme, cenu bi mogli, kroz skuplju pretplatu, da plate - korisnici. Nisu daleko od istine ni strahovanja da će ova uredba uvesti monopol, pošto mnogi provajderi neće uspeti da sakupe taj novac i moraće da se ugase.

AMERIKA I NEMAČKA
STRUČNJACI podsećaju na sličan slučaj iz bliže prošlosti - uredbu o otvaranju dosijea - koju je pre nekoliko godina donela Vlada Srbije. Ovaj akt kasnije je proglašen neustavnim. A sličnih primera ima i u svetu. Amerikanci posle terorističkih napada jesu silno ograničili ljudska prava i pravo na privatnost, ali su to uradili uz precizan zakon.
Tehniku "raster potraživanja" - pregledavanja podataka celog stanovništva - sprovodile su tajne službe i u Nemačkoj. Doduše, vrlo kratko, jer je utvrđeno da je protivustavna.