i opio me svojim predivnim mirisom...

sve je bilo predivno

da li je sve bio san ili se zaista dogodilo?

misli da se zaista dogodilo jer sam ubrzo vidio svog druga

... koji me je začuđeno pogledao i upitao:...

Drogiras li se ti?

da, a ti?

On odgovori: ne drogiram se, ali zapalim po neku travu...

..uz kafu...

a nekad i šmrknem nešto usput...

naravno, salim se...

mada gdje ima dima ima i vatre

I u trenutku dok sam ovo izgovarao/la, začuo se zvuk vatrogasne sirene. Kako su brzi, pomislio/la sam i brzo bacivši ONO, potrčao/la sam da stignem svog druga koji je već dao petama vetar. Ali...

se začudih kad videh da i vatrogasci puše travu!

pa im rekoh to je skodljivo u zivotu a oni... .

pukoše od smeha i rekoše ma ok... .

... i sedenje na 'ladnom betonu skodi zdravlju...

pa ljudi i dalje sede hahaha...

Zacuo se vrisak..

svi se pogledase

ispred njih se niotkuda stvorio... ..

... jedan neobicni,... .opaki,... .veliki,...... ..
...... MRAV... .

kao ona dzinovska bubasvaba

hahah...
tako nekako..

svi su ostali bez daha... .

... gledajuci u njega, ocima iskolacenim od straha...

bubasvaba-mrav je bio ljut

jer ju (ga) je sva ta buka digla iz zimskog sna

i bio je jako, jako gladan i gadan...

a ponajviše nervozan jer mu nije zvonio sat pa sad kasni na posao!!!

"I jao šta ću sad?! Kazniće me šef koji je 3 puta veći od mene!" Rekao je trčeći...

Sada me više nije bilo strah, jer sam shavatio da je i on uplašen. Uostalom, mrav je uvek samo mrav, ma koliko bio veliki. Potrčao sam i ja za njim vičući...

"Kupite moje ljubicice, kupite moje ljubicie...... "

ali kako nisam bio dovoljno pažljiv sapleh se o jedan korijen i padoh u veliku...

žbun bun ukusnih bobica...

i sve bi bilo ok da tu nisu bile i koprive

i od tada ću uvijek pamtiti te bobice, đavo ih odnio. Podigoh se, obrisah prašinu sa mene i lagano...

sam krenuo do izvora...

krenuh dalje...

i dalje, nikako da stignem do izvora

zar je moguce... ne ne ne... ovo se ne desava...

... da, da... ipak se desava... .

evo ga prelepi izvor mladosti i vode večnog života...

moj san je ostvaren...

da li popiti malo vode večnog života ili ne...

`biti ili ne biti`

teško pitanje je sad... .

..da, da, tesko...
... i dok tako duuuugooooo razmisljah..izvor presusi.. ...

Tjah!!! Zaboravio sam da voda iz njega potiče jednom u hiljadu godina i da teče tačno 12 minuta i 41 sekundu.
Umišljeno se počešah po glavi i zapitah se:

`Kako sad da odnesem tetki lijek`?