Tetka?!?! Ah, da tetka. Zovem taxi, upadam u njega i kažem taksisti:

vozi do najbliže apoteke sa čarobnim napitcima...

Stižem tamo. Kasnim!!! Odguravam Harija, Gargamela i Dobru Vilu i vičem onom malom jadnom apotekaru:

daj lek večne mladosti i života! On se iskezi i reče:

"Rado bih i ja uzeo malo te medicine, ali se lek ne kupuje. Može se naći samo u šumi, posle popušene trave i požara koji ugase vatrogasci, zato što mešavina ovih dimova razvijaja čudotvorna svojstva bobica koje rastu u žbunju pored koprive. I do tamo vas može odvesti samo džinovski mrav koji kasni na posao. Žao mi je, ali se to dešava samo jednom u milon godina." Dobra Vila se, kao svaka žena, na ove reči rasplaka i...

reče: ko će da čeka milion godina i gde je taj mrav?

Gargamel joj zabrinuto priđe i džentlmenski opali šamar, da bi je smirio pa zatim... .

dovede Azraela da uhvate Štrumfove...

a ja kao glavni junak ove priče spasem Štrumfove, a oni za uzvrat mi naprave čarobni napitak,... .

ali avaj... to je prevara... nije pravi napitak... sta sad????

Uzmeš ladno pivo i kuliraš... ..

... i eto recepta za vecnu mladost i dugovecnost!!... hahaha...

A onda...

setih se necega sto mi se skoro desilo... .

i sto je veoma zanimljivo i dobio sam senzacionalnu ideju

razmisljao sam i resio...

da kipim avion ljubicaste boje

sa zutim tufnama

i kafenim tockovima

crvenim koznim sedistima

i velikim bordim jastucima

ali moja razmisljanja poremetio je veliki uzvik

okrenuo sam se i ugledao...

..nesto nalik avionu... .bila je to ptica...

ali ne obicna ptica, vec... .

buba svaba mrav se vratio, sada sa krilima......

koja mu savrseno stoje

cak su bila u raznim bojama

koje su bile tako jake da se meni zavrtjelo u glavi

poceo sam da gubim svest... .

cuo sam smijeh i vidio razna i jako cudna bica pred sobom

i od tada se vise nicega ne secam

kao da me je neko lopatom lupio po glavi

probudio sam se tek kada...

sam cuo majcin glas

s jakom glavoboljom.

izgleda da je to bio... .

mamurluk od prosle veceri

setih se... tekila, pivo, kokteli...

I rekoh na glas: Uh, deco, ne mešajte pića!!!

Samo su me zacudjeno pogledali

ali nije to jedino sto sam rekao... .

Da. Nakon mog histeričnog smjeha od 10 minuta (zašto se drugi nisu smejali već žalosno vrtjeli glavom???) došla su dva fina momka u bijelim odijelima.

Otišao sam u nekoj čudnoj beloj košulji...

zbunjeno sam ih gledao...

a oni me upitaše:

da li ste poneli zdravstvenu knjizicu

A ja pogledah ko tele u šarena vrata i odgovorih:

nisam, zasto? pitao sam ih

'

a zasto vam ona treba... .